Sedam kruševačkih preduzeća u restrukturiranju, u kojima radi 2.700 ljudi, čeka tranzicijsku sudbinu. Investitori izbegavaju kupovinu kompletnih fabrika, odlučuju se za pojedine pogone
Čak sedam kruševačkih preduzeća u restrukturiranju čeka na konačno razrešenje sudbine u Agenciji za privatizaciju. Većina je već prošla kroz bolne privatizacije i jednako neuspešne pokušaje da se ponovo proda. Prema informacijama ove agencije, investitori su sve manje zainteresovani da kupe kompletne fabrike i radije bi da kupuju njihove pogone.
Do 30. juna 2014. do kada bi trebalo da se okonča postupak restrukturiranja, ali i da se reši status za oko 2.700 radnika koliko ih je ostalo u tim firmama, vremena je sve manje. Izbor strategije privatizacije zavisi od pozicije u trenutku kada se steknu uslovi za prodaju.
Olivera Aranđelović, zamenik direktora Agencije za privatizaciju, dve godine je radila na slučaju HI „Župa“ u restrukturiranju.
– Hemijska industrija je najbolji primer. Sa ogromnim dugovima, na tenderu je bilo nemoguće naći kupca. Kada smo usvojili koncept od četiri posebne jedinice HI „Župa“ i petom (opšta služba, što ćemo rešiti u dogovoru sa lokalnom samoupravom), javilo se sedam-osam ozbiljnih kompanija i to u roku od samo tri meseca.
Deo HI „Župa“ koji se bavi stočnom hranom, mogao bi da se ponudi i investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Podela, ili parcelizacije, gde god je to moguće, daje mnogo bolje rezultate. O takvim opcijama razmišljaju i u Uljari. Pre nekoliko meseci, kao zainteresovane za kupovinu pominjale su se četiri kompanije.
– Program restrukturiranja koji je poveren Agenciji „Altis kapital“, kao i procena vrednosti preduzeća, još nisu dovršeni, ali interesenata za Uljaru ima, jer trenutno dobro poslujemo – kaže Nebojša Radenković, generalni direktor.
Drvno-prerađivački kombinat „Savremeni dom“ trenutno je najinteresantniji investitorima. Turska kompanija „Erste“ pokrenula je probnu proizvodnju PVC stolarije i nameštaja u delu fabrike, uložila dva miliona evra i uposlila 50 radnika.
IMK „14. oktobar“, čiji radnici protestuju od 6. aprila tražeći plate za 10 meseci i smenu rukovodstva, verovatno je najveći problem među preduzećima u restrukturiranju (veliki broj radnika, zastarela tehnologija, dugovi dobavljačima i radnicima, koji se mere stotinama miliona dinara). Iz nemoći, izneli su i dušeke ispred Gradske uprave!
– Skupština preduzeća bi trebalo da konačno reguliše pitanje Nadzornog odbora, koji je u međuvremenu promenjen i odluči o generalnom direktoru čiju smo smenu tražili – kaže Ljubiša Velimirović, predsednik Samostalnog sindikata fabrike.
Šta država tačno planira sa pre svega delom namenske industrije i tzv. teška industrija „Livnica“ i „Kovačnica“, biće uskoro poznato. Budućnost može biti u prodaji, dokapitalizaciji ili strateškom partnerstvu. Olivera Aranđelović navodi da se užurbano radi na ovom problemu. Cilj je da se nađu investitori i da radnici Kruševca ponovo dobiju sigurno radno mesto.
Izvor: Novosti online
