„Poslednje leto u gradu“, roman prvenac nagrađivanog italijanskog pisca i scenariste Đanfranka Kaligariča, objavljen 1973, danas ponovo privlači pažnju jer njegov senzibilitet podseća na klasike poput „Velikog Getsbija“ i „Lovca u žitu“, a glavni junak kao da je izašao sa stranica romana Ernesta Hemingveja i Trumana Kapotea.
Atmosfera sedamdesetih godina prošlog veka u Večnom gradu ima posebnu draž za sve pridošlice. To je onaj Rim kakvim ga naš glavni junak Leo Gazara poznaje i razume – ravnodušan i surov, a opet zavodljiv.
Leo Gazara stiže iz Milana u Rim bez naročitih ambicija, ali sa velikim apetitom za lagodnim životom. Upoznaje bogataše, umetnike, galeriste, niže poslove u novinskim redakcijama, mnogo izlazi i ne haje za vreme koje protiče. Čak i kada mu lepa Arijana padne u zagrljaj, deluje da Leo ne mari ni za ljubav. A kad mu ona izmakne, i kada se poslovni planovi rasprše a prve umetničke ambicije surovo slome, obuzima ga nesavladivi splin.
Đanfranko Kaligarič je rođen 1947. u Asmari u Eritreji, u kosmpolitskoj porodici. Odrastao je u Milanu, a najveći deo života proveo je u Rimu, gde je radio kao novinar i scenarista. Za televiziju Rai napisao je brojne filmske scenarije koji su postigli veliki uspeh i gledanost. Devedesetih godina se okreće pozorištu i piše drame, a 1994. godine osniva „Teatar 20. vek“, koji je bio jedno od najpopularnijih pozorišta italijanske prestonice sve dok nije prestao sa radom 2002. godine.
„Kaligaričev roman čini remek-delom (vrednim pažnje čitalaca svih generacija sa svih meridijana) to što beznadežnu usamljenost pojedinca u tako velikom gradu poput Rima čini razumljivim svakome ko odluči da se lati ovih stranica. Nećete samo pročitati „Poslednje leto u gradu“ – vi ćete u njega utonuti, uprkos svim rizicima, bolu i gubitku koji Kaligaričev Rim obećava. Tako ćemo i mi sami postati Leo, pokušavajući da donesemo odluku – voleti ili otići“ –
piše Natali Mari Amato na americadomani.com.
A to je još samo jedna preporuka…
