petak, 28. februar 2020.

Kruševac
petak
Oblačno.
Oblačno.
1°C
Trenutni pritisak: 1010 mb
Vlažnost: 85%
Brzina vetra: 0 m/s JI
 

„Belovodska rozeta“ dr Dragoljubu Nedeljkoviću

„Belovodska rozeta“ dr Dragoljubu Nedeljkoviću

Ovogodišnja nagrada „Belovodska rozeta“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i umetnosti biće dodeljena dr Dragoljubu Nedeljkoviću, istaknutom srbisti i slavisti, odlučio je, na današnjem zasedanju, programski savet ove manifestacije

Na 38. „Belovodskoj rozeti“, od 14. do 21. jula, nastupiće brojna kulturno umetnička društva iz Rasinskog okruga i gosti iz hercegovačkog Ljubinja, a centralni program i dodela nagrade je 20. jula.

U okviru manifestacije, kao i obično, u Beloj Vodi će raditi vajarska i mozaičarska škola i kolonija, a planirana je i akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Zasedanjem Programskog saveta „Belovodske rozete“, u čijem radu su, između ostalih, učestvovale pomoćnik gradonačelnika za društvene delatnosti Slobodanka Miladinović i direktorka Kulturno prosvetne zajednice Violeta Kaplarević, predsedavao je gradonačelnik Bratislav Gašić, koji je izneo inicijativu da se izradi velika rozeta koja će biti postavljena na kružnom toku u Jasici kao i predlog da lično finansira rozetu za crkvu na Bagdali. 

Organizatori manifestacije su: KUD „Ratko Jovanović“, MZ Bela Voda i KPZ, a pokrovitelj grad Kruševac.

Dr Dragoljub Dragan Nedeljković, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, profesor Univerziteta u Nansiju i profesor po pozivu na Sorboni, u Strazburu i u Bordou — rođen je 2. avgusta 1925. godine u malom mestu Ravnje, u Mačvi, od oca Rastka Nedeljkovića, poznatog rumskog trgovca, i majke Jelene, rođene Jeftić.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Rumi. Univerzitetske studije završio je u Beogradu, gde je, kao slavista i kompozitor, ostvario univerzitetsku karijeru. Uporednu i francusku književnost studirao je na Sorboni. Univerzitetski doktorat je stekao 1957. godine na Univerzitetu u Strazburu, a francuski državni doktorat na Univerzitetu u Bordou.

Redovni je član Evropske akademije nauka, književnosti i umetnosti, čije je sedište u Parizu. Savetnik je u izvršnom telu Evropskog društva kulture (Venecija) i predsednik Srpskog centra Evropskog društva kulture (Beograd).

Godinama je bio u izvršnim odborima međunarodnih asocijacija u oblasti slavistike i komparatistike. Osnovao je Srpsko društvo za uporednu književnost i bio njegov predsednik. Pokrenuo je i uređivao “Filološki pregled“, časopis za strane jezike i literature.

Organizovao je u Beogradu više međunarodnih naučnih kongresa i simpozijuma.

Osnovao je katedru za srpski jezik, književnost i civilizaciju na Univerzitetu u Strazburu (1955) i na Sorboni (1969—1972), gde je organizovao i Dane srpske kulture. Na Univerzitetu u Bordou je presudno doprineo da se nastava srpskog jezika, književnosti i civilizacije učvrsti i proširi, dok su na Univerzitetu u Nansiju, i u godinama najveće krize, njegova predavanja bivala veoma posećena.

U domaćim i stranim naučnim časopisima objavio je oko četiri stotine stručnih i naučnih radova, kao i petnaestak knjiga, od kojih izdvajamo: Romain Rolland et Stefan Zweig (Pariz, 1970); Univerzalne poruke ruske književnosti devetnaestog stoleća; Ka obećanoj zemlji (Ogledi o ruskim pesnicima dvadesetog veka); O dva vida realizma u romanu “Tihi Don“ Mihaila Šolohova; O Gogoljevim “Mrtvim dušama“; Desanka Maksimović — pesnik naše sudbine; Umetnost tumačenja poezije (sa M. Radovićem); Proučavanje književnosti (1—2, sa Dragišom Živkovićem) i Moć i nemoć književnosti (Ogledi iz zapadnoevropske i ruske književnosti). Posebno su zapažene i aktuelne njegove knjige: Dom bez krova — razmišljanja o velikoj drami Jugoslavije i Dijaspora i otadžbina, knjiga poznata i u Evropi, zatim Reči Srbima u smutnom vremenu i Drama civilizacija na Balkanu. Tu je i knjiga “Izdaleka svetlost“, Sećanja I, objavljena u izdanju BIGZ-a, 1996. godine, a koja je tada doživela predstavljanje i u njegovoj Rumi.

Povezano