utorak, 17. septembar 2019.

Kruševac
utorak
Bez padavina.
Bez padavina.
15°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 80%
Brzina vetra: 0 m/s JJI
 

Patrijarh Pavle rođen na današnji dan

Patrijarh Pavle rođen na današnji dan

Foto: Wikipedia

„Čovek ne može da bira vreme i mesto gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se od nas očekuje jeste da budemo ljudi – uvek i svuda. Da nas kao ljude prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici.“ Ovu jedinstvenu poruku, pre više godina, uputio je srpskom narodu patrijarh Pavle. A njome kao da je najsažetije opisao svoj životni put koji je, kao Gojko Stojčević, započeo 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca.

Rodio se u skromnoj porodici Stevana i Ane, na veliki pravoslavni praznik Usekovanje glave Preteče Gospodnjeg Svetog Jovana Krstitelja. A to, priznaju mnogi, nije bez simbolike. Jer, kao i Pretečin, i patrijarhov život bio je ispunjen beskrajnom istrajnošću i podvizima od najranijeg detinjstva.

Rano je ostao bez roditelja. O Gojku i njegovom bratu Dušanu najviše se starala očeva sestra Senka. Druga majka, kako je govorio patrijarh. Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Kućancima. Školovao se, potom, u Tuzli, Beogradu i Sarajevu, a ratne dane proveo je u Banji Koviljači i manastirima Ovčarsko-kablarske klisure. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje 1946, dobivši duhovno ime po svom „nebeskom pokrovitelju“ apostolu Pavlu. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957, a za patrijarha Srpske pravoslavne crkve 1. decembra 1990. godine. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevanđelje. U najteže vreme! Na početku još jedne krvave, ratne decenije. Decenije velikog iskušenja i stradanja svog naroda, čiji je krst i breme nosio do upokojenja 15. novembra 2009. godine. Više od pola miliona ljudi prisustvovalo je na ulicama Beograda poslednjem ispraćaju patrijarha Pavla.

Ovo su tek biografski i faktografski podaci. Za Srbe, on je za života postao mnogo više – živi svetac. Skroman, mudar, brižan, a istovremeno pun razumevanja za novo doba puno iskušenja, brzo se nastanio u srcima miliona vernika i ateista, kao nijedan njegov prethodnik. Zato se i danas prepričavaju desetine događaja koji potvrđuju patrijarhovo podvižništvo, veru i privrženost i crkvi i narodu. A bio je poznat ne samo po svojoj mudrosti već i po skromnom životu koji je vodio – sam je kuvao, šio, popravljao cipele, vozio sde tramvajem i nijedan fizički posao nije mu bio ni stran niti težak.

Zbog svega i možemo samo da naslutimo da je bio bliže Bogu od mnogih jer je doslovno i bez ostatka poštovao principe koje je propovedao. Baš onako kako je i govorio: „Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.“ I još: „Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.“

Povezano