Ahmet Umit, jedan je od najpoznatijih savremenih turskih pisaca objavio je više od 20 romana, a posebno se pročuo kao majstor kriminilastičkog žanra, u kome zadivljućim umećem proniče u psihu likova i plete oko njiih uzbudljive priče u kojima se političke intrige prepliću sa punokrvnim kriminalističkim obrascem. I, tako smo došli do „Šapata krošnji u ukletoj četvrti“…
„Nerešen slučaj. Jeziva prošlost. Budućnost u kojoj drveće progovara“.
Ovo su rečenice sa korica romana Ahmeta Umita, koji već naslovom prilično dobro sugeriše poznavaocima svog opusa šta u ovoj knjizi mogu da očekuju. Krimić, misterije, dobar zaplet… Nešto na šta je već navikao svoje čitaoce, koji ga poznaju kao autora sofisticiranih krimića (mada je počeo sa kratkim pričama, pa potom knjigama poezije i bajki; njegov roman „Sis ve Gece“ iz 1996. – po kome je snimljen i film – ujedno je i prvi turski triler preveden na neki strani jezik) kojima ne nedostaje dobro razradjena priča, pažljivo prostudirani likovi i njihovo preispitivanje kroz vešto vodjene zaplete.
Otprilike tako nešto donosi i ova Umitova knjiga, koja se kod nas pojavila u Deretinoj biblioteci IN, objavljenoj uz pomoć pomoć ministarstva kulture i turizma Turske, u okviru projekta TEDA. Sa turskog su je preveli Miloš Mitić i Aleksandar Šurbatović.
Doček Nove godine je za istanbulske policajce oduvek predstavljao noćnu moru. Pljačke, pijanstva i tuče, koje bi se često završavale nečijom pogibijom, postale su deo njihove svakodnevne rutine. Ovo je pogotovo važilo za glavnog junaka, prekaljenog inspektora Nevzata. Kada je čuo da se dogodilo ubistvo u četvrti Pera, istorijskom jezgru grada koje se u međuvremenu pretvorilo u leglo narkomanije, prostitucije i ilegalnog kockanja, nije se mnogo iznenadio. Došavši na mesto zločina, shvatio je da je ovoga puta reč o nečem mnogo ozbiljnijem. Neobičan način na koji je ubistvo izvršeno, kao i identitet žrtve, nagoveštavali su katastrofu koja će za samo tri dana rezultirati smrću još devet osoba.
Četvrt u kojoj se pedesetih godina prošlog veka odigrao pogrom njenih žitelja druge nacije i vere, ponovo je uzimala svoj krvavi danak. Suočen sa stvarnim zločincima, kao i avetima iz sopstvenog i kolektivnog sećanja, i zlokobnim predskazanjima, jedva je razlikovao san od jave.
Izgledalo je da će inspektor koji za sobom nije imao nijedan nerešen slučaj, osim onog najtragičnijeg kada su mu stradali žena i kćer, zatvoriti fasciklu i podleći životnoj stihiji.
Pomiren s porazom, otišao je na večeru povodom veridbe najbližih saradnika, Alija i Zejnep. Nije ni slutio da će se upravo za porodičnom trpezom najzad rasvetliti misterija ubistva u četvrti Pera…
Knjigu, inače, otvara primedba autora da ljubav čini život čudesnim, dok ubistvo čini smrt neobičnom. Eto i mogućeg lajtmotiva koji će vas možda dodatno zaintrigirati za ovaj poveći roman.
