ponedeljak, 28. septembar 2020.

Kruševac
ponedeljak
Mogući pljuskovi.
Mogući pljuskovi.
20°C
Trenutni pritisak: 1010 mb
Vlažnost: 53%
Brzina vetra: 3 m/s IJI
 

RTK i Laguna poklanjaju „Priče naših predaka“!

RTK i Laguna poklanjaju „Priče naših predaka“!

„Priče naših predaka – Hodočašće do osvita života“ (u dva toma, na 962 strane, sa ilustracijama u boji!) su hodočašće na kojem se putuje kroz četiri milijarde godina, unatrag kroz vreme u potrazi za našim precima. Istovremeno i sva ostala živa stvorenja polaze na sopstveno putovanje s istim ciljem. Putem svaki hodočasnik priča svoju priču, koja pokriva procese razvijanja života na Zemlji * Knjigu vam poklanjaju internet portal RTK i Laguna, čija najnovija izdanja predstavljamo – i darujemo gledaocima! – petkom u emisiji „Opušteno“ (u 21:00, repriza je nedeljom u 14:05 sati)

 

NAGRADNA PITANJA: Ovoga puta, umesto jednog pripremili smo za vas nekoliko pitanja. Do odgovora, verujte, nije tako teško doći, uz konsultaciju literature i interneta. Dakle:
1 Kada je započela geološka era Kenozoik i dokle je trajala?
2. Ko je Homo habilis?
3. Kada je izumrla ptica Dodo i koja je vrsta njen najbliži srodnik danas?
4. Šta je aksolotl?
5.  U kom geološkom dobu se desila tzv.  prva poljoprivredna revolucija — prelazak sa lovačko-sakupljačkog načina života na bavljenje poljoprivredom i sedelački način života?

ODGOVORITE kroz komentar na ovaj post i obavezno ostavite svoj e-mail, na koji će biti kontaktiran posetilac koji prvi da tačne odgovore na SVA nagradna pitanja i upoznat sa načinom preuzimanja nagrade.

Autor, profesor Ričard Dokins, rođen 1941. u Najrobiju u Keniji, čuven je u svetu kao biolog evolucionista i pisac naučnih i naučnopopularnih dela. Član je Kraljevskog društva, počasni profesor oksfordskog Nju koledža i nosilac počasnih doktorata desetak univerziteta, od Vestminstera do Valensije. Ateista, racionalista i humanista, potpredsednik je Britanskog udruženja humanista i protivnik kreacionističkih ideja.

Njegova prva knjiga, Sebični gen (Selfish Gene,1976) munjevito je postala svetski bestseler i nezaobilazna literatura na polju izučavanja evolucije u savremenoj biologiji. Slavno je postalo i njegovo delo Slepi časovničar (Blind Watchmaker, 1986), ovenčano nagradama Kraljevskog društva za književnost i Književnom nagradom Los Anđeles tajmsa. I ostale njegove knjige namenjene širokoj publici postigle su veliki uspeh. Nosilac je, između ostalih, Faradejeve nagrade i osnivač Dokinsove fondacije za racionalizam i nauku.

U obimnoj, dvotomnoj knjizi „Priče naših predaka: Hodočašće do osvita života“, čitaoce vodi u neverovatnu avanturu, uzbudljivu i maštovitu hronologija razvoja života na Zemlji, za koju je ugledni Financial Times zapiasao da je „jedna od najraskošnije ispripovedanih priča o evoluciji koje su ikada napisane“. U knjizi pritom napredujemo pažljivo se provlačeći kroz mnoštvo iščezlih i istrebljenih vrsta, da bi na kraju stigli i do te osnovne prelomne tačke, udruživanja jednoćelijske buduće protozoe s bakterijom da bi nastala ćelija s jedrom. Odatle sva živa bića zajednički polaze na poslednji deo puta ka samom postanku života. Uzbudljivo, nadahnuto, intrigantno… „Epsko delo zaista, a Dokins ga vodi s pobedonosnim umećem, ni u jednom trenutku ne žrtvujući složenost svoje argumentacije proždrljivom božanstvu zaglupljivanja“ – komentar je kritičara  Wall Street Journal. Bez imalo preterivanja.

„Dokins je jedan od istaknutih naučnih inovatora našeg doba – pronalazač ideja umesto eksperimentalnih dokaza i mašina. Za proteklih trideset i više godina potvrdio se i kao izvanredno umešan u objašnjavanju, služeći se pritom kombinovanim ozbiljnim istraživanjima i sočnim popularnim stilom pisanja. U dva toma, na skoro hiljadu stranica guste lucidne proze protkane izvanrednim slikama skicirana je priča o životu na Zemlji od njegovog postanka pre četiri milijarde godina. Blistavo i s izvesnim uspehom ova knjiga nastoji da našu hvalisavu ljudsku vrstu tretira kao samo jednu epizodicu u ogromnom pozorišnom komadu, ekvivalentnu ludilu koje nas na nekoliko sekundi obuzme krajem vrlo dugog i napornog dana.“ Evening Standard

Povezano