- Na slici: Članice KSS fotografisane 13oko 1930. godine ispred Kruševačke osnovne škole
Tradicija organizovanog humanitarnog rada na teritoriji Kruševca seže na razmeđe XIX i XX veka. Nedugo posle Crvenog krsta Kruševac u humanitarno kolo ušlo je i Kolo srpskih sestara. Nije se to Kolo razvilo iznenada i tek tako.
Članice KSS fotografisane oko 1930. godine ispred Kruševačke osnovne škole
Prve taktove humanitarnog rada zadale su Kruševljanke okupljene oko Ženske podružine koja je postojala u Kruševcu sa svojim pododborom i pre 1882. godine pod pokroviteljstvom kraljice Natalije. Ali, krenimo redom. Kolo srpskih sestara osnovano je na Veliku Gospojinu 28. avgusta 1903. godine u Beogradu kao žensko dobrotvorno, patriotsko, kulturno i prosvetno društvo za pomoć našem narodu u južnoj Srbiji i Makedoniji.
Nadežda Petrović od 1903. do 1915.
Ideja je potekla od naše čuvene slikarke Nadežde Petrović i Delfe Ivanović posle neuspelog ustanka protiv turskih vlasti 1903. godine, a na predlog poznatog srpskog pisca i komedijograf Branislava Nušića, Društvo dobija ime Kolo srpskih setara. Zajedno sa Ivanom Ivanovićem, diplomatskim činovnikom u Ministarstvu inostranih dela i njegovom suprugom Delfe Ivanović, Nušić je napisao Statut Društva. Iz Ženske podružine u Kruševcu izdvaja se jedan broj članica i formira Kolo srpskih sestara Kruševac.
Milka S Braljinac počasna predsednica KSS 1903. do 1936.
Tada je predsednica Uprave Ženske podružine bila Stanija Milka Braljinac. Za prvu predsednicu Kola izabrana je učiteljica Ljubica Čarević Jakovljević, iz cenjene učiteljske porodice Čarević.
Ljubica Jakovljević Čarević predsednica od 1903. do 1926.
Njen suprug, ugledni kruševački lekar često je bivao premeštan iz mesta u mesto pa Ljubica nije uvek bila u mogućnosti da vodi Kolo, tako da je Stanija Milka Braljinac vodila Uprave i Kola i Ženske podružine.
Počasna predsednica KSS, Milka S. Braljinac (1858 -1936) sedi u sredini Katarina Stamatović,učiteljica, snimljeno pred Bakanske ratove, oko 1911.
Okupljale su sa ciljem da pomognu decu, sirotinju, beskućnike, ranjenike, bolesne i sve one kojima je pomoć bila neophodna. Te žene velike energije i tople duše starale su se i obnovile rad Ženske zanatske škole u kojoj su se siromašne devojke obučavale u krojenju, šivenju, vezu, crtanju i „upoznavanju srpskog i nemačkog jezika“. Prilozi su prikupljani od humanitarnih zabava, dobrotvornih priredbi, od lokalnih trgovaca i zanatlija, kao i od prihoda od redovne članarine koju su članice uplaćivale. Pored konkretnog humanitarnog rada Žene okupljene u Kolu srpskih sestara i Ženske podružine predano su radile i na očuvanju hrišćanskih tradicionalnih praznika i običaja. Za Materice, Božić, Svetog Savu, Vrbicu, Uskrs i esnafske slave bile su aktivne u prikupljanju pomoći za kupovinu potrebština za siromašnu decu, kojoj su kupovali odeću. U arhivi kruševačkog Kola srpskih sestara sačuvan je podatak da je o jednom prazniku od prikupljenih para odevano od 30 do 50 dece. Žene iz Kola srpskih sestara svojim humanitarnim angažmanom inspirisale su i svoje supružnike. Kao bi sakupljenim dobrovoljnim prilozima pomogli siromašnu decu, ugledna kruševačka gospoda, po uzoru na Kolo srpskih sestara, osnovala je svoje humanitarno udruženje Društvo ugursuza, namćora i baksuza „Dobra narav“, zatim Društvo lovaca i Društvo „Kneginja Ljubica“ te Društvo „Kneginja Zorka“. Mnoge članice Kola srpskih sestara posle Prvog svetskog rata našle su se u upravama ovih društava. Kolo je na vrhunscu svojih aktivnosti bilo od 1928. godine kada je predsednica bila Natalije Bralović.
Natalija Bralović predsednica KSS od 1928 do 1933.
Njenim velikim trudom, radom i angažovanjem Kola srpskih sestara, kao i drugih ženskih društava u Kruševcu, opštinske vlasti odobravaju otvaranje prvog zabavišta posle Prvog svetskog rata.
Prvo zabavište otvorile su članice KSS 01.marta 1928. godine. Predsednica Kola, Natalija Braljinac , učiteljica u penziji dobrovoljno radi do dolaska prve diplomirane zabavilje Ljubinke Pavlov
Zabavište je počelo sa radom na proslavi 10 godina od završetka rata i ujedenjenja južnoslovenskih naroda. Zbog velike uloge u organizaciji osnivanja zabavišta dužnost prve vaspitačice poverena je Nataliji Bralović. Ona je tada bila penzionisana učiteljica, a u besplatnom radu u mnogome su joj pomagale sestre iz Kola. Radom sa najmlađima nije zanemarila humanitarni rad za stariju decu, pa je pored angažovanja u zabavištu otvorila i Đačku trpezu za siromašne. Pomagala je Natalija Bralović i Žensku školu, kupila je i plac za izgradnju nove zgrade. Humanitarni rad Kola srpskih sestara prepoznat je ne samo u Kruševcu već i u državi, a predsednica Natalija Bralović je za zasluge koje je imala dobila orden Svetog Save V stepena. Nakon što je njen suprug obešen posle Topličkog ustanka 1916. godine u krugu kasarne 12. Puka, Natalija se odselila sa decom iz Kruševca u Beograd, ali je slala novac za parastose i krsnu slavu Malu Gospojinu. Od 1933. godine Kolo srpskih sestara u Kruševcu vodi Ružica Žižić, majka devetoro dece.
Ružica Žižić, predsednica KSS od 1933. do 1938.
U vođenju Kola dobrano su joj pomagala i njena deca. To je vreme kada je Kolo bilo na vrhuncu svojih angažovanja. Kako navode anali, Đačka trpeza je odlično radila, pomoć sirotinji i siromašnim staricama je deljena, a pošto je u blagajni imalo dovoljno novca za sve potrebe započet je temelj nove zgrade. Za svoj rad i angažovanje Ružica je dobila orden Sv. Save V stepena. Posle nje, na čelo Kola 1938. godine dolazi Draga Veličković – učiteljica „veza i lepih manira“.
Draga Veličković predsednica KSS od 1938. do 1945.
Zapamćeno je da je bila veoma uticajna u Kruševcu te da je učestvovala u izgradnji Sokolskog doma u Kruševcu 1927. godine, a zahvaljujići njoj sačuvana je blagajna Kola 1941. godine. Ratni vihor nema milosti ni prema humanitarnom radu. Rad Kola srpskih sestarana teritoriji cele zemlje zabranio je okupator 1942. godine. Ipak, Kruševljanke se nisu uplašile, a dokaz o humanitarnom angažovanju Kola i nakon zabrane rada od strane Nemaca nalazi se u vrednim dokumentima koje čuva Istorijski arhiv Kruševac. Iako je neprijatelj pobeđen na bojnom polju i isterean iz zemlje, Kolo srpskih sestara posle Drugog svetskog rata nije nastavilo sa radom. Dolaskom nove vlasti 1945. godine, Kolo srpskih sestara je potpuno prestalo sa radom. Nakon hapšenja predsednice Glavnog odbora u Beogradu, Delfe Ivanić 1946. godine svi Odbori dobijaju uputstva o paljenju arhiva, a sledeće godine svi Odbori i članice proglašeni su za neprijatelje naroda i oduzeta im je sva imovina.
Kolo srpskih sestara obnovljeno je 15. maja 1990. godine u Beogradu. Odmah zatim obnovljeni su i mesni odbori širom Srbije i Crne Gore. U Kruševcu je rad Kola srpskih sestara obnovljen na inicijativu Crvenog Krsta 24. jula 1992. godine. Program rada ostao je isti kao i kada je Društvo osnovano, pre 120 godina, a kao krsnu slavu srpske sestre iz Kola proslavljaju Rođenje Presvete Bogorodice. Prva predsednica obnovljenog Kola bila je Ratomirka Dinić, ekonomista i veoma uspešna poslovna žena koja je Društvo vodila do 1994. godine kada se zbog velikih obaveza povukla.
Ratomirka Ratka Dinić 1992. do 1994.
I ponovo ratni vihori. Na Skupštini Kola 1994. godine za novu predsednicu izabrna je učiteljica Vidosava Narančić. Ona je od samog početka rada obnovljenog Kola bila veoma aktivna.
Vidosava Narančić 1996. do 1998.
Vidosava je na čelu Kola bila do 1998. godine kada se preselila u Beograd. Za novu predsednicu Kola srpskih sestara u Kruševcu izabrana je književnica Slavica Davidović, koja je Društvo uspešno vodila punih 16 godina, a nakon tog vremena imenovana je za počasnu predsednicu Kola.
Slavica Davidović predsednica 1998. do 2014.
2014. godine na čelo Kola dolazi Snežana Stajković koja do danas, zajedno sa sestrama, uspešno organizuje i realizuje aktivnosti ovog humanitarnog društva. Snežana je u Kolo ušla 2005. godine, prvo kao dobrotvor, a ubrzo je postala i član ovog najstarijeg ženskog udruženja na Balkanu.
Snežana Stajković od 2014. do danas
Plemenite, časne, milosrdne i pre svega pune ljubavi za sve u zajednici, članice Kola srpskih sestara u Kruševcu predano nastavljaju misija darivanja. Uz poruku da imaju samo ono što su drugima darivaju, sestre iz Kola su zahvalne svima koji su do sada pomagali njihovom humanitarnom radu i pozivaju ljude velikog srca i tople duše da se u okviru svojih mogućnosti priključe radu Kola srpskih sestara u Kruševcu.
