ponedeljak, 18. novembar 2019.

Kruševac
ponedeljak
Uglavnom oblačno.
Uglavnom oblačno.
13°C
Trenutni pritisak: 1010 mb
Vlažnost: 74%
Brzina vetra: 3 m/s SI
 

ISTINE I LAŽI: Stari radnički mantil simbol devastirane privrede, ali iz vremena pre 2012. godine

ISTINE I LAŽI: Stari radnički mantil simbol devastirane privrede, ali iz vremena pre 2012. godine

Organizatori protesta „1 od 5 miliona“ na poslednjem okupljanju u Kruševcu, na vrata filijale Nacionalne službe za zapošljavanje okačili su – nakon što su prošetali gradom – stari radnički mantil na koji su zakačili natpise sa imenima, kako su naveli, propalih kruševačkih preduzeća i brojem zaposlenih koje su te firme nekada zapošljavale. Apoostrofirana su, kako su rekli organizatori, „preduzeća budzašto prodata novim tajkunima“, čime je trebalo da se gradski oci podsete (citiramo) „šta rade sa privredom Kruševca“.

Na spisku su se našli IMK 14. oktobar, Konfekcija Zvezda, Savremeni dom, Župa, Zadrugar, Grafika, Dom produkt, Klanična industrija 22. juli, Industrijska toplana, Cepak, Agropromet, Ciglana, Jastra, Kristal, Zadrugar, Konfekcija Zvezda, Kruševac-promet i druga.

Spisak etiketiranih preduzeća je, očigledno, potpuno proizvoljan i nasumičan, ali je – što je još sugestivnije, i u očiglednoj funkciji manipulacije informacijama u političke svrhe, jer se radi o firmama čija je sudbina opredeljena za vreme prethodne vlasti, u periodu do 2012.

 

… NEKAD…

Drugim rečima, posledice stečajnih postupaka i loših privatizacija, zbog kojih su mnogi Kruševljani ostali bez posla, jesu očigledne, ali tendenciozno etiketiranje vinovnika ekonomskih promašaja na one koji su devistaranu ekonomiju i neodrživi poslovni ambijent samo nasledili, svakako je manipulativno i nekorektno.

Stečajni postupci u Kruševcu doveli su do toga da je samo u periodu od 2008. do  2012. grad ostao bez 3.942 radna mesta. I to je pravi ambijent u koji treba smestiti i pozivanje na sudbinu bivših giganata.

IMK 14. oktobar je u nekadašnjoj Jugoslaviji sa 8000 radnika bio vodeće preduzeće u izradi teških gradjevinskih, teških mašina i komponenata, da bi do kraja prethodne vlasti spao na 30 zaposlenih, a pogoni u Varvarinu, Ražnju i Brusu su zatvoreni bez ijednog radnika. 

 

DIP Savremeni dom bio je jedan od najvećih proizvodjača železničkih pragova i parketa u Srbiji, prostirao se na 34 hektara zemljišta i imao kupljene šume i pogone u Gani, ali je za vreme vlasti Demokratske stranke bez posla ostalo 877 radnika, a objekti preduzeća pretvoreni su u ruinu.

 

 Klanična industrija „22.juli“ bila je jedna od najstarijih mesno-preradjivačkih fabrika u Srbiji, koja je medju prvima osvojila tehnologiju konzerviranja hrane, mesa i mesnih preradjevina, a proizvodila je i hranu za srpsku vojsku 1999. na Kosovu. Usled stečaja koji se desio u vreme vladavine Demokratske stranke, 650 radnika je dobilo otkaz.

U GP Jastrebac stečaj je uveden oktobra 2002. godine i smenjivali su se stečajni upravnici koji su prodavali preostalu imovinu. Još uvek je u svežem sećanju slučaj hapšenja 11 osoba – s početka 2012. godine, zbog nezakonite privatizacije Fabrike ulja, odnosno sumnje da su zloupotrebili položaj u procesu privatizacije pribavivši istovremeno materijalnu korist od pet milion evra; ili tragikomično preuzimanje HI Župa 2003. godine od strane Violete Josifove zahvaljujući bankarskoj garanciji i sklapanju ugovora sa sumnjivim preduzećima – kasnije osuđene na zatvorsku kaznu.

 

Kao žrtve tadašnje tranzicije ostaće zabeležena i preduzeća poput Cepaka – u maju 2002., kao i tih godina Agroprometa, Ciglane, Jastre, Kristala, Zadrugara, Konfekcije Zvezda, Kruševac-prometa… 

Reč je većinom o društvenim preduzećima koja su neuspešno privatizovana ili zatim bezuspešno godinama pokušavala da nađu pravog kupca, kao jedino rešenje za finansijski i tržišni sunovrat započet već početkom i tokom prošle decenije.  

 

 

I SAD

Ekonomska situacija i dalje nije idealna, ali je takođe i jasno da Kruševac vidljivo napreduje na lestvici privredno visoko kotiranih gradova Srbije, na kojoj je nekada bio. Posebno u odnosu na pomenuti period stagnacije, loših privatizacija i gotovo potpune ekonomske devastacije, u kakvom je stanju, i prema zvaničnim podacima, dočekao kraj 2011. kada je imao 15.784 nezaposlеnih. Najnoviji podaci kruševačke filijale Nacionalne službe zapošljavanja, od 30. aprila ove godine, ukazuju na broj od 12.090 nezaposlenih, što je za 3.696 lica manje nego pre 7 godina.

Možda su još ilustrativniji podaci Saveznog zavoda za statistiku, prema kojima je Kruševac 2012. godine imao 24.405 zaposlenih, a prošle se ta brojka popela na 31.611 zaposleno lice.

Da je Kruševac u međuvremenu povratio mesto jedne od najatraktivnijih lokacija u Srbiji prepoznali su poslednjih godina i mnogi strani i domaći investitori, poput kompanija Henkel Srbija, DS Smith, Kuper Tajer Srbija, Kromberg i Šubert, Čehoslovak Grup, Lidl, Nepi i drugi.

Trend rasta broja novoosnovanih privrednih društava i preduzetnika oslikava sve bolji poslovni ambijent.

Samo u 2018. u Okrugu je investirano 70.8 miliona evra u osnovna sredstva, pri čemu su najznačajniji investitori bili upravo u Kruševcu – Henkel, Trajal, Kuper Tajer, Rubin, Valvolajn, DS Smit, Kromberg i Šubert, Lidl. Među najsvežijim primerima je uspešno realizovan ugovor o prodaji Fabrike maziva američkoj kompaniji Valvolajn za 9,5 miliona evra, pošto je prethodna privatizacija raskinuta 2011., a posle sedam godina je potpisan unapred pripremljeni plan reorganizacije.

To je možda i suvoparan govor činjenica i podataka, koji međutim govori pravu istinu o onim silnim imenima preduzeća koja su organizatori protesta „Jedan od pet miliona“ prošetali Kruševcom i po ko zna koji put ponovljenim frazama o sunovratu kruševačke ekonomije. Sve njegove posledice još uvek nisu sanirane, ali to svakako nije razlog da se podmeću sadašnjoj vlasti, očigledno u nedostatku boljih argumenata.

Za ovako podmetanje naš narod kaže “da nije tužno – bilo bi tragikomično”.

Povezano