Духовно-материјални процват Епархије крушевачке надахнут Вером Светих Предака Немањића и Лазаревића, огледа се у неговању средњовековних бисера архитектуре и духовне лепоте, и изградњи нових.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
И у усавршавању и изградњи људи, јер су цркве и манастири наше најбоље школе. Нарочито младих, који воле Србију и Крушевац и чувају национални идентитет и светосавску културну баштину.
Дворска Црква Кнеза Лазара је Срце Крушевца.
Одавде је све почело. Света Породица Лазаревић овде је живела , стварала, Богу се молила. Тик уз Стари Лазарев Град, као благодарност Крушевљана подигнут је Споменик Царици Милици.
Духовни културни времеплов у оквиру Пројекта „Крушевац – центар Епархије и трон Митрополита“ сведочи да су Крушевљани поносни на свој Град и живи живот у Епархији.
Духовно освежење Крушевљани проналазе у градским црквама и оближњим манастирима на Духовним бедемима Града који чине Крст којим се заједно са Христом Састрадава и Вакрсава. Народ и свештенство у раскошној лепоти Богом благословене Епархије. Са свим лепотама природе, рекама и изворима, лековитим биљем и благодарношћу српских породица, наших Крушевљана – за све.
Како дивно песник рече у сусрет Видовдану 2025. године, највећем српском националном празнику и Дану Града: „ко у цвету не види Господа, неће Га видети ни у Јерусалиму“.
Знају то наши Крушевљани, сви житељи Епархије са пејзажима јединственим и инспиративним „попут најлепшег сликарског платна“. Знају и поштују као што су то и наши преци знали, светосавску културу и баштину поштовали и у најтеже време – храмове градили.
Свако село има цркву, у близини запис дрво, школу и непрегледна житна поља. Воћњаке, винограде, цвеће и добре навике. Тако – кад до искушења и несагласја дође, људи смо, несавршени а са жеља много – дође народ код свог свештеника, у Храм, па се после духовних поука и измирења, опет заједно иде на Богослужење.
Светосавље у нашем народу је саборовање око храмова, а коло се вије око свих манастира. Као и на бројним манифестацијама које установе културе и образовања, уз подршку свих јавних предузећа, и уз учешће месних заједница, под покровитељством Града Крушевца, организују бројне манифестације, уз учешће младих и бројних гостију.
Тако ширимо и духовно коло благодарности, у коме, свако на свом задатку, уграђује по једну „стваралачку циглу“, и тако учествујемо у изградњи наше Епархије.
Она је, као и све добро, измољена и после вишедеценијског труда и молитвених жеља, поново успостављена пре тачно 15 година. Одлуком Сабора Српске Православне Цркве већ две године, због изузетног значаја Епархије, наш Духовни Отац, Његово Високопреосвештенство Владика Давид има чин Архиепископа и Митрополита крушевачког.
То је велика част и достојанство за све житеље Епархије, нарочито за Крушевљане, јер у нашем највољенијем граду, старој српској престоници Светога Цара Лазара, налази се центар Епархије, у прекрасној Порти предивно фрескописаног и величанствено уређеног Саборног Храма Светога Великомученика и Победоносца Георгија.
Звона се већ увелико чују са Божаственог Брда, крушевачке Горе Сион – Багдале, са триптихом цркава које као праве духовне буктиње светле и дању и ноћу. Ноћу посебно заиста, будући да је одлично осветљен читав комплекс са дивно уређеним стазама за пешаке и рекреативце, цветним аранжманима на канделабрима.
Јарбол, други по висини у Србији, са српским грбом и српском заставом, дочекује бројне госте, делегације градова побратима који посећују Крушевац на Видовдан, као и 14. и 15. октобра, Дана ослобођења Крушевца у Првом и Другом светском рату.
Багдала у многоме креативно мења духовну разгледницу Града. Грандиозни храм увелико у изградњи Свети Архангели, од ове године блистају са свих шест Крстова. Њихово подизање на куполе тренуци су за незаборав и молитвена културна спона са Косовом и Метохијом, са Светим Архангелима Цара Душана код Призрена.
Розета, тај прекрасни камени цвет моравске архитектуре, прати нас на путу од Цркве Лазарице до новосаграђеног Храма посвећеног Светом Цару Лазару, који се налази у близини Касарне „Цар Лазар“.
Осим припадника Војске Србије, у Литургијама које се служе од Јовањдана 2024. године, учествују сви Крушевљани, комшије из Месне заједнице „Центар“. Често нашој Редакцији РТК шаљу фотографије са Богослужења на којима се народ, Војска и свештенство заједно моле, духовно оснажују и прилазе Светој Чаши. И то је живи живот Епархије у складу са Заветом Светога Цара Лазара.
Розета дочекује путнике – намернике и младе који у Престони Крушевац стижу из Београда, иностранства, али Крушевац у срцу носе и увек му се враћају.
Саборни Храм Светог Ђорђа, у Срцу Крушевца који је полицентричан. Уз Стари Град у близини Дворске Цркве Цара Лазара и трећи, који је у убрзаној изградњи – на Локацији Аеродрома са новим Спомеником Цару Лазару, други центар чине Фонтана и Костурница, са Погледом на Багдалу са ниском нових Храмова.
Одавде се узносе најузвишеније молитве за процват људских душа, и Престоног Града.
Споменик Деспоту Стефану Лазаревићу, омиљеном српском владару и књижевнику, аутору „Слова љубави“ инспирација је више и духовна позивница да посете Светиње Епархије крушевачке.
Шапат река Мораве и Расине инспирише, као и дан у природи, у близини најлепших Светиња у близини Крушевца. Може бити и подсећање на молитвено тиховање свих оних знаних и незнаних тиховатеља који су се определили за Царство Небско, подвиг у стени, шуми, природи, далеко од сујете и сивила свакодневице.
Благодаримо Светоме Цару Лазару који је као Исихаста, примио монахе Синаите, који су под најездом Турака, пребегли у Србију.
Хвала Породици Лазаревић која је негујући светосавску културу у којој је дан започињао Молитвом у Дворској цркви Лазарици, укључујући све своје чланове Породице и сав народ Моравске Србије, оплеменио Мојсињску Свету Гору са 77 цркава и црквишта. У њој су исихасти Синаити узносили молитве Господу и њихови благослови исијавају кроз све векове до данашњих дана.
- Текст је изнедрен у оквиру Пројекта на Порталу РТК.РС, уз подршку Града Крушевца, са Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита крушевачког Господина др Давида Перовића.
