petak, 21. jun 2024.

Obaveštenje o neuspehu od provajdera:
Connection Error:http_request_failed

PRELISTAVANJE PROŠLOSTI (1): Trinaest decenija kruševačke štampe

PRELISTAVANJE PROŠLOSTI (1): Trinaest decenija kruševačke štampe

Kruševačka periodika, naročito ona do 1941. godine, većim delom je uništena. Zbog toga su bila peophodna uporna traganja po bibliotekama i arhivima, kako bi se pronašlo sačuvano, makar i u fragmentima. Sačuvani su primerci prvih kruševačkih novina – „Glas iz Kruševca” (1890), kao i prvog časopisa „Žiča“ (1889). Upoznat je sadržaj prvih kruševačkih službenih novina, koje su izlazile pod nazivom “Narodna samouprava” (1891). List “Đavolan“ (1892) je izuzetan raritet srpske kulture. Pisan je rukom, a čuva se u fondu Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. Na ovaj način stvoreni su uslovi za rekonstrukciju prošlosti kruševačkog kraja…

Iako mnogi stručnjaci najavljuju da štampa u Srbiji potpuno izumire oko 2040.godine, već sada samo najatraktivnija i najkvalitetnija izdanja uspevaju da opstanu na tržištu. Vlasnici novinskih kuća se na najrazličitije načine trude da zadrže svoje verne čitaoce i da, barem privremeno, odlože nadolazeći trend izumiranja štampe i ekspanziju internet izdanja. Opšti je utisak da je odumiranje print izdanja novina nezadrživ „prirodni“ proces usmeren razvojem tehnologije. Mlađim generacijama print sve manje znači i gotovo da neće ni neće stići da razviju naviku kupovine informacija na kiosku.

Sve dobre i loše strane svega toga tek će izaći na površinu, a naša namera je da kroz projekat „PRELISTAVANjE PROŠLOSTI“ ukažemo upravo na vreme koje je ovekovečeno kroz pisanje štampanih medija, posebno u doba kada je to bio i primarni oblik širenja informacija. U lokalnim sredinama mislimo da to ima i poseban značaj, jer je često jako malo tragova koji tome svedoče, odnosno svode se na selektivne izvore. Takođe je malo i istraživanja bogate istorije ovdašnjeg novinarstva i štampe, tako da je, sem doprinosa nekoliko entuzijasta-istraživača (mr Slobodan Simonović je još 2014.godine objavio „Bibliografiju kruševačke periodike“ koju je objavila Narodna biblioteka Kruševac), malo toga učinjeno na analizi i sistematizaciji mesta i uloge štampe u svim minulim decenijama. Na drugoj strani, već i letimičan pogled govori o bogatstvu i raznolikosti izdanja koja su u minulim decenijama (u Kruševcu u poslednje 133 godine) dolazila do čitalaca, u većim ili manjim tiražima i sa dužim ili čak vrlo kratkim kontinuitetom.


Posle Timočke bune, iz Beograda su grafički radnici slati u unutrašnjost Srbije. U Kruševac su stigli mladi Aleksandar Malaćević i Đorđe Budimović  – prvi je u štampariju uložio novac, a drugi, zajedno sa ženom Ankom, tipografskom radnicom,  stručno iskustvo i rad. Iz prve štamparske mašine u gradu izlazili  su cenovnici, jelovnici, posetnice i pozivnice, verenički kartoni i posmrtne liste… a 1890. godine i – prve novine. Između dva svetska rata Kruševac je bio pravi izazov za grafičke radnike. Rade štamparije Slovo, Romanović, Žikišon, Rasina.

