sreda, 22. januar 2020.

Kruševac
sreda
Bez padavina.
Bez padavina.
2°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 80%
Brzina vetra: 1 m/s ZSZ
 

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Професор Александар Милановић – У раду са младима темељим оптимизам

МЛАДИ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Професор Александар Милановић – У раду са младима темељим оптимизам

– Недавно сам доживео да су четири моје студенткиње плакале током једног предавања посвећеног статусу српског језика и српске ћирилице у свету, а одржаног на Коларчевом народном универзитету. Млади верују да српски језик и ћирилица најбоље показују наш идентитет јер нису оптерећени наслеђем југословенства које је потискивало српско становиште у читавој култури: науци, уметности, публицистици – каже професор Филолошког факултета у Београду Александар Милановић

Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2019. години Министарства културе и информисања републике Србије

  • Kао што сте упознати, Министарство културе покренуло је низ акција са циљем да заштити српски језик и писмо ћирилицу које су саставни део културне историје српског народа. Публика којој се Министарство обраћа широке је старосне доби, али се чини да су управо млади, средњошколци и студенти популација којој се у највећој мери треба обраћати овим поводом. Ви сте ангажовани у раду са студентима, па нас интересује какво је Ваше искуство у раду са младима. Да ли још има наде да се српски језик и ћирилица могу сачувати?

– Управо на искуству у раду са младима ја и темељим свој оптимизам. Студенти србистике прве свега воле свој матерњи језик и ћирилицу. Недавно сам доживео да су четири моје студенткиње плакале током једног предавања посвећеног статусу српског језика и српске ћирилице у свету, а одржаног на Коларчевом народном универзитету. Млади верују да српски језик и ћирилица најбоље показују наш идентитет јер нису оптерећени наслеђем југословенства које је потискивало српско становиште у читавој култури: науци, уметности, публицистици.

  • Са које стране долазе „ најснажније претње“ нашем језику и писму? Јесу ли то технолошки напредак и употреба мобилних телефона, насилна англизација језика, економизација језика која прати опште трендове поједностављивања комуникације, или, можда, нешто четврто…?

– Највећа претња нам је размишљање типа „баш ме брига“ или „све ми је једно“. Технолошки развитак не спречавања неговање и развијање српског језика и ћирилице, напротив. Е сад, друго је питање зашто је у Србији, на пример, немогуће купити ћириличку тастатуру за компјутер. Дакле, није до технологије, него до нашег односа и према технологији и према културном идентитету. На српском језику и ћирилици можемо све, од смс и вајбер порука на мобилном телефону до било којег типа комуникације на компјутеру.

„Англосрпски језик“ јесте помодни тренд малограђана, али прејак уплив енглеског језика може се каналисати ваљаном језичком политиком, као што то на пример раде Французи или други народи који више од нас брину о специфичностима сопствене културе и матерњег језика.

  • Држава је језик и писмо заштитила Уставом, увела обавезну употребу ћирилице у све званичне институције, али све то нису довољне мере. Марта 2018. састављен је предлог измена и допуна Закона о службеног употреби језика и писама, који подразумева бројне законске подстицаје и казне, али до сада није ушао у скупштинску процедуру. Имате ли сазнања о томе, као и када би Закон могао да буде усвојен?

– Предлог измена и допуна Закона веома је пажљиво припреман у дужем временском периоду и сматрам да истовремено штити српски језик и ћирилицу, не дискриминише латиницу као српско помоћно писмо, али и штити сва права језика националних мањина. Нажалост, у тренутној политичкој ситуацији ја не могу предвидети чак ни када ће овај текст ући у скупштинбску процедуру, а камоли да предвиђам њен исход. На основу чињенице да текст већ предуго чами у нечијој фиоци, нисам оптимиста.

  • Број часова матерњег језика далеко је мањи у нашим школама, него у суседним земљама или у Европи. Било је речи да основе функционалне писмености треба увести као засебан предмет на све факултете и више школе. У којој мери би те промене побољшале положај српског језика и ћирилице и да ли очекујете нека конкретна решења?

– Срби имају најмањи број часова матерњег језика у Европи. Како да заволимо, негујемо и развијамо оно што уопште не познајемо? Министарство просвете нико не може да убеди да морамо имати исти број часова матерњег језика као и други европски народи, а оно никако да нам објасни зашто је број часова код нас најмањи. Одговорност сноси и актуелни министар, и сви његови претходници. Код нас живе невероватни парадокси: на пример, можете завршити Филолошки факултет у Београду, а да нисте слушали ниједан час српског језика! Као да се свесно гуши српски идентитет. Наравно да би већи број часова српског језика, нарочито са мотивисаним и добро плаћеним наставницима који би држали занимљивије и функционалније часове, повећао интересовање ученика, али и појачао љубав према своме језику и писму.

  • Кога сматрате најмоћнијим у овој борби за језик?

– Несумњиво су најмоћнији образовни и медијски систем, односно школа и телевизија, али и други медији (интернет пре свих). На интернету има сјајних акција, али је нажалост већина телевизијских канала потпуно незаинтересована за матерњи језик и писмо. Најгори пример дају Пинк, Кошава, 02, Н1 и многе друге станице. За њих не постоји нити српски језик нити ћирилица. Позитивни примери су јавни сервис, односно РТС, и однедавно Студио Б у појединим емисијама. Они схватају да се матерњи језик мора пропагирати, неговати и развијати. Штампане новине и часописи све се мање читају, али ни њихова онлајн издања не брину много о језичкој политици и језичкој култури. Овим темама највише пажње поклањају Политика и Вечерње новости.

  • Како ћирилицу популаризовати код младих?

– Кроз занимљиве и атрактивне акције у школи и на интернету. На паметан начин у акције треба укључити популарне личности, од књижевника, преко глумаца и певача, потом спортиста и познатих новинара, све до јутјубера. У свакој од ових бранши има просвећених људи који поштују свој језик и своје писмо. Они младима могу послати веома снажне поруке, а млади њима верују више него родитељима и наставницима јер у њима препознају своје узоре којима се диве.

  • Имате ли предлог за увођење нових мера које би поправиле садашњу ситуацију када је борба за очување писма у питању?

–  Сасвим довољно би било поштовати Устав и Закон, уз повећање број часова српског језика и јаке медијске акције. Све то није ни скупо ни неизводљиво, само је потребна пре свега подршка Републике Србије. Ћирилица јесте угрожена и споља и изнутра, а ништа се ту не ради случајно, већ са јасном идеологијом која се према ћирилици не мења од времена Марије Терезије, преко периода под окупацијом у Првом и Другом светском рату до данас.

  • Министар Владан Вукосављевић је у образложењу захтева за озакоњавање борбе за језик између осталог упозорио да се може врло лако десити да за деценију или две дођемо у ситуацију да сви знају ћирилицу, али да се нико њом не служи. Шта мислите, како спречити такав сценарио?

– Јачањем свести да је ћирилица део нашег идентитета и да уипште није свеједно које писмо користимо, као и доказивањем да је у питању модерно, функционално писмо које чини нашу специфичност на коју корамо бити поносни. Ћирилица је функционалнија од латинице, На пример, речи инјекција и конјугација написанe ћирилицом можемо прочитати само на један, исправан начин, а речи injekcija и konjugacija написане латиницом дозвољавају нам да их прочитамо на два начина, и како треба али и погрешно, изговарајући глас њ.

  • Шта је то што говорите својим студентима а што би требало да о језику и писму знају и они који се језиком не баве?

– Да су српским језиком говорили сви њихови преци, а да су само ћирилицом писали сви њихови преци који су били писмени. Да смо аутентични корисници и творци српске културе само ако уважавамо и негујемо све специфичности српског језика и писма. Да не треба да подлежемо суптилним и скривеним убеђивачима који нас лажу да ћемо преласком на енглески језик или латиницу постати модернији и европскији, јер се у Европи поштује и признаје само оно што је уникатно и јединствено, док се јефтини фалсификати бацају као безвредни. То су пре нас увидели Руси, Бугари, Грци, време је да увидимо и ми.

Чланови новинарске секције Медицинске школе у Крушевцу

са професорком Мирјаном ГАШИЋ

Povezano