Na inicijativu Ministarstva kulture Srbije nedavno je rakija šljivovica upisana na UNESCO-vu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa naše zemlje.
Šljivovicu peku mnogi narodi, ali našu izdvaja kvalitet voća koje se koristi, i tradicija proizvodnje.
Diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva i vlasnik destilerije, Marko Ristić peče rakiju 15-tak godina. Rakiju su pekli i njegov otac i deda. Marko kaže da sorta šljive koja ide u rakiju zapravo čini našu šljivovicu kvalitetnijom od drugih.
Na tržištu je velika ponuda šljivovice. Peku je mnogi, ali nije svaka dobrog kvaliteta.
Na kvalitet šljivove rakije utiču brojni faktori.
Marko primećuje da poslednjih 10-tak godina postoji trend rasta potrošnje šljivovice.
Ministarstvo kulture je 2021. godine nominovalo šljivovicu za UNESCO Reprezentativnu listu, a nominaciju je pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu.
U pojašnjenju UNESCO-a o šljivovici stoji da priprema ove rakije uključuje porodice i zajednice, kao i da se šljive najčešće uzgajaju na porodičnim plantažama.
„U svečanim prilikama i tokom porodičnih slavlja, sa šljivovicom se nazdravlja sa željama za zdravlje i blagostanje. Takođe je važan deo tradicionalne medicine, s dodanim lekovitim biljem ili voćem za dobivanje lekova protiv prehlade i bolova ili antiseptika,“ naveli su u UNESCO-u.
