Dobro došli u jedan „običan dan“ u Atini 416. godine. Proleće je, mesec elafebolion, pred same pozorišne svetkovine Velikih dionizija. A vas u knjizi „24 sata u staroj Atini“ čeka upravo obilazak živopisnih lokacija i upoznavanje sa običnim atinskim svetom – od vračare koja baca čini do galamdžije koga izbacuju sa svadbe…
Filip Metizak, profesor na Kembridžu i stručnjak za antički Rim sa doktoratom na Univerzitetu Oksford, ponovo nas je ukrcao u svoj vremeplov. Posle Starog Rima, kojim nas je već proveo svojom prethodnom knjigom iz istog serijala, sada nas prepušta jedinstvenoj čitalačkoj avanturi 24-ročasovnog boravka u staroj Atini. Šetaćete se hramovima, gostiti na atinskoj svadbi, zajedno sa doktorom poći u vizitu dok vas sprovode stražari Ateninog hrama, učestvovati u filigranskoj izradi atinske grnčarije, prisustvovati bacanju čini i prizivanju podzemnih sila, pratiti čas rvanja u gimnaziji (i usput kroz konkretan primer saznati da reč „gimnazija“ potiče od grčkog izraza „bez odeće“), sa Sokatom pazarititi ribu na nekoj od tezgi u dugačkom nizu leđima okrenutom prema istočnoj strani Panatenejskog druma…
Dakle, dobro došli u jedan „običan dan“ u Atini 416. godine. Proleće je, mesec elafebolion, pred same pozorišne svetkovine Velikih dionizija. Atina uživa u zatišju razornog Peloponeskog rata iz koga je izašla snažnija nego ikad i već planira osvajanje Sicilije. Na vrhuncu je političke i vojne moći, gradsko stanovništvo broji oko 30.000 ljudi, a procenat genija po kvadratnom metru – ukazuje nam autor – veći je nego u ma kom drugom trenutku ljudske istorije. I, sugeriše dalje, u toj frenetičnoj atmosferi inovacija i političkih intriga, koje će doneti novu epohu i gde se kuju neke od najvećih tekovina zapadne civilizacije, ali i najavljuje sudbonosni rat koji će okončati zlatno doba Atine, „obični građani žive svojim svakodnevnim životom u nesvakidašnjim okolnostima“.
A kako im prolazi jedan dan, i doslovno iz sata u sat, Filip Metizak predočava živopisnim lokacijama gde smešta svoje junake – od stražara hrama i robinja, preko zapovednika flote koji se upravo otiskuje na pučinu, vračare koja baca čini, do većnika koji ruča u predahu od posla, projektanta grada koji se brani od kiše nezgodnih pitanja, krijumčara smokava, igračice sa noževima i galamdžije koga izbacuju sa svadbe… Pritom je svaki sat dana (a autor se pridržava njihove autentične podele dana, uz preračunavanje na današnje merenje vremena) u životu Atinjana osmišljen da prikaže, kako kaže Matizak, „njihovo iskustvo življenja u tom jedinstvenom, dinamičnom, blistavom i amoralnom gradu na samom vrhuncu njegove veličine“. Naizgled nezavisna poglavlja i kroz njih razbacani različiti likovi i zapleti, tako, pred čitaocem dobijaju istorijski, kulturni i politički kontekst, a nepretenciozno pripovedanje poprima perspektivu slojevitog prikaza jedne živopisne epohe i njenih savremenika.
Bogatstvo Atine je privlačilo mnoge talentovane ljude iz svih delova Grčke, stvorivši bogati sloj ljudi koji su postali zaštitnici umetnosti. Atinska država je podupirala i nauku i umetnost, a naročito arhitekturu. Atina je postala centar grčke književnosti, filozofije i umetnosti i neka od najvećih imena zapadnoevropske kulturne i intelektualne istorije živela su ovde tokom tog perioda, pa ćete u ovoj knjizi intimnije upoznati Sokrata, Aristofana, Euripida, Platona, Aristotela, Sofokla, Hipokrata, Tukidida…
Osim knjiga Filipa Metizaka „24 sata u starom Rimu“ i „24 sata u staroj Atini“, „Laguna“ je u ovoj seriji prethodno objavila i naslov „24 sata u starom Egiptu“ egiptologa Donalda P. Rajana sa Luteranskog univeziteta u Takomi, poznatog i po istraživanjima i otkrićima izgubljenih grobnica u Dolini kraljeva. I eto uzbudljive lektire za kraj ovog leta!
Slavoljub Marković
Rubriku realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije
