utorak, 7. april 2020.

Kruševac
utorak
Bez padavina.
Bez padavina.
15°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 24%
Brzina vetra: 5 m/s SI
 

Jelena Lengold u rodnom gradu nakon tri decenije

Jelena Lengold u rodnom gradu nakon tri decenije

U čitaonici Narodne biblioteke u Kruševcu promovisana je nova knjiga kratkih priča Jelene Lengold „U tri kod Kandinskog“. To što je nedavno ovenčana prestižnom Evropskom nagradom za književnost Jeleni je bio podsticaj da, kako kaže, posle trideset godina poseti rodni grad

Izvor: RTS

Da je jedna od najtraženijih pisaca u kruševačkoj biblioteci, Jeleni Lengold bilo je poznato, ali da toliko ljudi želi da je vidi, čuje, porazgovara sa njom nije ni pretpostavljala.

Ne krije da je u zavičaj u kome je provela detinjstvo i prve godine mladosti došla sa velikom tremom.

Jedan gospodin se pojavio večeras ovde i doneo mi je fotografiju mog dede Lava Lengolda. Obradovala sam se.To je stara slika ne kojoj je moj deda još uvek mlad i lep. Kad čovek stari onda se sve više vraća nekim svojim stazama iz mladosti. Imam utisak da će i put sada mene češće dovoditi ovamo. Jedno vreme sam zaista bila očajna što smo prodali našu kuću i što više nemam to mesto porekla. Zato i nisam dolazila jer me je ta činjenica bolela, ali sada nekako mislim da bih mogla ponovo da dolazim ovde“, kaže književnica.

Jelena je napisala osam knjiga poezije i proze. Za zbirku kratkih priča „Vašarski mađioničar“ dobila je Evropsku nagradu za književnost. Senzualne i šarmantne, duhovite u urbane priče, objavila je jedna od najprobirljivijih izdavačkih kuća u Londonu.

„U januaru ću imati promociju u Londonu, a u oktobru odosno za nekoliko dana idem u Italiju, jer je knjiga prevedena na italijanski. Eto, ne verujem da mi se sve to dogadja“, dodaje Jelena.

Slobodan Baštanin jedan od Kruševljana koji su prisustvovali promociji knjige kaže da mu je izuzetno drago što ima korene ovde i da misli da je Jelena, ne samo kao ženski pisac, nego i ubedljivo, van svake konkurencije, najbolji srpski pripovedač.

Ana Berbakov, mladi kruševački pisac kaže da Jelena Lengold u poeziji i prozi ima nečeg emotivnog, ali ne svakodnevnog, već nečeg magičnog.

Posle 20 godina vratila se pisanju poezije, jer, kako kaže, neke emocije se nikada ne mogu izraziti kroz prozu. Kao što su one što je vezuju za detinjstvo provedeno u Kruševcu, a koje je opisala u pesmi „Senke i sanke“:

„Uskoro kad ne bude postojao niko

ko me je poznavao kad sam bila dete,

pustiću sve to da ode kao popodnevni san

i sešću da gledam lišće kako se valja preko ulice.

Jer opet je jesen, po ko zna koji put,

i kažu da će noćas pasti sneg,

a na svetu uskoro neće postojati niko

koji će se sećati mojih malih zelenih sanki,

što su ostale u podrumu.“

 

Povezano