„Vi i ja – kao i svi ostali ljudi na ovom svetu – napisali smo autobiografije. Te priče objavljene su nam na licu, a umetnost i nauka čitanja lica može nam pomoći da u njima nađemo prosvetljenje“, kaže Erik Standop, autor knjige „Pročitajte lice – čitanje lica može da vam pomogne na poslovnom i privatnom planu i da povoljno utiče na vaše zdravlje“. Reč je o knjizi koja je osim po dužini naslova jedinstvena po još mnogo čemu…
Rubriku realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije
Pretpostavljamo da volite da čitate. Zamislite sada da vam je na raspolaganju retko zanimljivo štivo, pritom još i potpuno autentično, koje uz to može pomoći da razumete svet, ljude oko sebe i… sebe.
Erik Standop sa Elizom Petrini otkrivaju vam kako da čitate nečije lice, za početak možda i svoje, kao otvorenu knjigu, sa svim poglavljima i dodacima koje život svojim šiframa ispisuje. A kao je još filozof i pesnik Ralf Voldo Emerson govorio, „na nekoliko kvadratnih decimetara ljudskog lica ima mesta za sve nasleđene istine, za stvarnu istoriju ljudskog i za sve čovekove želje“.
Lice, pritom, za razliku od drugih delova tela ili emocija, ne možemo da sakrijemo, bar ne tako lako i potpuno, čak i u vreme korone. Drugim rečima, ono nas otkriva, kao što nam omogućuje da i kod drugih saznamo mnogo više informacija nego što bi nam oni na formalan način dozvolili. Čitanje lica može da pruži sjajan uvid u ličnost, karakter, zdravstveno stanje, unutrašnju emocionalnu borbu, ličnu snagu i izazove s kojima se čovek suočava. Zato u drugom delu naslova knjige „Pročitajte lice“ i stoji da „čitanje lica može da vam pomogne na poslovnom i privatnom planu i da povoljno utiče na vaše zdravlje“. Ono što, pritom, fascinira kod ove knjige je obilje informacija kojima vas tručnjak za čitanje lica Erik Standop prosto zasipa na svakoj stranici, potkrepljujući ih iskustvima koje je sam sticao posmatrajući i analizirajući živopisne predele lica konkretnih osoba.
Svako lice je složena mapa života
Sada ta znanja deli sa nama, naglašavajući kako je veština čitanja lica urođena svakome i važna za čovekov opstanak u tolikoj meri da su određene mreže neurona u našem mozgu posebno zadužene za obradu informacija koje čitamo s lica. Čak se i na snimcima magnetne rezonance može tačno videti mesto u mozgu gde se nalazi mreža tih neurona.
„Od trenutka kad se rodi – pre nego što uopšte može da fokusira pogled – beba je sposobna da traži lica. U roku od nekoliko sati, beba može da razlikuje majčino lice od nekog drugog ženskog lica a za samo nekoliko meseci ona vešto razaznaje pol, rasu, emocije i druge osnovne karakteristike lica“ – konstatuje Standop, zaključujući kako je povezanost preko lica prvi detetov jezik.
I nakon određenog vremena, kada nauči da razlikuje crte lica, beba doslovno vidi ljubav u majčinim očima jer su majci zenice proširene od emocija. Eto zašto i plišane mede imaju okrugle, crne oči, cele kao zenice, što je po svemu sudeći i razlog zašto muškarce privlače žene s velikim zenicama. Zato su i pre nekoliko vekova, kako bi bile zavodljive, Italijanke sebi širile zenice ekstraktom biljke beladona ili „lepa gospa“…
U svetu je danas u velikom usponu i tehnologija prepoznavanja lica, još uvek bez jasne zakonske regulacije. Procenjuje se da se u policijskim bazama podataka nalazi 117 miliona Amerikanaca, od kojih većina nisu pripadnici bele rase. FBI ima sopstvenu bazu lica navodno manjeg obima i ne tako razvijenu kao što je Fejsbukova baza od preko dve milijarde slika.
Odbačena u prošlom veku na Zapadu kao pseudonauka, ova sposobnost se danas proučava i na uglednim univerzitetima kao što su Berkli, Njujork, Stanford i Prinston.
