Stari vlasnici za 14 meseci dobili nazad oko 60.000 kvadrata u lokalima, stanovima i zgradama. Zahtevi za povraćaj mogu se podnositi sve do 1. marta naredne godine. Vraćaju i šume
Država je za 14 meseci, od kada je počelo podnošenje zahteva za restituciju, vratila starim vlasnicima i njihovim naslednicima ukupno 646 poslovnih prostora, 159 stanova i 86 zgrada na teritoriji cele Srbije. Ukupna površina ovih objekata iznosi oko 60.000 kvadrata. Više od polovine nekretnina vraćeno je u Beogradu, ukupno 364, a najviše na teritoriji opštine Stari grad – 142 poslovna prostora, 95 stanova i četiri zgrade.
Uz zgrade, lokale i stanove, vraćeno je i 76.070 kvadrata gradskog građevinskog zemljišta, više od 593 hektara šumskog i 708,7 hektara poljoprivrednog zemljišta.
– Vraćeni su i hoteli „Splendid“ i „Beograd“ u Beogradu, ali je u toku žalbeni postupak – kaže za „Novosti“ Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju. – Od značajnih zdanja, vraćen je i Amir-agin han u Novom Pazaru i jedan hotel u Vrnjačkoj Banji. Očekujemo da će se uskoro u posedu naslednika naći i hotel „Putnik“ u Novom Sadu.
Kako ističe Antić, rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji, koja je nedavno usvojena, eksplicitno se traži od naše države da izmeni Zakon o restituciji tako što će se ukinuti proceduralne i pravne prepreke za vraćanje imovine u naturi. Dodatno, pohvaljuju se dosadašnji rezultati Agencije za restituciju i traži od Vlade Srbije da joj omogući nesmetani rad obezbeđivanjem administrativnih i finansijskih uslova.
– Zabrinjava povećani broj besmislenih i neosnovanih žalbi, koje izjavljuju dosadašnji korisnici državne svojine ili pravobranioci – navodi Antić.
– Primer hotela „Beograd“ je najbolja, ali ne i jedina ilustracija zloupotreba Ustavom zagarantovanog prava na žalbu. Hotel je punih 65 godina besplatno koristilo preduzeće „Železnice Srbije“. Vraćen je naslednicima bivšeg vlasnika, koji su samoinicijativno preuzeli obavezu da o svom trošku renoviraju zdanje i zbrinu sve zaposlene, ali zbog žalbe „Železnica“, ova direktna strana investicija već više od četiri meseca ne može da se realizuje. Primer vraćenog neizgrađenog građevinskog zemljišta u Novom Sadu, na koje je Republičko javno pravobranilaštvo izjavilo žalbu, odslikava činjenicu da se pojedinci iz pravobranilaštva često upotrebljavaju kao sredstvo zaštite nečijih ličnih interesa, umesto interesa Srbije.
Do sada, prema saznanjima Mreže za restituciju, nije doneto nijedno rešenje o obeštećenju u slučaju da imovina ne može da se vrati u naturi. Članovi Mreže izričito zahtevaju samo da im se vrati imovina u naturi, a obeštećenje u obveznicama i novcu neće prihvatiti, već traže izmenu zakona i uvođenje supstitucije, tačnije da umesto oduzete dobiju drugu državnu imovinu približne vrednosti.
– S obzirom na ozbiljne nedostatke zakona, mi smo do sada zadovoljni kako teče proces povraćaja imovine – kaže Antić. – Međutim, ukoliko supstitucija izostane, restitucija neće biti sprovedena. Najviše zamerki imamo na član 18 Zakona o vraćanju imovine, gde su navedeni izuzeci koji ne mogu da se vrate vlasnicima u naturu. Pored osnovanih izuzetaka, postoje i sporni, kao što su nepokretnosti u vlasništvu države, koje se izdaju stranim ambasadama.
Stari vlasnici i njihovi naslednici imaju rok do 1. marta 2014. godine da podnosu zahtev za povraćaj imovine.
Izvor:Novosti online
