petak, 26. februar 2021.

Kruševac
petak
Bez padavina.
Bez padavina.
3°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 89%
Brzina vetra: 0 m/s JJI
 

RTK i Laguna vam poklanjaju Kafkine sabrane pripovetke!

RTK i Laguna vam poklanjaju Kafkine sabrane pripovetke!

„Presuda“ – sabrane pripovetke Franca Kafke – sve pripovetke najuticajnijeg pisca XX veka u jednoj knjizi! * U ovom izdanju sabranih pripovedaka objedinjene su sve Kafkine priče, od Preobražaja, Presude i Pevačice Jozefine pa do kraćih proznih zapisa koji se ne nalaze često u antologijama svetske priče * Knjigu vam poklanjaju internet portal RTK i Laguna, čija najnovija izdanja predstavljamo – i darujemo gledaocima! – petkom u emisiji „Opušteno“ (u 21:00, repriza je nedeljom u 14:05 sati).

NAGRADNA PITANJA:
1. Nabrojte najmanje pet Kafkinih kratkih priča.
2. Koliko je svojih romana Franc Kafka dovršio?
3. U kom gradu danas postoji Muzej Franza Kafke, posvećen  autorovom životu i delu.

ODGOVORITE kroz komentar na ovaj post i obavezno ostavite svoj e-mail, na koji će biti kontaktiran posetilac sajta, koji prvi da tačne odgovore na SVA nagradna pitanja, i upoznat sa načinom preuzimanja nagrade.

RTK i Laguna poklanjaju vam još jedan biser klasika svetske književnosti. Ni manje ni više nego sve priče Franca Kafke, od Preobražaja, Presude (po kojoj je i cela ybirka ponela naslov) i Pevačice Jozefine, pa do kraćih proznih zapisa koji se ne nalaze često u antologijama svetske priče. Poređane prema hronološkom redu nastanka, obeležene strahom i nervozom ljudskog postojanja, ove priče nagoveštavaju elemente egzistencijalizma i oslikavaju uzdrmano poverenje pojedinca u njegovu autonomiju i veru koje je prelazak iz XIX u XX vek doneo modernom čoveku.

Kafka za života nije upoznao književnu slavu. Njegova dela su mahom objavljena posthumno, zahvaljujući njegovom prijatelju Maksu Brodu koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i nije spalio rukopise već ih ponudio izdavaču. Za života je Franc Kafka, tako, ostao poznat samo užem krugu čitalaca – istina, krugu kome su pripadali Tomas Man, Herman Hese, Alfred Deblin, Rajner Marija Rilke, Robert Muzil, Kurt Tuholski… Odmah po završetku Drugog svetskog rata Kafkina dela su preko Amerike vraćena u Nemačku, gde su prihvaćena kao ravnopravna sa delima Tomasa Mana ili Bertolda Brehta. Kafkina poularnost u tim godinama bila je veoma velika. Od tada pa do danas, smatra se da je Kafka jedan od najznačajnijih pisaca XX veka koji je ostavio velikog traga u svetskoj književnosti.

Knjige, pisao je Kafka jednom svome prijatelju početkom 1904. godine, nisu tu da nas čine srećnim. Ljudima su potrebne knjige koje bude kao udarac pesnicom po glavi, „knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama“. Književnost za Kafku nije ukras života, ona čoveka osvešćuje i ukazuje mu na neminovnost prihvatanja otuđenog sveta koji nas okružuje.

Pritom se, kako je to zapisao Mirko Krivokapić, „u Kafkinom delu nije se lako snaći. Kroz zagonetne tek­stove nisu sigurni vodiči ni obimne studije dobrih poznavalaca. Jedan od njih, Hajnc Policer, napisao je da posle četrdeset godina bavljenja Kafkom veruje da su njegove parabole principijelno nedostupne tumačenjima. Pitanje je koliko je ovo i uteha čitaocu. Neka, ipak, jeste. Već decenijama Kafkino delo fascinira i izaziva da mu se priđe iznova. Sigurno ne samo
zato što je to moda. Reč je o piscu koji je doista na svoj način rekao nešto bitno o čoveku našeg vremena.“

Povezano