ponedeljak, 18. novembar 2019.

Kruševac
ponedeljak
Uglavnom oblačno.
Uglavnom oblačno.
14°C
Trenutni pritisak: 1010 mb
Vlažnost: 76%
Brzina vetra: 4 m/s IJI
 

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Заштита ћирилице и језика

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Заштита ћирилице и језика

Kроз 12 текстова серијала „МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА – заштита ћирилице и језика – предуслов културолошког опстанка друштва“ бавићемо се, пре свега, потребом сталног неговања и унапређења језичке културе младих, местом школе, културних установа и институција и медија, као и тиме колико су нове технологије, интернет и друштвене мреже одговорни – колико за иновативност – толико и за упрошћавање језичких образаца младих, који се затим преносе и на остале облике њихове међусобне комуникације. Посебно значајним сматрамо фокусирање на потребу очувања ћириличног писма код младих, као кључа за очување нациналног идентитета. Намера је да скенирамо стање у коме се језик младих налази и укажемо управо на неопходност неговања и унапређења језичке културе, посебно у време када је – како упозоравају лингвисти – она изложена разним искушењима – глобализацији, раслојавању језика, учесталости вербалних испада, све израженијој употреби туђица, страних речи и позајмљеница, економизацији и изазовима „електронске комуникације“ којом се најчешће осиромашује језичка пракса свођењем на шаблоне и графичке симболе. 

Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2019. години Министарства културе и информисања републике Србије

Идентитет једног народа се огледа у стубовима националне културе, од којих је један од основних национални језик и писмо.

Одбор за стандардизацију српског језика САНУ, марта ове године, поново је упозорио како је „већ озбиљно угрожен статус српског језика, а и положај ћирилице је недозвољено лош“. И приликом потписивања Протокола између Министарства културе и информисања Владе Србије и Одбора за стандардизацију српског језика упозорено је да је ћирилица, иако се учи од првог разреда основне школе, угрожена ширењем нових култура, других језика, развојем технологије и савремених начина комуникације (који гурају латиницу у први план),  јер је писмо живо онолико колико се примењује; као и да –  када је реч о култури говора и језика – најблаже речено има простора и потреба за осетно побољшање.

Наш јавни јавни говор и у политичком и сваком другом смислу и у писаним и у електронским медијима све више клизи у бездан скаредности и простаклука, што није добро за друштво, јер одражава ниво његове опште културе и умногоме детрминише и језичко/говорно комуницирање младих.

И министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић наглашава да „има ужасавајућих ситуација – коришћења вулгарног и баналног речника у претераној мери, што је за сваку осуду“, као и да су питања неговања српског језика и очувања и неговања ћириличког писма нека од најважнијих питања културне политике и да је управо неговање културе говора, језичке културе, опште писмености и предузимање мера за заштиту ћириличког писма један од неколико приоритета културне политике Србије.

Када је у питању српски језик као матерњи, за већину грађана Србије, домаћи лингвисти упозоравају да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и језици са великом традицијом – француски, немачки, италијански. У широј употреби, пре свега међу младима, се све више користе стране речи, најчешће енглеске, на штету богатсва српског језика. Англохолизам данас је бољка од које пате све нације света и то је цена која се мора платити за чињеницу да имамо један светски језик, употребљив за споразумевање у целом свету (будући да покушаји са вештачким језицима као што су есперанто или интерлингва нису успели). При том неке нације реагују неодмерено, пуристички, настојећи да замене баш сваку страну реч, па и оне распрострањене и свима знане.

Ми смо од тога заштићени захваљујући лошем примеру Хрвата: сигурно нећемо бити у искушењу да уместо „бестселер“ кажемо „успјешница“, уместо „софтвер“ –  „напудбина“, уз разне друге „опходње“, „зракомлате“, „велепосланике“ и тако даље. То ипак не значи да треба да се опустимо и мирно прихватимо сваку енглеску реч која се појави. Да имамо више свести о матерњем језику и више бриге о стилу и изражавању, не бисмо допустили да „имплементација“ постане помодна реч за остварење или спровођење, да имамо „менаџмент“ уместо управе, да се говори о тиражу од „десет хиљада копија“ уместо примерака, или да „кратка прича“, буквални превод од „short stordž„, потисне нашу реч приповетка.

