Oduvek je bilo bogataša ovakvih i onakvih, ali takvog kao što je početkom 20. veka bio junak knjige Živojina Petrovića „Cuker Laza“ – Srbija teško da će ikada više imati.
– Sve je počelo kada sam, tokom istraživanja više hiljada ostavinskih pisama, zaostavština i amaneta u Arhivu Srbije, zapazio testament iz 1897. godine u kome se, za razliku od drugih uobičajenih zaveštanja, izričito naglašava ime i prezime jedne osobe kojoj pisac tog dokumenta ne ostavlja apsolutno ništa od svog enormnog bogatstva – otkriva autor knjige „Cuker Laza“ Živojin Petrović o svojoj knjizi.
Knjiga (izdanje Lagune) otkriva brojne interesantne detalje iz života ovog neobičnog i danas skoro sasvim zaboravljenog ekscentrika koji je ostavio dubok trag u istoriji svoga grada, ali i zemlje čija je štampa nadugačko i naširoko pisala o njemu.
– I gle čuda, ne samo da sam ostao zapanjen kada sam proučio život autora tog zaveštanja, već mom ushićenju nije bilo kraja kada sam ustanovio da se igrom sudbine celokupno bogatstvo uvređenog Josifa slilo baš u ruke njegovog sinovca Cuker Laze, koji je na vrlo neobičan, i do tada neviđen način, trošio to nasledstvo, pomažući i uveseljavajući mnoge oko sebe, i znane i neznane – ispričao je autor knjige u jednom intervjuu.
Iako ga je rođeni stric, Josif J. Kurtović, jedan od najbogatijih Srba tog doba, izbrisao iz testamenta, na kraju, kako to najčešće biva kada život režira i piše romane, celokupno nasledstvo slilo se baš njemu u ruke – jedinom izopštenom iz stričevog zaveštanja – Mihailu Kurtoviću zvanom Cuker Laza!
Na veoma neobičan i do tada neviđen način Laza je počeo da rasipa svoje blago uveseljavajući ljude oko sebe, kupujući svakojake poklone i znanima i neznanima, pomažući mnoge, a posebno Univerzitet u Beogradu, Srpsku pravoslavnu crkvu, razna kulturno-umetnička i naučna društva… Sve je to radio u tolikoj meri i uz takve propratne postupke da je pitanje njegovog trošenja novca sud razmatrao čak sedamnaest godina, pri čemu je trinaest različitih medicinskih komisija sa ukupno 53 najčuvenija lekara Kraljevine Jugoslavije pregledalo Lazu tragajući samo za jednim odgovorom na pitanje: da li Mihailo Kurtović jeste ili nije „sumasišavši“.
