Roman koji nije ni klasičan istorijski roman, a ni klasičan roman na kakve smo navikli. Sadrži puno istorijskih događaja i ličnosti, dosta turbulentnih krimi scena, pun je preokreta i neverova tnih dešavanja koje nikako ne možemo da odbacimo kao netačne.
Preporučujem pažljivo čitanje. Roman je pisan tako da od čitaoca zahteva da povezuje dogadaje koji su opisani u različitim vremenskim periodima i destinacijama. Radnja romana se locira oko jednog ordena, Ordena svetog kneza Lazara. To nije klasičan orden kojeg možemo da vidimo u muzejima, ili zaboravljenog u fiokama, ili na grudima određenih ličnosti. To je specijalni orden, protokolarnog tipa, koji je uraden samo u par primeraka i misteriozno nestao iz Srbije početkom Drugog svetskog rata. Kako je nestao, ko je sve imao kontakta sa njim, ko je sve umešan u sve te događaje, saznaćemo ako dopustimo da nas vodi autor od početka do kraja.
Uz napeta dešavanja na razlicitim mestima Evrope, uz pomoć istorijskih i neistorijskih ličnosti, uz dosta preokreta, autor ovog dela vas ostavlja u dilemi šta se stvarno dogodilo i gde je taj orden kojeg svi traže u vremenu ratnog vihora i godinama posle toga.
Ako ste ljubitelj ovakvog teksta, čitajte ga pažljivo i kada zatvorite zadnju stranicu sigurno nećete knjigu tek tako staviti na policu ili predati nekom drugom na čitanje, već ćete dobro razmisliti o svemu i pokušati da pronadete bilo šta više o ličnostima i događajima sa kojima vas je autor upoznao.
To je i bio cilj, to je autor želeo.
Konstantin Dobrota
O Ordenu svetog kneza Lazara
U vreme vladavine dinastije Obrenović 1889. godine, ustanovljen je, odlukom Kraljevskog namesništva, Orden svetog kneza Lazara. Ovaj orden nosili su kraljevi Srbije iz obe naše dinastije.
Nacrt ordena je izradio cenjeni akademik i čuveni arhitekta Mihajlo Valtorovič. Po njegovim nacrtima orden su napravili u tri primerka u radionici Nikolausa i Dunkera u Nemačkoj u Hanau na Majni. Lanac je izrađen od emajliranog zlata, a insignije ukrašene su brilijantima, smaragdima, rubinima, safirima i biserima. Ovaj orden su mogli da nose samo vladar Srbije i prestolonaslednik. Na obeležavanju 500 godina od Kosovske bitke, 1889. godine, u manastiru Žiča, na miropomazanju. dodeljen je kralju Aleksandaru Obrenoviću. Orden je preuzeo kralj Petar iz dinastije Karađordević, a dalje su ga nasleđivali princ Đorđe do svoje abdikacije, kralj Aleksandar I Karađorđević, a poslednji ga je nosio jugoslovenski kralj Petar II.
Sva tri ordena su nestala u periodu oko Drugog svetskog rata i o njima se ništa ne zna.
O autoru
Nenad Kostić rođen je u Kruševcu 1966. godine, gde i danas živi sa porodicom.
Zaposlen je u Zavodu za javno zdravlje Kruševac. Završio je trogodisnje specijalističke studije Sanitarne hem na Farmaceutskom fakultetu, a osnovne na Hemijskom fakultet, Univerziteta u Beogradu. Takođe, vile od deset godina je predaval, pri Savezu hemi jskih inženjera Srbije, na seminarima o uspostavljanju sistema rada laboratorija u skladu sa međunarodnim ISO standardima. Autor je više radova na teme oberbedenja validnosti laboratorijskih rezultata.
Sklonost ka pisanju hello je da iskoristi i u drugim sferama svojih interesovanja. Kako potike iz porodice koja je uvek bila privržena monarhiji, još od malih nogu slutao je price o istoriji sr. pskog naroda. Njegov deda po majci, major Lazar Janić, bio je kraljev oficir, a posle Drugog svetskog rata živeo je u Londonu, podržavajući dinastiju Karađorđević. Očev brat, Nenadov stric, dr Ljubomir Kostić, do kraja života bio je u Krunskom savetu. Zato nije slučajno što je Nenad po opredeljenju monarhista i aktivni član Udruženja Kraljevina Srbija. Svoje znanje, maštu i kreativnost pretočio je u roman Onden svetog kneza Lazara.
Rubriku realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije
