ponedeljak, 21. oktobar 2019.

Kruševac
ponedeljak
Bez padavina.
Bez padavina.
6°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 100%
Brzina vetra: 0 m/s JJZ
 

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (2): Да ли ћирилица губи борбу са латиницом?

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (2): Да ли ћирилица губи борбу са латиницом?

Kроз 12 текстова серијала „МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА – заштита ћирилице и језика – предуслов културолошког опстанка друштва“ бавимо се, пре свега, потребом сталног неговања и унапређења језичке културе младих, местом школе, културних установа и институција и медија, као и тиме колико су нове технологије, интернет и друштвене мреже одговорни – колико за иновативност – толико и за упрошћавање језичких образаца младих, који се затим преносе и на остале облике њихове међусобне комуникације. Посебно значајним сматрамо фокусирање на потребу очувања ћириличног писма код младих, као кључа за очување нациналног идентитета. 

У наставку серијала објављујемо текст наших сарадника на пројекту.

Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2019. години Министарства културе и информисања републике Србије

Живимо у времену када су екстреми постали наша реалност. Са сменом генерација и променом начина живота променио се и животни стил људи. Желели смо да утврдимо учесталост оваквих промена у језику и писму, као и њихов узрок.

С намером да сазнамо мишљења људи о очувању језика прошетали смо градом. Наш пројекат започели смо разгледајући натписе фирми и интервјуисањем запослених који у њима раде.

Били смо крајње изненађени ситуацијом на коју смо наишли. Натписи фирми и радњи били су углавном исписани латиницом а када смо питали запослене и послодавце који су били присутни за разлог, у неколико радњи било нам је речено да је у тренутку тако било захтевано. Стекли смо утисак да су били проморавани од стране државе због развитка туризма и већег прилива странаца. Са друге стране, затекли смо радње чији су називи били исписани на страном језику, па је свакако разумљиво зашто је то морала бити латиница. Када смо упитали власницу једне цвећаре шта мисли о очувању језика  и ћирилице, одговорила нам је да се она сама заправо труди да је што чешће користи и да се свакако залаже за њено очување, али да јој се у том тренутку чинило погодним да својој радњи да назив на страном језику како би привукла што више клијената.

Да бисмо што боље разумели потребе људи и начин на који размишљају, посетили смо и неколико копирница. У једној нам је објашњено да људи који долазе немају неко посебно мишљење о писму, односно да немају посебне захтеве, осим уколико им је потребан правни документ који се мора писати искључиво ћирилицом. У свим осталим случајевима, готово је увек захтевана латиница. Радница нам је објаснила да се служи латиницом у приватном животу, а да се због природе њеног посла и рада на компјутеру радије служи латиницом и на радном месту.

Ипак, у неким случајевима разлог није толико необичан и комплексан. Наиме, у неколико трговина добили смо одговор да латиница визуелно делује лепше, те да су без размишљања одлучили да је користе приликом писања назива.

У једној од апотка такође смо добили потпун и занимљиив одговор. Због природе тог посла, где је коришћење латинских назива заиста нужна ствар, апотекари су се изјаснили да се на радном месту морају служити латиницом. Приватно се, како кажу, служе ћирилицом и залажу за њено очување.

Свратили смо и у цвећару „Талија“, где смо се распитали којим писмом се људи служе када пишу честитке својим најмилијима. Тамо су нам рекли да људи захтевају углавном ћирилично писмо, а да се и они сами приликом писања цена и пописивања производа служе ћирилицом.

Стекли смо утисак да су људи заборавили своје писмо када смо ушли у књижару „Службеног гласника“. Приметили смо да су историјске и дечије књиге писане  искључиво ћирилицом, а да је остала литература мешана, односно углавном писана латиницом.

У школама је ћирилица прво писмо које деца уче па се све књиге које деца читају и сви производи намењени њима пишу ћирилицом. Свратили смо у једну од популарнијих продавница играчака „Пертини“, где смо добили сличан одговор.

Добили смо идеју да из прве руке видимо којим ће се писмом људи служити када пишу. Свратили смо у „DM“ дрогерију где смо радницу замолили да нам да књигу утисака. Било је тужно видети да се 80 одсто људи одлучило да пише латиницом, а само 20 одсто њих да пише матичним писмом.

У послатичарници „Анђела“ затекли смо власника кога смо питали зашто је њено име исписано ћирилицом. Власник нам је кроз шалу рекао да не види поенту да људи у Србији пишу другим писмом када имају своје. Са друге стране, већина запослених се изјаснила да у приватном животу пише латиницом.

Резултати испитивања углавном су били исти, међутим не свуда. Били смо пријатно изненађени када смо свратили у „Хедонист“. Наиме, хедонист је страна реч која се везује за уживање. Упркос томе, назив радње исписан је ћирилицом. У радњи смо затекли две раднице које смо питали за лични став. Једна од њих одговорила нам је да се служи искљичиво ћирилицом, док друга није имала изражен став.

Генерално се, ипак, потврдило да је број људи који се служе ћирицом знатно мањи. Ћирилица полако губи борбу и бива мењана латиницом. Да ли ће се овако наставити зависи само од свести људи, коју се боримо да овом приликом променимо.

Аутори

Мајда Миловановић

https://www.facebook.com/majda.milovanovic.5

Марта Милосављевић

https://www.facebook.com/marta.milosavljevic.2003

Проф. Мирјана Гашић, ментор

https://www.facebook.com/mirjana.gasic.56

 

 

 

 

 

Povezano