utorak, 10. decembar 2019.

Kruševac
utorak
Oblačno.
Oblačno.
7°C
Trenutni pritisak: 1010 mb
Vlažnost: 97%
Brzina vetra: 1 m/s Z
 

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Писменост, савремене технологије и млади

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Писменост, савремене технологије и млади

Пратећи захтеве савременог друштва крајем 2010.године држава је омогућила регистар националног домена .рс који је омогућио корисницима регистровање интернет домена на ћирилици уз материјалне олакшице. На овај начин олакшана је претрага тражених захтева на интернету за кориснике који се служе ћирилицом. Ипак, проблем са којим се корисници мобилних телефона сусрећу ту није решен…

Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2019. години Министарства културе и информисања републике Србије

Пише Мирјана Гашић, професор српског језика и књижевности

Убрзавање темпа свакодневног живота, захтеви за правовременим одговарањем на задате циљеве довели су запослене, а посебно младе, у ситуацију да се највећи број послова своди на употребу компјутера, таблета и мобилног телефона. На крају друге деценије двадесет првог века сматра се неписменим сваки појединац који није овладао такозваном компјутерском писменошћу.

Сви облици комуникације међу саговорницима са једне стране олакшани су у великој мери тако што су савремене технологије увеле могућност комуницирања „на даљину“, олакшале приступ информацијама и омогућије корисницима да буду у току са свим новостима за које су заинтересовани. То практично значи да се међу запосленима, а посебно припадницима млађе популације губи потреба за „живом комуникацијом“, дискусијом „очи у очи“ (која, из угла нових миленијалаца само троши тако драгоцени и ненадокнадиви ресурс – време) и писаном речју. Усмене дискусије постају све ређа прилика да се размене мишљења, а писма су одавно „отишла у историју“.

У таквом окружењу корисници друштвених мрежа и технолошких иновација наилазе на низ потешкоћа. На првом месту, највећи број програма за прераду компјутерских текстова у оригиналној верзији подразумевао је у дугом временском периоду употребу готово искључиво енглеског језика. Било који говорник са српског говорног подручја наишао би на потешкоће око превођења компјутерских алатки за рад на српски језик. Компанија Мајкрософт која је у највећој мери лиценцирани произвођач  Виндоус програма у првим годинама није имала економску исплативост да преводи све расположиве текстове на српски ћирилични текст. Ипак, након апела Одбора за стандардизацију да се држава укључи у решавање овог значајног питања, дошло је до помака. Најпре је омогућено корисницима да се служе српском ћириличком тастатуром, за коју је постављен стандард распореда слова на тастатури, попут решења које је за своје писмо пронађено у руском језику, а потом је и омогућена претрага садржаја ћириличким писмом на најпопуларнијем претраживачу на нашем говорном подручју – гугл претраживачу.

Пратећи захтеве савременог друштва крајем 2010. године држава је омогућила регистар националног домена .рс који је омогућио корисницима регистровање интернет домена на ћирилици уз материјалне олакшице. На овај начин олакшана је претрага тражених захтева на интернету за кориснике који се служе ћирилицом. Ипак, проблем са којим се корисници мобилних телефона сусрећу ту није решен.

 

Наиме, мобилни оператери се воде економском рачуницом која подразумева обрачун трошкова слања смс порука по искоришћеним параметрима и том приликом у једну смс поруку ако се она пише енглеском латиницом стане 160 карактера, а ако се корисник служи српском латиницом или ћирилицом, тада је максимални број карактера у једној смс поруци 60. Проста рачуница каже да се корисницима мобилних телефона не исплати служење својим писмом јер ће исту услугу платити 170 % више. Ако се, такође, узме у обзир да се мобилним телефонима у највећој мери служе млади, као и да међу собом најчешће комуницирају порукама, јасна је њихова одлука да се задрже на употреби латинице.

 

Поред тога, чак и за кориснике који се искључиво служе ћирилицом није лако да приликом преласка са фејсбука на твитер или вибера на воцап стално мењају тастатуру коју користе јер се корисници које тражимо на овим друштвеним мрежама могу под својим именом наћи само ако име укуцамо писмом под којим су заведени. То практично значи да би, ако желимо да будемо „пронађени“, наше име мора бити заведено писмом које се доминантније користи, што је још увек латиница, или да будемо мотивисани да највећи број нас пређе на ћириличну употребу друштвених мрежа.

Ова мотивација, када су млади у питању, у већој мери је у вези са активним кампањама које држава треба да покрене, него са подстицајима друге врсте. Ако знамо да су млади категорија друштва која се у највећој мери угледа на своје идоле и код којих је вршњачка едукација најплодоноснија, пожељно би било да се у кампању Негујмо српски језик укључи велики број познатих личности које привлаче младе да управо они буду репрезенти употребе језика у складу са Уставом, то јест, коришћења ћириличког писма у апсолутној широкој употреби. Под познатим личностима данас млади подразумевају такозване блогере, јутјубере, денсере, али свакако и глумце и певаче. Сви они могли би у великој мери да изазову поребу за поистовећивањем код припадника млађе популације, па би, у том случају, писање ћирилицом било „ин“ (популарно).

Поред тога, подстицаји мобилним оператерима да изједначе цене смс порука без обзира које се писмо користи свакако би била једна од одлука која би поједноставила употребу ћириличког писма у размени порука.

Ове и многе друге мере неопходно је увести како би се распространила употреба нашег примарног писма и свела на општу, свакодневну и популарну, што би, у ширем смислу гледано, допринело очувању српског језика и ћирилице код становништва.

Равноправно коришћења различитих језика и писама на Интернету

ICANN је, као организација која управља глобалном структуром Интернета, омогућио појаву нелатиничких домена на Интернету пре десетак година, али се као преломна година у овим настојањима узима 2003, када је УНЕСКО усвојио препоруку којом се сугерише равноправно коришћења различитих језика и писама на Интернету.

Шест година касније широм света су се појавили национални домени највишег нивоа на нелатиничким писмима. Наш .СРБ домен је могуће користити још од јануара 2012. године, што га чини другим ћириличким доменом на свету, одмах после руског .РФ.

 

Бесплатна ћирилица за све

На сајту Типометар у могућности сте да преузмете неколико бесплатних ћириличних фонтова, које можете да користите за сајтове на српском ћириличном писму.

Povezano