četvrtak, 26. novembar 2020.

Kruševac
četvrtak
Bez padavina.
Bez padavina.
0°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 100%
Brzina vetra: 1 m/s SSZ
 

Dan pobede u Drugom svetskom ratu i Dan Evrope

Dan pobede u Drugom svetskom ratu i Dan Evrope

U Srbiji i svetu se obeležava Dan pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu, ali i Dan Evrope, u znak sećanja na isti datum 1950, kada je francuski ministar Rober Šuman predstavio predlog organizovanja Evrope, poznat kao „Šumanova deklaracija“ * Polaganjem venaca i cveća kraj Spomenika palim Crvenoarmejcima na Rasini i na Slobodištu, obeležen je 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.

U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja).

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a po podacima poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, a njih oko 35 miliona je ranjeno.

Tačni podaci o žrtvama, posebno na području nekadašnje Jugoslavije, nikada nisu utvrđeni.

Državna komisija bivše SFRJ, objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Taj datum – 9.maj je i Dan Evrope pošto je savremena Evropa utemeljena na načelima borbe protiv nacizma i fašizma, mira, razumevanja, tolerancije i saradnje.

Ovaj datum je postao simbol koji zajedno sa himnom i zastavom predstavlja politički identitet Evropske unije (EU).

Francuski ministar inostranih poslova Robert Šuman je 9. maja 1950. objavio deklaraciju u kojoj je pozvao na uspostavljanje novog poretka kojim bi se rat između evropskih zemalja, a pogotovo Francuske i Nemačke, učinio ne samo nezamislivim, nego i fizički nemogućim.

Već sledeće godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je vremenom prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, da bi 1991. u holandskom gradiću Mastrihtu bila proglašena EU, sa imenom koje nosi danas.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisan je 18. aprila 1951. i EZ su tad pristupile Francuska, Savezna Republika Nemacka, Italija, Danska i zemlje Beneluksa – Belgija, Holandija i Luksemburg.

Evropski savet je 1955. godine u Milanu, Italija, odlučio da se dan objavljivanja Šumanovog plana, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope.

Ugovor o EU, poznat i kao Ugovor iz Mastrihta (Holandija) od 7. februara 1992, stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine.

Tim ugovorom utvrđena su tri stuba EU: nadnacionalni, kao prvi stub, zajednicka spoljna i bezbednosna politiku, kao drugi stub i saradnja u oblasti pravosuda i unutrašnjim poslovima, kao treći stub Unije.

EU od 1. januara 2007. ima 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika, a 1. jula Unija će dobiti 28. člana, Hrvatsku.

Dan Evrope – 9. maj, kojim se slave 63 godine EU, biće obeležen brojnim manifestacijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Beogradski EU Info centra je najavio da proslava počinje univerzitetskom konferencijom „Pripreme za pregovaranje o članstvu u EU“.

Najavljeno je i da će 9. i 11. maja obeležavanje biti nastavljeno brojnim događajima namenjenim svim uzrastima, poput crtanja o Evropi za najmlađe, debata za učenike srednjih škola s ambasadorom EU Vensanom Dežerom i ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarkom Obradovićem.

Tokom manifestacije biće održani Evropski filmski festival, izložba stripa na temu „Srbija i EU“, koncert Ramba Amadeusa, ali će građani moći da vide i programe finansirane sredstvima EU kao i raznovrsno kulturno nasleđe zemalja članica EU.

I Dan pobede nad fašizmom biće obležen nizom manifestacija a sa Savske terase Beogradske tvrđave, tim povodom biti izvršena počasna artiljerijska paljba.

Povezano