sreda, 22. januar 2020.

Kruševac
sreda
Bez padavina.
Bez padavina.
2°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 66%
Brzina vetra: 1 m/s ZSZ
 

RATNA „POBEDA“ 1999. godine: Mesec dana NATO agresije

RATNA „POBEDA“ 1999. godine: Mesec dana NATO agresije

Nastavljamo da listamo „ratna izdanja“ kruševačkog nedeljnika Pobeda iz perioda NATO agresije 1999. godine. Četvrti „ratni“ broj izašao je 23. aprila i na naslovnoj strani najavljuje tekst o navršenih mesec dana NATO agresije, sugestivnim naslovom: „Pucaju u dušu“. Čitamo o posledicama: „U Kruševcu šteta prevazilazi pola milijarde maraka. Bez posla ostalo blizu sedam hiljada radnika. Na Kopaoniku oboren američki lovac – bombarder F16″…

O rušenju NATO aviona piše Pobeda i na 5. strani. Situira ga na blizinu planinskog sela Rokci u aleksandrovačkoj opštini, gde su pronađeni ostaci letelice. Srećna okolnost je što je krilo pogođenog aviona palo 250 metara od najbližih kuća u selu, u kome su od detonacije popucali prozori na većem broju domaćinstava.

Najveće kruševačko preduzeće IMK 14. oktobar ponovo je bilo na meti agresije. Sa dva projektila pogođene su Fabrika za proizvodnju građevinskih mašina i Fabrika procesne opreme. U toku napada velika oštećenja je pretpela i Upravna zgrada, ali ljudskih žrtava, na sreću, nije bilo. Odmah se počelo sa rašćišćavanjem porgona. Dve bombe su pale i na padinu Bagdale, stotinak metara od najbližih domaćinstava. Oštećen je Dečji vrtić Leptirić, stradalo destine kuća i nekoliko automobila u Celjskoj i okolnim ulicama.

Na meti agresora bilo je tih aprilskih dana i mesto zvano Međugorje, u ataru kopaoničkog sela Ravnište, na koje je iz NATO aviona izbačen kontejner sa oko 200 kasetnih bombi kumulativnog i parčadnog desjtva. Projektili padaju i u kopanočkom selu Osreci, kao i u reonu sela Obrež u opštini Varvarin.

Ratna Pobeda donosi i ratni zapis Miroljuba Nicovića iz Metohije. Čitamo kako Drugi bataljon Sedme pešadijske brigade iz Kruševca već više od dve nedelje čvrsto i uporno drži položaje. „Ni stalni preleti NATO aviona i krstarećih raketa, ni hlada vetar sa Prokletija i ledena kiša sa Mokre gore, Rasincima nisu smetali na budu“ – kako piše naš kolega – „neprelazan bedem za šiptarske teroriste iz Albanije“.

Život u gradu se uprkos sirenama i bombama nastavlja i kulturnim dešavanjima, pa je tako Miliću od Mačve uručen Zlatni prsten despota Stefana Lazarevićam, čime Izdavačka kuća Bagdala obeležava svoju godišnjicu, četrdeset prvu. U Gimnaziji je u toku likovna kolonija povodom Dana škole.

Iako su porušeni mostovi na Zapadnoj Moravi i Rasini, Jugoprevoz održava redovne lokalne i međugradske linije. Broj polazaka autobusa je smanjen, ali zadovoljava potrebe putnika.

Stiže i lepa sportska vest. Rukometašice Napretka su pobedom u revanš meču pobedile u Sofiji ekipu Oceklula iz Rumunije i igraće u finalu Kupa gradova Evrope. Kapiten Ljiljana Knežević poručuje: „Donećemo pehar u Kruševac i niko nam neće stati na put!“. Sportski centar je otvorio svoje terene za besplatno korišćenje, a fudbaleri Napretka su se prupremali za prijateljski meč sa Crvenom Zvezdom.

I, na kraju, Izvršni odbor SO Kruševac odredio je nov raspored radnog vremena u ugostiteljskim objektima, od 9 do 18 časova. Nije se svima dopalo, ali teško je reći da nam je pod bombama tih dana bilo šta potaman…

Post source : top

Povezano