„Svoje zrele godine posvetio sam proučavanju drevnih metoda kojima su ljudi nastojali da „izvlače informacije“ tako što su postajali svesniji urođenih, spontanih procena lica. Svako lice je složena mapa života, s urođenim karakteristikama, crtama koje su razvijene kroz iskustvo i talente, koje su odraz zdravlja, promene emotivnih stanja i još mnogo toga. Prenoseći vam priče koje sam uočavao na licima i objašnjavajući svoja tumačenja, nadam se da ću vam pomoći da prepoznate sopstvene intuitivne moći i počnete svesnije da ih razvijate“, kaže Standop.
Oči i usta najvažniji
U prvom delu knjige, koji nosi naslov „Umetnost i nauka čitanja lica“, autor piše o našem prvom jeziku, istoriji (čitači lica opisani su u egipatskim hijeroglifima i južnoameričkom drvorezu i umetnosti čitanja lica, u Indiji se dovode u relaciju sa hinduističkim religioznim verovanjima, u Africi postoji preko 20 načina čitanja lica, azijske zemlje poput Japana imaju sopstvne škole, a najstarije sačuvano delo o čitanju lica pripisuje se čuvenom filozofu Aristotelu), umetnosti čitanja lica.
„Vi i ja – kao i svi ostali ljudi na ovom svetu – napisali smo autobiografije. Te priče objavlje su nam na licu, a umetnost i nauka čitanja lica može nam pomoći da u njima nađemo prosvetljenlje“ – kaže autor.
U drugom delu knjige, Standop precizno razlaže kako uzajamni uticaj oblika, crta i izraza lica otkriva konkretne informacije o raznim životnim aspektima – ličnosti i karakteru, životnom smislu i putu, poslu, zdravlju, ljubavi. Dodatna plastičnost postignuta je priloženim ilustracijama, crtežima lica koje je autor posmatrao i čiju analizu sada nesebično deli sa čitaocima.
Tu je, najzad, i ono što će mnoge najpre i privući jednoj ovakvoj knjizi, a to je očekivani „Vodič za čitanje lica“. Mada se, kako sam kaže, višegodisnja obuka i učenje ne mogu sažeti u nekoliko poglavlja i desetina stranica, Srtandop izlaže opšta načela tehnike čitanja, naglašavajući kako u njegovoj filozofiji i disciplini čitanja lica postoje tri glavna principa: opisujte, ne prognozirajte (čitanje lica nije ni psihoterapija niti proricanje sudbine), gledajte obe strane lica (obe predstavljaju različite osobine: desna – kojom upravlja leva strana mozga – odražava svetlost, logiku i materijalni svet; dok je leva strana podsvesti, idealizma, kreativnosti i snova) i – kao treći princip – oči i usta su najvažniji. Postoji, kaže on, razlog zašto se ljudsko lice univerzalno predstavlja kao emotikon smeško, krug s dva oka i ustima – forma koju beba prepoznaje od dolaska na svet.
Kokretno, autor se bavi oblicima lica (žad, kralj, vatra, drvo, mesec, kofa, planina, zemlja, gvožđe, zid), a zatim i pojedinačno analizira njegove delove (oči – beonjača, dužica, zenica, razmak između očiju, njihova usađenost i usmerenost; kapci, trepavice, usta – veličina, punoća, proporcije i uglovi; čelo i bore).
Zanimljivo je da u ovom nabrajanju Standop završava sa – rukama. Za čitače lica ruke su „drugo lice“, ne zato što analiziraju linije kao čitači dlanova, već zato što njihov oblik i način na koji se kreću mogu da ukažu na to kakvi smo na delu. Šta god poželimo da postignemo, naše ruke to ostvaruju. Pritom im instiktivno pridajemo značaj već prilikom upoznavanja. Istraživanja su pokazala da, nakon što analiziramo lice, pogled nam pada na ruke, što naročito važi za žene…
Lice zdravlja
Ne zaboravlja Erik Standop ni dijagnostiku lica, podsećajući kako je pre nekoliko hiljada godina, kad još nisu postojali mikroskopi i rendgen aparati, upravo čitanje lica bilo glavna dijagnostička metoda. Od tada su se razvile brojne tehnike, od evropske dijagnostike lica do indijske Ajurvede i, naravno, kineske metode Mijen Šijang. Danas integrativna medicina, koja je spoj alopatske (tradicionalne Zapadne) i alternativne medicine, primenjuje niz tradicionalnih metoda u dijagnostici i lečenju, uključujući čitanje lica.
