U svojoj šestoj knjizi aforizama Mihajlo Ćirković (1946) je napravio izbor iz svojih prethodnih pet knjiga objavljenih od 2000. do 2017. godine.
Izbor je osvežio novim aforizmima koji će se nametnuti pažljivim čitaocima i poznavaocima njegovog rada. Svaka knjiga za autora je novo iskušenje i borba sa sopstvenim mislima i formom koja treba da se nađe u rukama čitalaca.
Naslov upućuje na predistoriju ove knjige. Sadrži tri reči koje su i u naslovima prethodnih knjiga: „Spomenik“ (2000), „Zavičaj“(2005) i „Zapis“ (2015). U novoj konstrukciji dobijaju svoju simboliku i metaforičnost. Za Mihajla Ćirkovića zapis je i forma kojom oblikuje svoju misao i sveto drvo, zaštitnik.
Kako god se protumačilo značenje, zapis je spomenik zavičaja. Zapis — Kruševac, Stara čaršija, porodica, prijatelji, đački dani, karijera, istorija, kultura, vera, koren… Sve to, i druge vrednosti zavičajnog, neodvojive su od autora ove knjige koja je svojevrsni duhovni spomenik svemu onome što ga je opredelilo da ostane među svojima.
Mihajlo Ćirković, aforističar, Član Udruženja književnika Srbije, svojim knjigama daje naslove koji su odraz i umetničke ideje, ali i duboko ukorenjenog odnosa prema Bogu i veri. U tom duhu su i knjige „I tako neka bude“ (2011) i „Kad reči utihnu, ostaje nam molitva“ (2017). Onda ne iznenađuje misao na početku ove knjige „Gospode, hvala ti što si me obdario suzama“ koja je, možda, više put ka autoru nego što se može posmatrati kao misao vodilja kroz knjigu.
Poslednji aforizam „Od totalnog pomračenja spasava nas kandilo“ je putokaz za spas individualnog i kolektivnog.
Aforizam je u rečniku književno teorijskih pojmova definisan kao „svojevrsna umetnička“ varijanta narodne poslovice kazuje neku opštevažeću, duboku misao, dosetku, mudrost. Često se zove poslovica intelektualaca“.
I kako god izgledao jednostavno, aforizam po svojoj prirodi i nastanku nije lak. Traži od autora radoznalost, promišljanje i neprekidnu misaonu aktivnost. Bez obzira na svu stvaralačku muku i neizvesnost koliko će i kako živeti njegovi aforizmi i knjige, Mihajlo ne odustaje od pisanja i zapisivanja još od studentskih dana kada je kao student stomatologije u Beogradu obelodanio svoje prve aforizme. Kroz vreme se trudio da usavrši svoju misao i formu tragajući za kritičkim mišljenjem o svom radu i odgovorom šta je suština ove kratke forme.
Vreme u kome živimo neiscrpan je izvor inspiracije za aforističara. i prošlost budućnost takođe podstiču Mihajla da neprekidno stvara i traži načine da njegova knjiga nađe put do publike. Stomatolog u penziji, suprug i otac, ne odustaje od aforizama i neprekidno stvara. Po onoj narodnoj: „Pustio bih ja njega, ali neće on mene“. Aforizam je postao način života, a svaka knjiga je traganje za srećom“, kako je to Meša Selimović jednom zapisao.
Brankica Milanović
Rubriku realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije
