U svetlu donošenja novog seta medijskih zakona, kada su sami mediji u pitanju, u poslednje vreme u zapećku je ostala tema – NOVINARSKI KODEKS. Reč je o etičkim standardima u ovoj, odnosno našoj profesiji koji se, ne retko krše i domenu ljudskih prava.
Ovih dana u javnosti se puno priča o novom setu medijskih zakona, više u načelu nego detaljno, ali ono što svakako stoji kao činjenica je – javni servisi južno od Beograda od sledećeg jula neće postojati. Prošla je priča o povlačenju države iz medija i ona da regionalni javni servisi nisu deo evropske prakse. Projektno finansiranje je budućnost medija koji ostanu i opstanu. Ali ovo je samo uvod u priču koja se zove Kodeks novinara i koja se retko čuje u javnosti. Dakle, reč je o pravilima struke koja podjednako važe za štampane i elektronske medije.
Šta u slučaju nepoštovanja istih? Kada su elektronski mediji u pitanju „kontrolu“ njihovog rada ali i poštovanja novinarskog kodeksa do sada je obavljala Republička radiodifuzna agencija, u buduće će se zvati nezavisno regulaciono telo. Savet za štampu prati poštovanje Kodeksa u štampanim i onlajn medijima kao i u novinskim agencijama. Pomenuto telo u nekim evropskim državama ima višedecenijsku tradiciju, u Srbiji postoji od 2009. godine i najčešće primedbe odnose se na izveštavanje o učinjenim krivičnim delima, sudskom i istražnom postupku.
Bez obzira na to kakva će nam biti medijska mapa i slika nakon početka primene seta medijskih zakona, pravila struke trebalo bi da ostanu alfa i omega u izveštavanju, pre svega u sudskim procesima, o društveno osetljivima grupama, među kojima su, čuli smo – žene, ali pre svega deca, kako nam se ne bi ponavljala slika dečijeg leša u mrtvačkom sanduku na naslovnoj strani tabloida koja je pre oko, godinu ipo dana objavljena u jednoj dnevnoj novini.
