O svom odrastanju u rodnom Kruševcu, glumica Radmila Živković je govorila: “Dalo mi je slobodu, otvorene oči i spoznaju da uvidim koliko sam imala sreće što sam odrastala u porodici koja je bila umna, duhovna i normalna. A to je najznačajnije… Verujem da je porodična bliskost neophodna da se postane bolji čovek”
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
– Starost je neminovna, kroz trajanje se menjaš. U kasnijem dobu znaš da ti kosa više nije onakva kakva je nekad bila, da koža nije ista, to je priroda. I to je normalno. Nisam žalosna što je sve prošlo, ali se pitam da li je moguće da je toliko bića prošlo preko mene, drugačijih misli dok sam vodila svoje uloge. Ulaziš u sebe, to si ti, ali u različitim okolnostima: razmišljaš kakav bi bio da si odrastao u drugačijoj sredini, porodici, mladosti…
Ovako je, u jednom od poslednjih intervjua, govorila glumica Radmila Živković, Kruševljanja, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Preminula je poslednji dana leta ove godine. Tokom duge i bogate karijere ostvarila je mnogobrojne velike i značajne uloge u pozorištu, na filmu i televiziji. Ljubiteljima pozorišta posebno će ostati u sećanju njeno maestralno tumačenje Živke Popović u Nušićevoj Gospođi ministarki, u režiji Jagoša Markovića koja je skoro dve decenije bila na stalnom repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu. Među filmovima u kojima je ostvarila značajne uloge su Sabirni centar, Mrtav ’ladan, Još ovaj put, Zona Zamfirova, u kojoj je pokazala izvanredne komičarske veštine i ostavila nezaboravnu repliku „A ti kučko! Sk ćeš d’ izedeš golem ćutek!“. Igrala je Đildu u RTS-ovoj seriji Srećni ljudi, Jovanku Ljutić u Stižu dolari, a deo glumačkog ansambla bila je u Ulici lipa, gde je igrala glavnu ulogu.
A njena životna priča počela je u Kruševcu.
– Odrasla sam pored crkve Lazarice u Kruševcu, kao i moje dete. Igrale smo se u porti. Moj pokojni otac je imao običaj da se tamo zapriča sa prijateljima, pa čak na klupi da prenoći. Otac je imao avanturistički duh, osnovao je Udruženje književnika u Kruševcu – rekla je jednom prilikom Živkovićeva.
O odrastanju u rodnom gradu je govorila i ovo:
– Dalo mi je slobodu, otvorene oči i spoznaju da uvidim koliko sam imala sreće što sam odrastala u porodici koja je bila umna, duhovna i normalna. A to je najznačajnije… Verujem da je porodična bliskost neophodna da se postane bolji čovek.
Njen otac je popravljao vage i druge merne instrumente, a zanat je naučio od dede kad se – razočarao u društvo…
– Još kao klinac bio je direktor saobraćaja u Kruševcu, ali nije hteo da uđe u partiju. Isterali su ga s posla. Postao je vagadžija. Majka je završila ekonomsku školu, ipak, otac je smatrao da je dovoljno što on radi. Imala sam četiri godine, brat dve i po, kada su zajedno krenuli da rade. Od marta do kraja oktobra bili su na terenu. O nama je brinula baba, a ja sam bila njena zvezda. Od mene je pravila caricu, kraljicu, princezu. U ono vreme nije bilo materijala, nabavljali su se iz čuvenih američkih paketa. U Kruševcu se obeležavao Dan mladosti i održavao karneval. Uvek sam predvodila kolonu koja je išla od spomenika do Crkve svetog Đorđa i natrag. Bila sam i Snežana, i uspavana lepotica, i pajac…
A na pitanje da li su joj te prve „uloge“, na čelu kolone, otvorile prozor ka kasnijoj profesiji, odgovorila je:
– U muzičku školu sam pošla pre osnovne, ali me je sve interesovalo. Bila sam odličan đak i radoznalo dete. Otac nam je često govorio: „Deco, samo da znate, saznanja kasne“. Šta to znači, apstraktan pojam? Mislio je na spoznaju, koja se hvata na dugom končiću…
U početku je želela da studiram vajarstvo, nisam ni razmišljala o glumi. Ali, otac je rekao da je, ako neću da idem na Akademiju, upisati na veterinu ili mašinstvo. I tako se otisnula u svet glume, koja će obeležiti njen život. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Članica Narodnog pozorišta postala je 1984. godine. Osim u Narodnom pozorištu, ostvarila je zapažene uloge i na scenama Pozorišta na Terazijama, Zvezdara teatra, Beogradskog dramskog pozorišta.
