subota, 20. januar 2018.

Kruševac

20. jan.
Oblačno.
Oblačno.
5°C
Trenutni pritisak: 1010 mb
Vlažnost: 82%
Brzina vetra: 6 m/s SSZ
 

Priča o česnici

Priča o česnici

Veselica, pogača-česnica, u mnogim krajevima predstavlja glavni božićni hleb. Povezujemo je sa Božićem, velikim hrišćanskim praznikom, ali pravljenje tog obrednog hleba potiče još od najstarijih vremena i u vezi je sa najznačajnijim elementima kulta Starih Slovena.

Naziv česnica dat je prema rečima „čest, dio, sreća jer se lomi na delove i svakome daje po deo, po kome se i sreća proriče“. Običaji koji prate česnicu na simboličan način povezuju blagostanje cele kuće, razmnožavanje stoke, zdravlje ukućana, dobre useve i drugo. Na taj način je zaokruženo prenošenje mistične snage česnice.

U nekim krajevima kad zapreću česnicu govore: „Blagoslovio te Bog i današnji god, u polju narastala, srpom se nažinjala, a na vršaju se navršila, u ambaru se nasipala, a u mlinu se namlivala, u naćvama se nakuvala, a na stolu se razmrvila.“

U nekim selima običaj je bio da se česnica mesi nenačetom vodom sa izvora ili iz bunara, a osoba koja ide po vodu obaspe izvor „svakosvrsnim“ žitom. Po opštem verovanju, u izvoru ili bunaru nalaze se duše predaka.

U Istočnoj Srbiji taj hleb mese žene, u nekim selima u Hercegovini česnicu je mesila mlađa osoba, bilo momak bilo devojka. Običaji se razlikuju, ali ih spaja način pripreme.

Česnica se obično zamesi ujutru na Božić, zapreće i ukrašava drenovim ili leskovim grančicama koje se zovu „badnjaciˮ. To je beskvasna pogača koja se mesi se od pšeničnog brašna, a ponekad i od brašna pomešanog od svakog žita.

Simbolične figure na tom božićnom hlebu takođe imaju magijski karakter jer se očekuje da deluju na plodnost i prosperitet.

Tokom pripreme, koju obavlja žena, stavlja se metalni novčić, uz opšte verovanje da će te godine biti srećan onaj ko ga pronađe u svom parčetu pogače.
Ritualno se lomi nakon okretanja pogače ukrug i pojanja prisutnih ‒ domaćina i njegove porodice.

Izvor: RTS

Povezano