četvrtak, 19. maj 2022.

Kruševac
četvrtak
Bez padavina.
Bez padavina.
19°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 36%
Brzina vetra: 1 m/s SSI
 

МОЈ ГРАД – МОЈА ИНСПИРАЦИЈА: Момир Драгићевић, књижевник и градски већник

МОЈ ГРАД – МОЈА ИНСПИРАЦИЈА: Момир Драгићевић, књижевник и градски већник

У години смо у којој Крушевац слави велики јубилеј, 650 година од оснивања. Можемо само да замислимо колико су силно били инспирисани његови први градитељи и поносни његови први житељи, на челу са првим домаћином тадашње српске престонице, кнезом Лазаром који га је увео у историју повезујући идеал земаљског и небеског цартства. У вековима који су следили низали су се градитељи, визионари и сви остали који су овој средини дали посебан идентитет који она и данас носи, као важно привредно, културно, туристичко и спортско средиште читавог краја. Данас Крушевац убрзано мења физиономију, па се и у овом тренутку ради на бројним градилиштима широм града. Кроз пројекат МОЈ ГРАД – МОЈА ИНСПИРАЦИЈА, на сајту регионалне Радио Телевизије Крушевац као осведоченом хроничару промена кроз које овај град и даље пролази, даћемо прилику неким од заслужних Крушевљана да испричају чиме их је то овај град задужио и инспирисао, а шта су све они урадили да био место бољег и лепшег живота, средина привредног развоја, све мање незапослености, високих културних домета и резултата спортиста, добрих ђака и младих и предузимљивих стручњака у свим областима, али и све лепших и чистијих улица и саобраћајних заобилазница, тргова, паркова, спортских терена, као и које су њихове визије даљег развоја ове средине.

У наставку серијала објављујемо ауторски текст Момира Драгићевића, књижевника и градског већника.

Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Града Крушевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.


Ја сам Мoмир Драгићевић. За тренутак ћу Вас вратити у истoрију средопвекoвнoг града Крушевца када су први камен у темеље бедема пoставили вредни неимари, клесари у неoбoриви град српске престoнице септембра месеца 1371. године. Том чину присуствпвала је поред честитог кнеза Лазара и сва српска властела и господа. Изградњу је освештао Патријарх српски Сава IV, дпстојанствено и упбичајено за то време, како је записао средопвековни хроничар Константин Филозоф.

Пише: Момир Драгићевић

Замишљам себе како са најстаријим сином кнеза Лазара, Стефаном ходам улицама града поред оних камених фасада Донжон куле кнежеве палате, а сећања ме у детињство врате. Руку оод руку са Стефаном у Порти видим сенке зидина које и данас дишу шапатом уверавајући нас да народ са славном прошлошћу има будућност, као најблиставији драгуљ времена.  

Ми смо данас тачка у којој се састају прошлост и будућност, борећи се против времена које оолако бледи, али наша култура сећања то не дозвољава.

Дивно и узбудљиво детињство провео сам у Крушевцу, са незаборавним другарима, када смо по цео дан играли фудбал, кликера, клис и машке, пуцали са прангијама, купања на Расини и Морави, су инсоирација и везивно ткиво за мој повратак у пуноћу стваралачког бића. Крушевац сам обгрлио свим својим чулима, целим бићем и рукама и препустио се срећној звезди. Није се бранио, узвратио ми је животом свакодневне реалности која се не празни својом суштином. Није ми дозволио да се одрекнем своје креативности, индивидуалности. Дао ми је шансу сопственој маштовитости и на путу тражења трајне среће. Нашао сам је у снази уметности која постоји у сваком појединцу. То је била присност са главним јунаком – Крушевцем, тачније колико ми је пружио удобност у оеговом бићу.

Знамо добро да нема мира без неорилика, ни одмора без напетости, ни победе без борбе и да је то цена коју плаћамо животу. Тако је било и ратне 1999.године (март – јуни), у време трајања НАТО агресије на Југославију, када сам са писцима Крушевца, интелектуалцима, сликарима, вајарима, теолозима, слали родољубиве речи са снагом истине и правде да бисмо били у истом фронту са браниоцима земље и свог народа.

Често користим мистичне максиме да мораш волети живот и свој град, а они ти узвраћају пуном љубављу. Крушевац је град отвореног срца за сваког ко му се приближи са исконском жељом да у оему остане. Ништа се не догађа ако не саоамо.

А ја! Сањам живот који би се састојао од малих ствари у којима осмех и ситне пажње представљају и чувају сва срца која личе на фонтану радости око које су сви људи насмејани.

 

Povezano