utorak, 21. novembar 2017.

Kruševac

21. nov.
Mestimično oblačno.
Mestimično oblačno.
1°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 90%
Brzina vetra: 0 m/s S
 

Vršnjačko nasilje – od psihičkog i emotivnog do fizičkog

Vršnjačko nasilje – od psihičkog i emotivnog do fizičkog

U školskom okruženju svaki četvrti osnovac se ne oseća sasvim bezbedno, gotovo petina svakodnevno doživi vređanje i ismevanje, a oko trećine njih žele da se osvete nekom ko ih je povredio. To pokazuje istraživanje koje je obuhvatilo 600 učenika iz pet beogradskih škola. Nažalost, mnogi roditelji i škole žmure na vršnjačko nasilje, pa su odbile da učestvuju u ovom istraživanju.

Uriniranje po udžbenicima drugog učenika, paljenje prstiju onog ko se sa njima ne slaže, bacanja odeće u toalet – samo su neke scene kojih se, iako u penziji, seća dugogodišnji direktor škole i specijalista pedagogije Slobodan Malušić. Najopasnije je, kaže, kad se o nasilju ćuti.

„Tim učenicima niko ne može pomoći, nažalost, bez obzira na to šta im se desi po tom pitanju na neki način su upućeni samo sebi, a drugi podatak koji je vrlo zanimljiv je da je oko 16 odsto učenika reklo nekom u koga je imalo poverenja, ali im niko ni tada nije pomogao“, rekao je Slobodan Malušić, koji je i autor istraživanja.

Istraživanje pokazuje da bi gotovo petina učenika prihvatila da ismeva vršnjaka samo da ne bi bili isključeni iz svoje grupe.

„Imamo daleko više slučajeva psihičkog emotivnog nasilja, ruganje, ismevanje, davanje pogrdnih imena, ogovaranje, pretnje, ismevanje i elektronskog nasilja, dakle isto to preko elektronskih medija, SMS-ova, društvenih mreža“, kaže psiholog Suzana Deretić.

Od elektronskog obračuna, lako se sklizne u fizički obračun.

„Kad dođe do tuče mi se potrudimo da ih razdvojimo, dođu dežurni nastavnici i sve bude posle rešeno“, navodi Sofija Gole, član vršnjačkog tima.

Roditelji različito reaguju. Od potpune nezainteresovanosti do druge krajnosti.

„Sve je više u poslednje vreme roditelja koji bi na svoj način da dele pravdu – do toga da ili iziskuju stroge kazne za ono što je škola procenila da ne treba ili insistiraju da se dete izbaci iz škole što je nemoguće“, kaže Suzana Deretić.

Novi zakon propisuje i ponašanje i obaveze roditelja. Zbog nesaradnje sa školom, snose se posledice – od plaćanja novčane kazne do prijave Centru za socijalni rad.

„Postoji mogućnost da dobije meru, na primer, nadgledanog roditeljstva da bi promenio ponašanje, ali, u stvari, cilj nam je da se promeni ponašanje deteta i da škola i roditelj deluju zajedno ne da porodica uči dete jednom obliku ponašanja, a škola drugom“, kaže Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete.

Ukoliko dete počini teži oblik nasilja, s obzirom na to da je maloletno, odgovornost snosi roditelj. Mere su zakonom propisane i zavise od težine počinjenog nasilja.

Izvor: RTS, Fotografija: Pixabay

Povezano