subota, 7. decembar 2019.

Kruševac
subota
Oblačno.
Oblačno.
5°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 97%
Brzina vetra: 0 m/s JJZ
 

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (4): Kакав однос према ћирилици имају издавачи, аутори и организатор Сајма књига

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (4): Kакав однос према ћирилици имају издавачи, аутори и организатор Сајма књига

Највећа изложба књига у Србији, место на коме љубитељи писане речи проналазе готово све од најјефтинијих до ретких издања, највећи бренд Београда – Међународни сајам књига у Београду кроз 64 године свог постојања превазишао је оквире купопродаје и постао огледало друштва. Посета Сајму наших младих сарадника, ученика Медицинске школе у Крушевцу, била је прилика да сагледају какав однос према српском језику имају издавачи, аутори и организатор и дају своје виђење које овде доносимо.

Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2019. години Министарства културе и информисања републике Србије

Највећа изложба књига у Србији, место на коме љубитељи писане речи проналазе готово све од најјефтинијих до ретких издања, највећи бренд Београда – Међународни сајам књига у Београду кроз 64 године свог постојања превазишао је оквире купопродаје и постао огледало друштва, ове године трајао је од 20-27. октобра. У историју дугу 64 године стали су и тренуци у којима је Београдски сајам један од највећих светских манифестација овог типа и они у којима је ово скроман догађај у држави са забраном трговине. Редни бројеви који сваке године прате назив Међународни сајам књига у Београду иду уназад до 1957. године када је ова манифестација први пут отворена у Хали 3 тек отвореног модерног сајмишта. За разлику од ранијих манифестација, Београдски сајам књиге се од свог почетка одржава сваке године на истом месту, а његово златно доба била је прва деценија постојања.

СКЦ „Ћирилица“: Само 12 одсто ћириличних наслова на Београдском сајму

Од 166 анкетираних издавача на овогодишњем Сајму књига у Београду, само 12 одсто је штампало на ћирилици. Чак 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају просек ћириличних назива, иако релативно мало књига издају.

Такође, у великом проценту, 85,5% издавача одређује писмо на коме ће се штампати књига. Закључак је да су издавачи одлучујући и већински фактор који доприноси превласти латиничних књига над ћириличним у Србији.

Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига.

Као и претходних година, четвртак у недељи Сајма издвојен је за организовану посету Сајму књига, када су школе у Србији у највећој мери организовано посетиле ову нашу највећу манифестацију посвећену књизи. Гужва је била очекивана због премашивања прошлогодишње посећености од 193.000 људи. Од 500 излагача, њих око 60 долази из иностранства. Почасни гост Сајма ове године је Египат, а отворио га је председник Удружења књижевника Србије Милован Витезовић. Велика пажња била је усмерена на живот и дело Данила Киша, Милорада Павића и Оскара Давича чије годишњице смрти обележавамо током целе године.

Наша посета Сајму била је идеална прилика да сагледамо какав однос према српском језику имају издавачи, аутори и организатор.

Међу највећим и најзначајнијим излагачима и њиховим бестселерима били су :

  • Лагуна – ,,Тигрова жена“ , ,,Црвени адресар“ , ,,Пертле“ , ,,Зашто спавам“ (писана латиницом)
  • Вулкан – ,,Нели“ , ,,Игра шаптача“ , ,,Последњи мушкарац“ (писан латиницом)
  • Завод за уџбенике – (писан ћирилицом)
  • Академска књига – (писана ћирилицом)
  • Урбан арт – (писан латиницом)
  • Прометеј – (писан ћирилицом)

Као што се да приметити, ни сами издавачи нису усаглашени око тога које писмо би требало да доминира приликом штампе књига. У разговору са запосленима на штандовима сазнале смо да се они махом везују за захтеве самих аутора, па ће, према томе, дело које нам долази са енглеског говорног подручја, по аутоматизму бити објављено на латиничном писму. Ипак, у забуну нас је довео Неле Карајлић чију књигу „Солунска 28“ лагуна објављује латиничним писмом, а на насловну страну ставиће фотографију саме улице написану ћирилицом.

Када је реч о осталим издавачима, рекло би се да је конкретним мерама држава стимулисала своје национално писмо јер је највећи број ипак изабрао ћирилицу за своју издавачку делатност. Посебно бисмо похвалили организаторе Сајма јер су сви натписи, ознаке хала, програми, панои били јасно ћирилично истакнути. Са великим задовољством смо присуствовали презентацији Службног гласника када је министар Владан Вукосављевић, проф. Александар Јерков, покрајински секретар Игор Маровић, писац Александар Гаталица и директорка службеног гласника Јелена триван обелоданио награду за издавача године која је овог пута додељена Службеном гласнику за едицију Прозна дела српских научника.

Део Националне стратегије за културу везан је и за подстицај употребе ћирилице о чему се у последње време пуно говорило.

Морају ли издавачи да се налазе пред дилемом ћирилица или латиница? Шта она значи за домаћу издавачку делатност?

– Ако постоје заводи за заштиту споменика културе (и природе) сасвим је разумљиво да и писмо као део језичке културе ужива заштиту државе. Ћирилица је стара осам векова и њен југословенски сусрет са латиницом је довео до одређеног потискивања. Брига за службену употребу писма не угрожава њену приватну и јавну употребу. Издавачи могу да користе оба писма у складу са својим уређивачким плановима. Како сада ствари стоје више је књига које су штампане латиничним писмом. Сајам књига је, разуме се, отворен за свако писмо, домаће и инострано – рекао је на ову тему Зоран Аврамовић, председник Одбора Сајма књига.

Као будућим здравственим радницима, пажњу нам је привукла посебна дигитализација на степеништима која омогућава лакше кретање инвалидним лицима.

На крају наше посете овогодишњем Сајму, са сигурношћу потврђујемо да се однос према језику и писму гради свакога дана, у школи, на улици, на интернету, телевизији, али, свакако и на свим културним манифестацијама које посетимо. У том смислу се овај дан у Београду за крушевачке средњошколце можен сматрати потпуно образовно и васпитно испуњеним.

До наредног истраживања, из Медицинске школе, нашег сарадника на пројекту, вас поздрављају Аница Миодраговић и Анастасија Ћирковић.

Povezano