Pojavi i razvoju kruševačke žurnalistike do početka Drugog svetskog rata zpačajan doprinos davali su ne samo štampari, vlasnici i finansijeri, urednncn, nego i autori tekstova, novinari. Setimo se nekih od njih: Milan Arsenijević, “Iskusnik”, “Rasinski ’, (Stojan Milošević), Velibor Protić, Dušan Stanković, Alrksa Kamatović, Toplica M. Savić, Milivoje Stefanović, Budimir Ilić, Aleksandar Popović, Dušan Stanković, Aleksa Markišić, Miladin K. Nikolić “Rasinski”, Raka Milutovac, Pavle Božović, ARGUS (mnogo je anonimnih ili onih koji pišu pod pseudonimima). Uz njih je i poznati kruševački kolporter Miloš Stevanović.

Đačke, omladinske i ostale časopise vodili su i stvarali pozna ti kruševački intelektualci – profesori, lekari, studenti, učenici – Živko Jevtić, Mirko Damjanović, Vel. Vitorović, Zdravko M. Lukić, Dimitrije Marić, Mihailo Živić, Goimir Mihajlović, Dimitrije Ristić i drugi.

Drugi svetski rat zaustavlja razvoj kruševačke periodike. Jedino funkcioniše tzv. ratna štampa – leci, proglasi, zidne novine, radio vesti svih vojnih formacija koje su delovale na ovom prostoru. Štampalo se u postojećim štamparijama (uglavnom tajno), ali i prostijom tehnikom.

Ono što je između dva rata „Kruševački glasnik“ značio za Kruševac, posle rata je nedeljnik „Pobeda“, jer obe novine kontinuirano izlaze u svojoj sredini (od  2002. godine izlazi i „Grad“). Po postojanosti i značaju u oblasti kulture njima su bliski predrati „Venturi“ i posleratana „Bagdala“, kao prevashodno književna glasila.

Dinamičan razvoj školstva omogućio je štampanje više desetina naslova školskih listova. Intenzivnim razvojsm privrede stvorsni su uslovi za izlaženje desetina fabričkih listova informativnog ili stručnog sadržaja. Listove, časopise, biltene, zbornike i slična glasila izdavale su ustanovs iz oblasti kulture, sportske organizacije, mesne zajednice. Poslednje decenije 20. veka svojim glasilima počinju da se oglašavaju pojedinci i političke stranke (posle uvođenja višepartizma).

Književnu kritiku i esejistiku u Kruševcu začeli su kruševački listovi i bili njeni nosioci. Oko njih su se okupljali i u njima okušali gotovo svi stvaraoci ovih književnih oblika – od Antonija Marinkovića do Miloša Petrovića i Milentija Đorđevića.

Posle Timočke bune, iz Beograda su grafički radnici slati u unutrašnjost Srbije. U Kruševac su stigli mladi Aleksandar Malaćević i Đorđe Budimović  – prvi je u štampariju uložio novac, a drugi, zajedno sa ženom Ankom, tipografskom radnicom,  stručno iskustvo i rad. Iz prve štamparske mašine u gradu izlazili  su cenovnici, jelovnici, posetnice i pozivnice, verenički kartoni i posmrtne liste… a 1890. i – prve novine.

 

Prvi „Glas iz Kruševca“

Mladi i preduzimljivi Milan Arsenijević, predsednik kruševačke opštine i poznati trgovac, pokreće „Glas iz Kruševca„, za ono vreme moderno koncipiran i uređen nedeljnik koji je sadržajem prevazilazio lokalne okvire. Na njegovim stranama (kojih je bilo četiri po broju, sa povremenim umetnutim podlistkom) objavljivane su, naime, i vesti iz čitave „Srbije i Srpstva“, Evrope i sveta.. List je, tako, imao i svoje dopisnike, čiji su tekstovi uredno honorisani.

U stalne rubrike ovog „lista za politiku, narodnu privredu i književnost“ spadale su domaće novosti, kruševačke vesti, literarni priilozi i – oglasi.

Prvi broj „Glasa iz Kruševca„, objavljen 15. novembra 1890, tako beleži da je „ovogodišnja setva duvana u celom okrugu kruševačkom ispala po kakvoći kvaliteta bolja no u prošloj godini, ali po količini znatno manja“, najavljuje za početak sledeće godine „prve izbore skupštinara za nove okružne skupštine„, piše o podizanju Barutane „Obilićevo“ na Rasini.

Teme rubrike „Vesti iz Kruševca“ su i početak „razreza poreze za iduću godinu“, „plan  nivelacije i regulacije varoši“, uvođenje u dužnost Koste Stojanovića u dužnost kruševačkog  istražnog sudije. Rubrika „Domaća indsutrija“ bavi se zastiračima za pod od kozjih dlaka, a ona iz nauke lečenjem jektike.

U sledećim brojevima više pažnje se posvećuje i kulturi – u jednom od njih se piše o mesnoj čitaonici i ljudima koji se brinu o njoj i najavljuje štampanje romana „Zli grobovi“ u prevodu Svetozara Azdejkovića. Zanimljivi su i tekstovi o starim zanatima, zanatlijske priče i anegdote…

GLAS

List je do čitalaca četvrtkom (kasnije nedeljom) stizao putem pretplate (godišnja je iznosila 8 dinara) i kolportera. Samo uredništvo i administracija bili su u kući vlasnika novina, u Čolak Antinoj 55.

Pretpostavlja se da je „Glas iz Kruševca“ izlazio do kraja marta 1891. godine, kada se vlasnik, svojom voljom, povlači sa mesta predsednika opštine i nagoveštava da želi da se mane politike i potpuno posveti trgovini. Novine se u ono vreme, očigledno, uz nju baš i nisu uklapale… Prva naslovna strana prvog broja „Glasa iz Kruševca“ čuva se u Narodnom muzeju u Kruševcu, dok je na mikrofilmu nekoliko brojeva iz 1891. godine sačuvano u Narodnoj biblioteci u Kruševcu, o čemu u „Kragujevačkom čitalištu“ piše Sonja Veljković (tekst iz decembra 2001. godine).

Untitled

U svakom slučaju, treba znati da su krajem 19. veka u Srbiji još uvek bili retki gradovi koji su imali svoje novine. Kruševac je u to vreme imao oko 7.000 stanovnika, a među njima dosta bogatih zanatlija i trgovaca, što je doprinosilo privrednom i kulturnom razvoju sredine. Dolazi i do osnivanja finansijskih institucija (Okružna štedionica, Kruševačka banka A.D.). Poslednje decenije prošlog veka obeležiće i nastanak političkih stranaka, a 1889. postavljen je i kamen temeljac  za Spomenik kosovskim junacima i Barutanu „Obilićevo“…

Naslovna strana Ustava iz 1888.

A ne treba zaboraviti ni detalj da je, ako je ikada štampa u Srbiji bila na putu da doživi svoje zvezdane trenutke, onda to bez sumnje bilo upravo u vreme kada je bio na snazi Ustav iz 1888. u kome je o slobodi štampe zapisano: „Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti ni cenzura ni kakva druga preventivna mera koja sprečava izlazak, prodaju ili rasturanje novina. Za izdavanje novina nije potrebno prethodno odobrenje vlasti…“.

Ti zvezdani trenuci, na žalost, nisu dugo trajali. Državnim udarom 1894. ustav je ukinut i sve što se ticalo javne reči vraćeno je u prvobitno, mnogo manje idilično stanje.

A do te godine u Kruševcu su pokrenuti još i kratkovečni listovi „Narodna samouprava“ (1891. kao prvi službeni list) i „Đavolan“ (šaljivo-satirični list umnožavan rukom iz 1892.). Svakako, ne treba zaboraviti ni začetak periodike u gradu, vezan za prvi časopis „Žiču“, „organ udruženja sveštenstva Žičke eparhije za hrišćansku nauku i potrebe sveštenstva“ koji je 1889. izašao u svega pet svezaka.

Povezano