Screenshot YouTube/SD Partizan
Srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, ovog 29. novembra bi napunio sto godina, Bio je glavni urednik Pionirskih novina, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista Poletarac, novinar Borbe i (od 1975. godine) urednik Studija B. I čovek koji nas je budio na najoriginalniji i najlucidniji način, uz dobri, stari radio i svoje britke minijature…
Rekao je o svom pisanju: „Pisati sam počeo u samoodbrani. Branio sam se od svih koji su me ugrožavali zdravljem, snagom, lepotom, boljim uspehom u školi. Vadio sam se, dokazivao i sebi i drugima da sam samo drukčiji a ne gori od njih. Ima i izuzetaka, ali ja mislim da je umetnost posao za one koji imaju problema sa sobom. Oni razvijaju čula i osobine koji nisu potrebni zdravim i uspešnim ljudima. Niko bolje ne poznaje ljude od umetnika. A to dragoceno znanje stiče se dramatičnim poznanstvom sa samim sobom.“
Pored rada na televiziji, radiju, u štampi, Duško Radović je pisao tekstove za pesme poznatih pevača: za Biseru Veletanlić Milo moje i A ja te znam, Zafira Plavi žaket, Arsena Dedića…
Govoreći o tome kako je izgledala saradnja sa Duškom Radovićem, Branislava Milunov je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, između ostalog ispričala:
„Ja sam imala jutarnju smenu od pet, on je već bio oko 15 minuta do pet u studiju, kada bi počeo da razmišlja šta će to da saopšti slušaocima u 7.15. To su bili trenuci kada nismo imali puno komunikacije, pošto je on bio prilično namrgođen, izolovan, nekako ljut… On je sve smišljao u trenutku i sve je radio u pet do 12″, prisetila se detalja saradnje Branislava Milunov i dodala je da je sve to radio u želji da sa vedrinom razbudi slušaoce.
Duško Radović imao je poseban odnos prema deci, govorio je da za njih treba pisati kao za odrasle, samo mnogo bolje. Malim slušaocima prvi se obratio sa „Poštovana deco“.
Generacije i danas stasavaju uz njegovog „Strašnog lava“ i „Kapetana Piplfoksa“, a pamte ga i po kultnim emisijama „Na slovo na slovo“, „Hiljadu zašto“ i „Poletarac“. „Sve što raste, htelo bi da raste“, himna je manifestacije „Radost Evrope“ koja se održava u Beogradu od 1969. godine.
Napisao je scenarije za brojne emisije, medu kojima je i „Na slovo na slovo“ sa Mićom Tatićem i lutkom Aćimom u glavnim ulogama.
Najpoznatiji je po kultnoj emisiji „Beograde, dobro jutro“ u kojoj je od 1976 do 1983. godine slušaoce Studija B zabavljao aforizmima, objavljenim u tri knjige prodate u 300.000 primeraka.
Bio je autentičan i inovativan stvaralac, društveni kritičar, analitičar i neprevaziđeni poznavalac našeg mentaliteta, zato mnogi smatraju da je jedinstven fenomen naše kulture.
