četvrtak, 26. novembar 2020.

Kruševac
četvrtak
Uglavnom bez padavina.
Uglavnom bez padavina.
3°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 83%
Brzina vetra: 1 m/s S
 

Kruševac od A do Š: Takovo

Kruševac od A do Š: Takovo

Ono što se za kafanu Takovo može reći jeste da je bila mnogo više od mesta gde su Kruševljani dolazili samo zbog ića i pića. Imala je veliku salu, pozornicu, suflernicu i garderobu, sve u savemu  bila je idealno mesto za razne zabave i kulturni život onog vremena.

Projekat  pomaže Grad Kruševac, po Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja interesa u oblasti javnog interesa za 2020. godinu

Još i danas, setiće se Kruševljani Zlatnog burenceta, Lipovog lada, starog Topa, Napretka… Kao što su pre toga bile i Pariz, Musa i Marfko, Solun, Evropa… Kruševačke kafane neizostavni su deo priče prošlosti grada, one neformalnije i, samo na prvi pogled, neobaveznije. Jer, bile su upravo kafane mesta društvenog okupljanja, sedišta raznih udruženja, mesta gde su se izvodile pozorišne predstave i „puštali“ filmovi… Ipak, pre i posle svega bila su to mesta boema, putnika namernika i redovnih gostiju od kojih je svako imao svoj važana razlog da svrati na po neku čašicu, što pića što razgovora.

Krajem Prvog svetskog rata u Kruševcu je bilo 15 seljačkih mehana, pet gostionica i kafana. Kako su hroničari zabeležili, kafane ili pivnice bile su najneuglednije i najmanje (Musa i Marko, Bošnjanac, Stari napredak, Gledston, Rasina, Top, Balkan…), dok su gostionice (Stalać, Stara prestonica…) i mehane bile već prostranije. Dopisnik beogradskog dnevnog lista „Pravda“ 1940. godine izveštava kako u Kruševcu svoje goste, redovne i prekoredne, prima „oko stotinu kafana i bifea, dvadesetak ćevabdžnica, gde se svakodnevno na roštilju i ražnju peku stotine kilograma mesa“.

Ono što se za kafanu Takovo može reći jeste da je bila mnogo više od mesta gde su Kruševljani dolazili samo zbog ića i pića. Imala je veliku salu, pozornicu, suflernicu i garderobu, sve u savemu  bila je idealno mesto za razne zabave i kulturni život onog vremena. Povremeno je gostovalo Životićevo pozorište, grupa Čvrge… 

– Kafanu je prvo držao Toša Čitović, kasnije Toša Matejević, kruševački zet, jedan od najbogatijih Kruševljana druge polovine devetnaestog veka. Pošto nije imao dece pozvao je brata od strica Miloša iz Ljutovnice ispod Rudnika, obučio ugostiteljskom poslu, usvojio ga i ostavio mu u nasleđe kafanu ‘Takovo“, koja je otvorena 1889. godine – podseća mr Slobodan Simonović.  

Ostalo je u gradskim hronikama zabeleženo da su se ovde okupljale i članice Kola srpskih sestara, kao i Društva ugursuza, namćora i baksuza Dobra narav.

– Zabave Kola srpskih sestara su bile najotmenije. Tu se dolazilo svečano odeven. Od prihoda su oblačena, za materice, siromašna deca. Igrao se valcer, fokstrot, čarlston, tango, engliš valcer. Gostovao je radio pevač Seferović. Bal je otvarala predsednica Kola Mariola, supruga Dušana Stojadinovića Zuće, vlasnika ‘Evrope“. Za Očeve je balpriređivao Sport klub Građanski. Trećeg dana Božića nastupala je bivoljska Svetlost. Održavane su tu zabave i slava Društva ugursuza i baksuza. Društvo ‘Dživdžan, čiji je predsednik bio Krsta Novaković, tu je imalo priredbe. U sali su povremeno prikazivani filmovi, aparaturom je u početku rukovao Žika Simić. Lovci su imali svoj sto. Tu je svirao talentovani Sanda, čika Duško Petrović i njegov brat Ljuba. Za vreme predstave gosti su pili i mezili ćevapčiće. Igrale se domine, preferans, u posebnoj sali bilijar. Neme filmove su pratili muzikanti. Kafana je imala i stalne abonente. Posle rata Takovo je nacionalizovano.

Brojne su anegdote vezano za staro kruševačko Takovo, od onih kako su se na svoj osobeni način ovde okupljali članovi Društva namćora, baksuza i ugursuya Dobra narav, pa sve do te da je poznati  ovdašnji mesar Hinić imao običaj da kupi ćevape u fišeku, sedne ispred kafane, uživa u obroku, a prolaznike koji mu se ne svide gađa ćevapima.

 

Povezano