Tako, na primer, brojne bolesti mogu uzrokovati promenu boje kože oko očiju i podočnjake, od nesanice, preko nedostatka minerala do kožnih oboljenja i ona se javlja zbog loše cirkulacije u tankoj koži oko očiju ili nedovoljno kiseonika u krvi. Na primer, tanka i skoro providna koža oko očiju može biti posledica manjka sna, ali može ukazivati i na hormonalne promene, alergije i ekcem. Crvenkastosmeđa koža ispod očiju ukazuje na nagomilavanje otpadnih materija metabolzima, dok plavičasta ili sivkasta koža ispod ili oko učiju, praćena natečenosću, može signalizirati iscrpljenost ili alergije, ali i dugotrajan nedostatak gvožda u organizmu i znatno oslabljen imuni sistem…
Ima u knjizi i zanimljivih „dodataka“. Recimo, o poljupcima, ili o bradi i brkovima. Od Standopa saznajemo kako brada ili dugački brkovi koji prekrivaju usta i usne ukazuju na to da osoba ima tajne i skriva emocije. Stariji muškarci često puštaju da im brada i brkovi prekriju usta kao da hoće da izbegnu razgovor o prošlosti. Mlađim se najčešće vidi gornja usna, što znači da žele da izgledaju muževno, ali i ukaže na otvorenost otvornost za komunikaciju. Njima brada služi pre kao ukras na licu, a ne sredstvo kojim će nešto da prikriju. Moderne verzije, poput bradice ispod donje usne, trebaju da budu izraz moći ili želje da se dominira, itd.
Možda bi na kraju mogli da, poput autora knjige, citiramo Koko Šanel, koja je svojevremeno mudro primetila: “ Priroda vam je dala lice koje imate u dvedesetoj. Život vam je oblikovao lice koje imate u tridesetoj, a u pedesetoj imate lice koje zaslužujete.“
I, svako ima svoju priču. Literature za sve uzraste!
Slavoljub Marković
Policijska metoda koju možete primeniti
Erika Standopa, autora knjige o čitanju lica, često poziva u pomoć i policija. Erik otkriva tehniku koju često koristi kada ga policija angažuje da ospori priču okrivljenog. „Kad bih mu rekao ‘ne verujem vam’, osumnjičeni bi mi se suprotstavio. Međutim, kad podsvesno oseti da sumnjam u njega, to će ga naterati da smisli bolje objašnjenje. U tom trenutku krivac obično pogreši, jer navede dovoljno oprečnih informacija, što ukazuje na krivicu“.
Tehnika može biti korisna i u svakodnevnom životu, kada osoba koja priča kao navijena toliko razveze priču da vam je teško da je pratite ili da ne verujete u to što govori. Kolutanje očima znak je potpunog odbacivanja i uvredljivo je. Umesto toga, probajte sledeće:
- Širom otvorite oči, kao da ste iznenađeni pričom.
- Zatim nakratko pogledajte nagore, kao da u mislima pokušavate da prihvatite ono što slušate.
- Na kraju, kad vratite pogled na sagovornika, trepnite nekoliko puta
Dok ovo radite, usta držite zatvorena kako bi sagovorniku signalizirali da pokušavate da shvatite priču, a ne da se spremate da mu se suprotstavite. Njegovio će neuroni preslikači oponašati vašu zbunjenost ili nevericu. Treptanje ukazuje na to da ne verujete u priču. Pošto shvati da sumnjate u njega, sagovornik će se potruditi da razjasni ili pojednostavi priču kako bi bila uverljivija i početi da izbegava detalje koje bi mogli da budu sumnjivi…