Njena poslednja uloga bila je u popularnoj seriji „Tunel“ producenta i glumca Lazara Ristovskog, a intervju je sa snimanja seta zabeležen je kao Radmilin poslednji.
– Ovde postoji jedna potpuna draž, ja sam, kad sam se susrela sa ovom ekipom ovde, bila oduševljena. Puna su mi usta hvale i kao da sam u nekom bivšem vremenu, kada se vrlo ozbiljno radilo, kad se dobro promišljalo… Lepo mi je… Mislila sam, hajde, preguraću, ali bogami, biće mi žao kad završim – rekla je glumica.
Završićemo njenim rečima iz intervjua s kraja poršle godine. Govorila je kako je potreba svakog čoveka da gradi svoje stepenice u vertikalu i da ljjudsko biće ima zadatak da sebe oboži, jer svi smo rođeni s Bogom u sebi.
– Hoću da budem bolja sebi, dok god to radim imam razloga da živim. Mora da postoji samopoštovanje i samoosvešćenje. Ma, šta znači biti žrtva? Pa žrtva si i kad staneš za šporet da kuvaš za celu familiju, ko te pita. Moraš da poštuješ i svoje pretke, sve po starini. Šta znači „ti si mator“, „ti ne znaš ništa“. Ko ne zna ništa?! U gramzivosti čovek misli naopako i sve hoće na brzinu. Ništa se na brzinu ne postaje: moraš da staviš kvasac da uzdigne testo, da ga izmesiš, da uzdigne ponovo, pa onda da ga staviš u rernu. Ne može brašno i voda da uđu u rernu i bude hleb. Ne možeš na brzinu da postaneš mnogo pametan, bogat, značajan. Potrudi se, prvo u sebi, da otvoriš neka vrata… Danas je samo materijalno počelo ljude da zanima. Moj otac je govorio: „U tuđega tatka pogolema patka!“ Uspešan čovek ne zavidi, već daje sve od sebe da bi postao još bolji, u sebi samom.
(Antrfile)
ULOGE U POZORIŠTU (izbor)
Loki – “Soliter”
Milka – “Tuđa žena”
Lenka – “Zvezda na čelu naroda”
Bela žena – “Stanja šoka”
Majka Hasanagina – “Hasanaginica”
Majka Dara – “Svinjski otac”
Kata – “Koštana”
Paketa – “Kandid” (mjuzikl)
Noćna frajla svačija – „Noćna frajla“
Rozika – „Razvojni put Bore Šnajdera“
Aleksandra – „Čuješ li, mama, moj vapaj“
Živka – „Gospođa ministarka“
Mara – „Dr“
Agava – “Bahantkinje”
Pavka – „Narodni poslanik“…
ULOGE NA FILMU (izbor)
Vojka – „Naivko“
Milka“ – Drugarčine“
Jelena – „Petrijin venac“
Medicinska sestra Zaga – “Variola Vera”
Mila – „Poseban tretman“
Ruža – „Sok od šljiva“
Olga – „Crveni konj“
Tankosava – “O pokojniku sve najlepše”
Rada Estrada – “Uvek spremne žene”
Vidosava Pajković – “Poltron”
Anđa – “Kuduz”
Lepa – “Sabirni centar”
Mara – “Masmediologija na Balkanu”
Paulina – “Poslednji valcer u Sarajevu”
Marta – “Velika frka”
Jelena – “Virtuelna stvarnost”
Doka – “Zona Zamfirova”
Dara – “Ledina”…
TV SERIJE I DRAME (izbor):
Milanka – “Kamiondžije opet voze”
Šiljina majka – “Sivi dom”
Profesorka fizičkog – “Zaboravljeni”
Đilda – “Srećni ljudi”
Jovanka Ljutić – “Stižu dolari”
Savka – “Položajnik”
Radinka – “Tridesetdva kvadrata”
Iboljka – “Ulica lipa”…
Dobitnica je više značajnih nagrada (“Milivoje Živanović”, “Zlatna arena”, “Carica Teodora”, “Žanka Stokić”, „Despotica Jerina“, „Nušićeva nagrada za životno delo glumcu-komičaru“, Plaketa Narodnog pozorišta u Beogradu…)
