Iz Fonda za razvoj hemijskoj industriji „Župa“ iz Kruševca odobreno 20 miliona dinara. Sredstva će biti iskorišćena za pokretanje proizvodnje ksantata, koji se koriste kao flotaciona sredstava za rude obojenih metala.
Država je hemijskoj industriji „Župa“ odobrila 20 miliona dinara, a novac je namenjen za pokretanje proizvodnje ksantata, koji se koriste kao flotaciona sredstava za rude obojenih metala, rečeno je u tom preduzeću. „Reč je o 20 miliona dinara koje je fabrika dobila od Fonda za razvoj, a sredstva su namenjena za pokretanje proizvodnje u delu Župe“, rekao je za agenciju Beta zastupnik kapitala u kompaniji Hranislav Janković. Dodao je da pomoć države fabrici mnogo znači jer potvrđuje da nadležni veruju u oporavak firme.
Poslovodstvo „Župe“ je u septembru Ministarstvu finansija i privrede uputilo predlog za revitalizaciju fabrike, kojim je od države tražilo oko 600.000 evra za pokretanje proizvodnje. Deo tog predloga odnosi se i na pokretanje proizvodnje u Fabrici ksantata, za šta je bilo navedeno da je potrebno 265.000 evra za nabavku repromaterijala.
Janković je kazao i da bi konačna odluka o programu restrukturiranja, odnosno modalitetima eventualne privatizacije „Župe“, trebalo da bude doneta nakon održavanja Skupštine akcionara preduzeća.
Od zaposlenih 330 radnika, trenutno je angažovano svega dvadesetak, koji rade na utakanju hlora. Zaposleni su poslednju platu primili za decembar 2010. godine, a tokom 11 meseci ove godine dobili su samo jednu zaradu.
Prema ranijim Jankovićevim navodima, dugovanja fabrike prema bankama, Fondu PIO i Fondu zdravstvenog osiguranja i komunalnim preduzećima su oko 13 miliona evra.
Župa je obeležila slavu – Mitrovdan i 78. godina postojanja. Fabrika je 2002. godine, kao veoma uspešna, ušla u proces privatizacije. Od 2005. godine, kada je raskinut ugovor o privatizaciji, „Župa“ je u većinskom državnom vlasništvu. Usledilo je nekoliko neuspešnih pokušaja prodaje i ulazak u postupak restrukturiranja.
Pre privatizacije je imala oko 1.400 zaposlenih, a tokom protekle decenije sprovedeno je nekoliko socijalnih programa i u fabrici je ostalo 330 radnika.
