nedelja, 5. april 2020.

Kruševac
nedelja
Mestimično oblačno.
Mestimično oblačno.
15°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 34%
Brzina vetra: 6 m/s ISI
 

Kruševac od A do Š: Rasina

Kruševac od A do Š: Rasina

Rasina – poslednja značajnija (desna) pritoka Zapadne Morave. Dugačka je 92 kilometra i ima sliv od 981 kvadratni kilometar. Izvire na padinama Goča i Željina, pod Crnim Vrhom na nadmorskoj visini od 1.340 metara od izvorišnih krakova Velike i Burmanske reke, a utiče u Zapadnu Moravu 5 kilometara nizvodno od Kruševca, na 134 metara nadmorske visine.

Projekat  pomaže Grad Kruševac, po Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja interesa u oblasti javnog interesa za 2019. godinu

Rasina prosečan pad korita od 13 promila. Teče dubokom dolinom koja se ka donjem toku postepeno proširuje dostižući i do 3 kilometra širine. Do sela Razbojne teče klisurastom dolinom sa malim erozionim proširenjima, kakvo je kod Brusa. Između Razbojne i Zlatara protiče plitkim i širokim koritom kroz Dobroljubačku kotlinu, da bi potom ušla u Zlatarsku klisuru u kojoj gradi nekoliko uklještenih meandara. Nizvodno od Majdeva, Rasina ulazi u Kruševačku kotlinu, dolina joj je široka i izvijugana i u blizini ušća reka je široka 35 do 40 i duboka 0,5 do 1 metar.

Sliv Rasine ima izrazito asimetričan oblik. Osim rečice Zagrže, koja Rasini pritiče sa planine Goč, sa leve strane u izvorišnom delu, sve ostale pritoke dotiču sa desne strane. Najveća među njima je Graševačka reka, a Blatašnica je poznata po pirateriji i probojnici Jankovoj klisuri. Blatašnica se probija kroz Jankovu klisuru i uliva se u Rasinu kod Razbojne.

Rasina daje Zapadnoj Moravi prosečno 9 metara kubnih vode u sekundi. Ona ima karakter prave bujice jer su joj amplitude proticaja vrlo izrazite. U aprilu raspolaže gotovo 5,5 puta većom količinom vode nego u avgustu. Najveći proticaj imala je aprila 1958. godine i iznosio je 342 litra vode u sekundi, a apsolutni minimalni proticaj, u julu 1968. godine – 200 litara vode u sekundi.

Da bi se ublažile ovako velike razlike u proticanju i zaustavio nanos koji reka prinosi, u Zlatarskoj klisuri je 1979. podignuta zemljana brana visoka 55 metara i formirano je jezero Ćelije. Voda se iz veštačkog jezera Ćelije koristi za vodosnabdevanje Kruševca i okoline.

 

Desne pritoke Rasine su: Strmačka reka, Koznica, Bašićka reka, Velika Grabovnica, Graševačka reka, Žunjska, Blatašnica, , Bogiška, Suvajska, Kupačka, Velika reka (Jablanička), Velika reka (Nauparska), Lomnička, Sezemačka, Modrička, Gaglovska i Boljevačka reka. Sa leve strane prima pritoke: Zagržu i Jablaničku reku. Od riba u slivu Rasine najviše ima pastrmke. Korito joj je bogato zlatonosnim peskom. Re raspolaže velikom vodenom snagom pa je bila planirana gradnja hidrocentrale. Reka Rasina zapravo je blago Rasinskog okruga. Bogata je ribom, a u njoj ribolovci pecaju beovice, klena ali i pastrmku.

Foto Wikipedia

Prostor uz reku Rasinu u Kruševcu svojim karakteristikama predstavlja atraktivnu zonu za razvoj i unapređenje svih vidova sportsko-rekreativnih i turističkih sadržaja. Zato je grad odlučio da uređenjem Sportsko-rekreativnog centra Rasina na obali ove reke očuva i unapredi korišćenje vodnog potencijala i priobalja, ali i izgradi nove, savremene sadržaje koji nedostaju ovom prostoru da bi postao atraktivniji, kako za građane tako i za investitore.

Lokalna samouprava usvojila je ovaj Plan u martu 2018. godine. Ovim Planom predviđeno je funkcionalno povezivanje urbanih zona Kruševca sa obalama reke Rasine, uvođenje sadržaja komercijalnih delatnosti i aktiviranje potencijala na prostoru priobalja reke.

Plan detaljne regulacije “Sportsko rekreativnog centra Rasina“ u Kruševcu, koji je izradilo Javno preduzeće “ Direkcija za urbanizam i izgradnju”, na 27. Međunarodnom salonu urbanista Srbije na Svetski dan urbanizma osvojio je priznanje u kategoriji „Planovi detaljne regulacije“ u konkurenciji 32 izlagača iz zemlje i inostranstva.

Kompleks od 77 hektara, od Parunovačkog do Mudrakovačkog mosta tokom vodotoka Rasine, biće uredjen kao park sa sportsko – rekreativnim sadržajima, koji će moći da koristi više od 26 hiljada korisnika. Prostor uz reku Rasinu, prema Planu „Sportsko-rekreativnog centra“, funkcionalnim, oblikovnim i ambijentalnim karakteristikama predstavljaće atraktivnu zonu za razvoj i unapređenje svih vidova sportsko – rekreativnih i turističkih sadržaja i uređuje se kao višefunkcionalni gradski park. Radovi na izgradnji Centra odvijaće se u nekoliko faza, a planirani sadržaji biće povezani pešačkim mostovima. Izgradnjom ovog centra Kruševac će postati značajna tačka na turističkoj mapi Srbije i regiona.

 

Povezano