utorak, 2. mart 2021.

Kruševac
utorak
Bez padavina.
Bez padavina.
11°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 43%
Brzina vetra: 2 m/s S
 

Laguna i RTK poklanjaju knjigu „Top je bio vreo“

Laguna i RTK poklanjaju knjigu „Top je bio vreo“

Roman Vladimira Kecmanovića po kojem je snimljen i istoimeni film, kojim je upravo otvoren FEST 2014, nudi drugačiju perspektivu, depersonalizovanu sliku rata i života u Sarajevu pod opsadom *  Priča o ljudskoj sudbini, u kojoj su se jednom mestu našli ljudi za koje je neko odlučio da su različiti, a doživeli su istu dramu, uz događaje koje je i dan danas nemoguće razumeti… *  Knjigu poklanjaju internet portal RTK i Laguna, čija najnovija izdanja predstavljamo – i darujemo gledaocima! – petkom u emisiji „Opušteno“ (u 21:00, repriza je nedeljom u 14:05 sati).

Knjigu poklanjamo posetiocu sajta RTK koji PRVI tačno odgovori na nagradna pitanja:

NAGRADNA PITANJA:
1. Nabrojte naslove pet prethodno objavljenih knjiga Vladimira Kecmanovića?
2. Vladimir Kecmanović je sačinio  izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu  koja je na Beogradskom sajmu knjiga 2004. proglašena knjigom godine. Kako se zvala ta knjiga?
3. Ko je reditelj filma „Top je bio vreo“?

ODGOVORITE kroz komentar na ovaj post i obavezno ostavite svoj e-mail, na koji će biti kontaktiran posetilac sajta, koji prvi da tačan odgovor na nagradno pitanje, i upoznat sa načinom preuzimanja nagrade.

Pred nama je snažna, potresna knjiga koja čitaoce nenametljivo, jednostavno započetom pričom dečaka, uvodi u dramu koja izlazi iz prvobitnog lokalnog okruženja. Roman „Top je bio vreo“ je antiratna drama o odrastanju srpskog dečaka u Sarajevu pod opsadom tokom devedesetih godina. U toku granatiranja dečak ostaje bez roditelja. Usled traume, on zanemi, a brigu o njemu preuzima komšinica Tidža muslimanske nacionalnosti čiji je sin dečakov najbolji drug Kenan. Potresni opisi njegovog odrastanja u ratnim uslovima, prvog pijanstva, prvog seksualnog iskustva, prve tuče… Sve se menja kada njegov drug i Tidžin sin pogine od granate i kada ona, usled toga, odgurne dečaka i prekine da vodi brigu o njemu jer je srpske nacionalnosti…

Ono po čemu se Kecmanovićevo delo razlikuje od drugih ostvarenja ovakvog sadržajnog usmerenja nije samo činjenica da je glavni protagonista dete nego što je sve dato u formi njegove ispovijesti, u maniru usmenog kazivanja u kojem rečenica nastoji da se oslobodi svega suvišnog zadržavajući samo onaj štedljivi vokabular bez kojeg se ne bi razumeo smisao izrečenog. Delo je, pritom, ispunjeno jezom sarajevskih ratnih dana i noći. „Život podseća na živo blato koje guta čoveka, mrcvari ga i srozava na nivo unezverene divljači. Dečak je nemi očevidac i svedok sveopšte patnje. On razabira ljude i neljude (bez obzira na nacionalnost), oseća da su počinioci zla ipak samo pojedinci, da u svakom kukolju ima i žita…“

Knjiga, zapravo, progovara prećutanu istinu, u kojoj se dramatično slikaju i oni koji grad drže pod opsadom i oni koji sprovode unutrašnju opsadu građana. Kecmanović se vinuo u najvišu književnu sferu („Top je bio vreo“  je nesumnjivo najhrabriji srpski roman dvadeset i prvog veka“ – Slobodan Vladušić) romanom za čiji je nacrt autor dobio stipendiju Fondacije „Borislav Pekić“ za roman u nastajanju, a koji, je pošto je objavljen, “ ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu i dobio nagradu „Meša Selimović“.

„Na početku prošlog veka beše Crnjanski, sa svojim neponovljivim rečenicama bez kraja, koje su se, ispresecane bezbrojnim zarezima, prelivale preko svojih čitalaca kao more. Na početku sledećeg, ovog veka, nalazi se Vladimir Kecmanović, sa rečenicama kratkim, šiljatim, koje se kao ekseri zabijaju u naša čela. Zatvorili smo krug“  – zapisao je o knjizi Bojan Bosiljčić.

Vladimir Kecmanović rođen je 1972. godine u Sarajevu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Opštu književnost sa teorijom književnosti diplomirao je 1997. na Filološkom fakultetu u Beogradu. Godine 1990. njegova Histerija dobila je nagradu Ivo Andrić na jugoslovenskom konkursu lista Oslobođenje za najbolju kratku priču. Sačinio je izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu Duškova kuća, koja je na Beogradskom sajmu knjiga 2004. proglašena knjigom godine.

Do sada je objavio romane Poslednja Šansa (1999), Sadržaj Šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011) i zbirku pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012). Sa istoričarem Predragom Markovićem autor je knjige Tito, pogovor (2012). Za Feliks, koji se našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine, dobio je nagradu Branko Ćopić Srpske akademije nauka i umetnosti. Kecmanovićeva proza prevođena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik. Živi i radi u Beogradu. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Kolumnista je lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i okruženju. Član je grupe P 70 i Srpskog književnog društva.

 

 

Povezano