Zanimljivo je da svoju ličnost, fizonomiju i ostale karakteristike Deda Mraz umnogome duguje upravo – poeziji i pesnicima.
U knjizi “Novogodišnji poklon za one male od pet do dvanaest“, koja je objavljena u Njujorku 1821. godine, nalazi se i „Old Santeclaus“, poema anonimnog autora koja opisuje starog čoveka u saonicama koje vuku irvasi i koji donosi poklone deci.
Neke moderne ideje su naizgled postale kanonske nakon objavljivanja poeme anonimnog autora „Posete Svetog Nikole“ (danas poznatija kao „Noć pre Božića“) 1823. godine, koja je kasnije pripisana Klementu Klarku Muru. Mnogi od Deda Mrazovih modernih atributa su, naime, ustanovljeni u ovoj pesmi, kao što su vožnja sankama koje sleću na krovove, spuštanje kroz dimnjak i puna torba igračaka. Sveti Nikola je opisan kao „bucmast i debeo, pravi veseli stari vilenjak“ sa „malim okruglim stomakom“ koji se „trese kao puna zdela želea kada se smeje“…
Pevali su i pevaju o Deda Mrazu i mnogi naši autori, a Kruševljanin Momir Dragićević objavio je, u izdanju „Bagdale za decu“, tim tragom antologiju „Tajnom stazom Deda Mraza“ sa izborom iz poezije brojnih stranih i posebno naših autora i ilustracijama Branislava Miljkovića, demistifikujući, na svoj način, popularnost ovog lika u jednom periodu našeg života, koja nastavlja da na svoj način traje i prati nas i poznijih godina, dugo pošto shvatimo da je u pitanju samo jedan lep mit koji se generacijski prenosi.
Zato Momir Dragićević i kaže kako po Deda Mrazu – kome veruju i raduju se deca – i odrasli pamte čari svog detinjstva. Drugim rečima, da ga nema, verovatno bi ga trebalo izmisliti.
– Ta topla figura pruža mališanim uverenje da se dobrota i trud nagrađuju i cene. Deca koja su tokom godina bila dobra, zatekla bi ujutru na Svetog Nikolu u svojim cipelicama i čizmicama poklončiće i slatkiše. Ali radovanje mališana poklonima odloženo je do dolaska Deda Mraza ili Božić Bate. Posle Drugog svetskog rata Sveti Nikola i Božić Bata ustuknuli su pred simpatičnim punačkim dekom koji nosi crveno odelo, ima belu dugačku bradu i rumene obraze. Nova godina simbolizuje obnavljanje života, a uz raskošno okićenu jelku odnosno božićno drvo donosi sreću, blagostanje, vegetaciju i novo doba – kaže Dragićević, dodajući kako je u ovom slučaju upravo vera ono što povezuje decu i odrasle i nastavlja da traje i u poznijim godinama mnogih od nas. Zato i doza novogodišnje čarolije uvek dobro dođe…
Dragićević je objavio više knjiga i pesama za decu, koje se nalaze u bukvaru, čitankama, lektirama i antologijama, a prevođene su na italijanski, nemački, grčki, bugarski, romski.
U novoj antologiji podseća nas na čuvene „Zvončiće“ Džejmsa Pjerponta, niže izabrane pesme o Deda Mrazu brojnih naših poznatih i manje poznatih autora (Pero Zubac, Dragan Lukić, Desanka Maksimović, Duško Trifunović Dusško Radović Gustav Krklec, Tode Nikoletić…), ali i, recimo, Enrika Banjatoa i Sergeja Mihalkova, pisca stihova za sovjetsku i rusku državnu himnu…
U vreme vrtoglavog rasta i popularnosti digitalnih tehnologija i protoka informacija koji nije zaobišao ni najmlađe, mnogi mitovi se ruše, umnogome je demistifikovan i onaj o Deda Mrazu, ali Moma Dragićević kaže da se od njega jednostavno ne bi trebaio odustati:
– Mit o Deda Mrazu je u funkciji razvoja dečje mašte, kreativnosti i porodičnih vrednosti. Deca će vremenom sama otkriti istinu o Deda Mrazu, smatrajući to uspehom jer su sama rešila misteriju novogodišnje čarolije.
Rubriku realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije
