subota, 14. decembar 2019.

Kruševac
subota
Uglavnom bez padavina.
Uglavnom bez padavina.
7°C
Trenutni pritisak: 99 mb
Vlažnost: 69%
Brzina vetra: 3 m/s I
 

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (2): Недоумице око идејног творца српске ћирилице

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (2):  Недоумице око идејног творца српске ћирилице

Питање настанка ћириличног писма у пракси се најчешће везује за ученике чувених просветитеља Ћирила и Методија, за Климента и Наума. Они су били представници такозване Охридске школе, која је, након Ћирилове, а потом и Методијеве смрти наставила са процесом очувања учитељевих радова и ширењем писмености и православља по територији Великоморавске државе. Ипак, извесне недоумице око идејног творца српске ћирилице и даље су актуелне међу истраживачима и теоретичарима Историје књижевности. Те недоумице биће изложене, а потом и отклоњене у овом тексту.

Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2019. години Министарства културе и информисања републике Србије

Наиме, творци првог писма које је пратило увођење првог књижевног, Старословенског језика у богослужбене текстове на територији коју је обухватала Великоморавска кнежевина јесу солунска браћа Константин (Ћирило) и Методије, који су на позив великоморавског кнеза Растислава дошли на територију кнежевине да прошире православну веру и писмо засновано на језику Словена који су познавали.

Иако је прво писмо познато под именом Глагољица, сматра се да је првобитни назив писма био управо Ћирилица, по имену једног од учитеља. Име је, међутим, накнадно измењено, по тумачењу једног броја историчара књижевности у сада познато – Глагољица по глаголу ГЛАГОЉАТИ у значењу – ГОВОРИТИ. То прво писмо имало је своја два облика, угласту и облу форму, у зависности од предела у ком је коришћено, као и 38 писмена.

Самуилов натпис

Ипак, након смрти двојице просветитеља, а због компликованог фонетског и графемског склопа, настављачи њиховог рада уводе извесне измене у писмо и тако настаје ново писмо, оно које ће се у одређеној мери измењено, задржати све до данашњих дана. Сходно томе, закључује се да је ова, српска варијанта Ћирилице настала у Симеоновој Бугарској, на територији данашње Бугарске и Македоније, где се простирала територија јужних Словена. Та прва ћирилица имала је у свом саставу 43 писмена од којих су нека била дифтонзи.

Друга група истраживача, међутим, склонија је да верује у податак да је настанак ћирилице директно повезан са Преславском школом и Ћириловим учеником Константином Преславским.

До забуне је дошло из више разлога. Наиме, у једном од најстаријих текстова који сведоче о развоју писмености код Словена, у „Слову о писменах“ монаха Црнорисца Храброг, као идејни творац азбуке, али не које, помиње се Ћирило. Накнадно су слависти тумачили први језик и писмо, па је тако Фрањо Миклошчић био мишљења да је језик који су за потребе Словена саставила солунска браћа морао бити језик панонских Словена, док је Ватрослав Јагић утврдио да је на територији Симеонове Бугарске морао настати облик Старословенског језика са писмом које ми данас називамо ћирилица, а које је уследило након глагољице.

Глагољски текстови сачувани су у западном делу Балканског полуострва и у северним деловима Великоморавске кнежевине, где су у наредном периоду прешли у латиницу. Сходно томе, намеће се логични закључак да је још од десетог века на нашој територији присутно само једно писмо, ћирилица.

Да је ћирилица блиско повезана са ширењем православне вере на овим просторима, сведочи и њена блискост са грчким писмом, не само по редоследу слова, већ и по облику истих. Јасно је да је територија на којој се јавила, а потом и развијала ћирилица, била територија на којој је врло снажан утицај имала Византија.

Свакако су сви сагласни око тога да је ћирилично писмо мењало своје облике. Прво које се сусреће у званичним, најчешће богослужбеним текстовима, било је уставно писмо, дволинијско, које је подразумевало две форме: насловну и текстуалну. Свакако су обе захтевале да се слова пишу између две линије и да су једнаке висине. Оваквим ћириличним писмом писано је Мирослављево јеванђеље.

Мирослављево јеванђеље

Након уставног, јавља се полууставно писмо, затим брзопис, а потом и грађанска ћирилица која је у директној вези са утицајем руске књижевности с почетка 18.века. Ову, грађанску ћирилицу, трансформисаће у њен коначни облик, Вук Стефановић Караџић 1818.године објављујући свој Први српски рјечник на народном језику.

Српски рјечник из 1818. године

Мирјана Гашић, професор српског језика и књижевности

Povezano