Одбор за стандардизацију српског језика овог лета упутио је Конференцији универзитета Србије предлог да се на факултетима уведе предмет српски језик као обавезан. Председник Одбора Срето Танасић скренуо је пажњу на то да наши високообразовани људи немају довољно знања из српског језика, иако треба да током целог радног века обављају послове који то знање захтевају. Оснивачи Одбора су три академије наука и уметности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), Институт за српски језик САНУ и Матица српска, као и факултети из Србије, Републике Српске и Црне Горе на којима се студира и изучава српски језик, због све видљивијег факултетски образованог, а функционално неписменог дела становништва. Факултетско образовање, по мишљењу Одбора, не подразумева и функционалну писменост, што значи да студенти не знају типичне начине употребе језика у одређеним ситуацијама, а све је већи број људи који директно учествују у комуникацији не размишљајући о томе да ли су довољно образовани за то. Све је видљивија ниска језичка култура, што се не види само код студената већ и код њихових предавача. Такво стање је логично са оваквим статусом српског језика у нашем образовању, с малим бројем часова у основној и средњој школи и без изучавања српског језика на Универзитету, наводи се у писму које је упућено Конусу, пренеле су Вечерње новости. Управник Департмана за спрски језик на Филозофском факултету проф. др Мирјана Илић сматра да сваки интелектуалац осим стручних и професионалних компетенција треба да има и општу културу. Језичка, писана култура и познавање матерњег језика део су те опште културе. Тако српски језик треба да се изучава као што се изучавају страни језици или неки други општеобразовни предмети, казала је за Студентски дневни лист.

Чињеница је и да је много мање ћириличних него латиничних натписа на јавним местима, што је више него очигледно и у срединама као што је крушевачка. На тај начин се ћирилица маргинализује, делимично свесно, више несвесно, из навике и непоштовања традиције.

 Познати лингвиста и академик професор др Иван Клајн упозорио је како је „двоазбучје наша историјска несрећа, клопка у коју смо постепено упали“. После 1918.године Срби су открили да могу свој језик писати латиницом, као и Хрвати. Почели су да објављују књиге и новине на латиници, полако па све више. Нису размишљали о томе да се двоазбучје не може вечито одржати, да га ниједан други језик у Европи нема. Нису схватили да ће латиница почети да истискује ћирилицу, јер има далеко ширу примену, јер је потребна за стране језике, за математичке и друге формуле, за интернет и тако даље.

Сад смо дошли до тачке када ћирилицу морамо да чувамо, да је спасавамо, као што се чувају културна добра, као што се природа спасава од загађења – а то није нимало лак посао. Млади су посебно осетљива категорија с обзиром на утицаје које примају у осетљивом животном добу када се формирају као личности.

Савремена технологија, интернет и друштвене мреже су донеле нове начине комуникације, нову терминологију, шаблоизацију, а посебно код младих и графичке симболе, скраћенице, тзв. економизацију и упрошћевање комуникације. Притом се наше писмо, ћирилица, може на интернету и већини друштвених мрежа, као и размени електронске поште, користити равноправно са латиницом или другим писмима, мада у пракси пре свега млади ипак дају предност латиници.

рнидс.срб (RNIDS.rs)

О томе зашто ћирилице нема у већој мери и како побољшати њено присуство на интернету говорило се на скупу “Ћирилица на поклон“, коју је организовао РНИДС поводом обележавања седме годишњице ћириличког .СРБ интернет домена.

– Нажалост, званичних информација о томе колико се ћирилица користи уопште и колико је заступљена у односу на латиницу данас у Србији нема, јер није спроведено ниједно истраживање на ту или сличну тему, али јасно је да се ћирилица користи све мање. Многима је због тога свеједно. Они, којима није свеједно због позицији ћирилице данас, можда и причају о ћирилици, али не знају како да јој помогну. Не постоји ћирилични фонт какав нам је потребан нити постоје стандарди по којима би се створио нов ћирилични фонт или породица фонтова. Додатан проблем јесте и чињеница да ћирилица не би требало да изгледа исто онлајн, па у том смислу постоји и проблем с њеним варијететима – рекао је лингвиста Владо Ђукановић.

Када је реч о језицима националних мањина у Србији, званичници тврде да им не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света. Као леп пример управо из наше средине наводимо како је у Крушевцу недавно објављена прва књига на ромском и српском језику. У питању је песничка збирка Момира Драгићевића „Ђак првак – Англуно Сикавно“. 

Мома Драгићевић

– Циљ ове књиге је био да се боље упознамо, деца ромске и српске националности, да се разумемо и да будемо толерантијији једни према другима, почев већ од језичких баријера и различитости. А како ћемо то другачије урадити него још од малих ногу, од ђака првака, као и наших драгих прешколаца – каже аутор књиге Мома Драгићевић, додајући како је књига изашла је двојезично на српском и ромском језику, како би се допринело да ромски ђаци преко свог матерњег, ромског језика, уче српски језик и упознају се са њим најнепосредније. Оно што је занимљиво је и да је књига опремљена и Српско-ромским мини речником.

Двојезично, на ромском и српском

Лингвисти сматрају да би свакако требало више да се бринемо о свом матерњем језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника.

Kроз серијала текстова на нашем сајту бавићемо се, пре свега, потребом сталног неговања и унапређења језичке културе младих, местом школе, културних установа и институција и медија, као и тиме колико су нове технологије, интернет и друштвене мреже одговорни – колико за иновативност – толико и за упрошћавање језичких образаца младих, који се затим преносе и на остале облике њихове међусобне комуникације.

 

 

 

Povezano