petak, 22. novembar 2019.

Kruševac
petak
Delimično oblačno.
Delimično oblačno.
5°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 74%
Brzina vetra: 4 m/s ISI
 

PGP Radio Kruševac (1): Jutro – Kad bih bio bijelo dugme

PGP Radio Kruševac (1): Jutro – Kad bih bio bijelo dugme

Kako je nastalo i nestalo Jutro, ostavljajući iza sebe najveće rokenrol nasleđe u SFRJ iz koga će ubrzo izleteti neprevaziđeni fenomen znan kao Bijelo dugme… I kako je Jutro jednog marta pre 40 i više godina osvanulo na Radio Kruševcu

Grupa Jutro nastala je u januaru 1972. godine. Ismet Arnautalic zvani Nuno, mlađi brat tada već uveliko poznatog kompozitora Esada Arnautalića, računao je na pomoć bratovljevih veza, pa se Bregoviću učinilo da bi to mogla da bude dobra polazna osnova za plasiranje pesama koje su, tih dana, nastajale u njegovoj sobi u ulici Miloša Obilića 54.

Nedostajao je samo pevač. Jednog jutra tajanstveni glas pozvao je Bebeka telefonom, i njegovoj majci ostavio poruku da Željko sutradan obavezno dođe u Radio-Sarajevo. Ispred zgrade čekao ga je Goran Bregovic. Bio je začuđen, jer se posle Italije, jedan drugome, ni na ulici nisu javljali. -„Sto je bilo – bilo je!“, rekao je Bregović. „Hajde da probamo ponovo.“ Željko je pristao i pola sata kasnije bila je snimljena prva verzija pesme „Patim evo deset dana“.

Malo posle toga, 23. februara 1972. Željko Bebek otišao je u vojsku, u Pirot, i grupa Jutro je opet ostala bez pevača. Arnautalić je hteo da se grupa probije isključivo preko festivala, pa je doveo izrazito festivalskog pevača Zlatka Hodnika, pobednika „Zlatnog aplauza“, priredbe namenjene početnicima koji žude za slavom. Brega je doveo Zorana Redžića, a peti član bio je Goranov kolega sa filozofije Gordan Matrak.

U očekivanju Bebekovog povratka iz vojske, Bregović se menja sa Hodnikom na mestu pevača, ali nije zadovoljan, pa za vreme odsustva u novembru 1972. Bebek ponovo peva „Kad bi’ bio bijelo dugme“, „Navrh brda vrba mrda“, „U subotu mala“ i „Hop-cup“.

U martu 1973. Radio-Kruševac objavljuje singl Jutra, sa pesmama „U subotu mala“ na „A“ strani , i „Kad bi’ bio bijelo dugme“ na „B“. Orijentacija na studijski rad dovela je do kratkotrajne saradnje Jutra s Miodragom Batom Kostićem, članom YU – Grupe, koju Bregović uvek spominje kao jedan od ključnih momenata u svom razvojnom putu muzičara.

Za vreme Bebekovog odsustva u februaru 1973. u Sarajevu je pao dogovor da Jutro nastavi dalje u sastavu: Nuno, Goran, Željko, Zoran i Šento. Ali bilo je jasno da Bregović i Nuno ne mogu dalje zajedno. Goran je hteo da grupa preusmeri svoje delovanje na više „živih“ svirki, čvrsti rock, folklorne teme i provokativne tekstove, a Ismet se zauzimao za „status quo“. Pobedio je Brega. Zoran i Šento ostali su uz njega, a Željko je javio iz vojske da se slaže s novonastalom situacijom. Nuno je otišao, ali nije mogao da podnese da grupa nastavi da deluje pod imenom na koje je on polagao sva prava.

(PGP Radio Kruševac – RKC 7017)

Povezano