Sveti Jovan Zlatousti, veliki učitelj Pravoslavlja, koga danas proslavljamo, rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode.
Učio je grčku filosofiju i shvativši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo iza toga i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu ”O sveštenstvu”, a ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija Jovan je izabran za patrijarha carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio. Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; raširio milosrdnu delatnost crkve; suzbio simoniju (prodaja oprosta za novac) u crkvi; napisao naročiti čin svete Liturgije; postideo jeretike i izobličio caricu Evdoksiju; rastumačio Sveto pismo svojim bistrim umom i neverovatnom rečitošću i ostavio Crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda.Narod ga je poštovao, zavidljivci su ga mrzeli, a carica ga je dva puta poslala u izgnanstvo. U mestu Komanu u Jermeniji, na Krstovdan 407. godine, sa Božjim imenom na usnama, duša zlatoustog patrijarha preselila se u raj.
Njegove mošti počivaju u Vatikanu, sem glave koja se nalazi u uspenskom hramu u Moskvi. Uz Svetog Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova, Sveti Jovan Zlatousti jedan je od Sveta tri jeraha, koji imaju svoj zajednički praznik 12. februara i praznuju se u Grčkoj kao nacionalni praznik školstva i obrazovanja.
foto/ spc.rs
