Izdavačka kuća Laguna pripremila je još jednu zbirku pesama Miroslava Mike Antića „Koncert za 1001 bubanj“. Nakon „Savršenstva vatre“ i zbirke „Tako zamišljam nebo“ čitaoci pred sobom imaju još jedno delo velikog pesnika u tvrdom povezu sa njegovim crno-belim fotografijama i crtežima.
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Morate već jednom shvatiti:
ja samo na sebe podsećam,
ovako mamuran od mašte
i proklet od poverenja.
„Koncert za 1001 bubanj“ sadrži u sebi nekoliko Antićevih pesničkih knjiga i još jedan je dokaz da Miroslav Antić nije samo pesnik već saputnik ptica. Ovo je zanosno napisan dnevnik života koji pokreće točak ljubavi i smrti, beskrajno smenjivanje poljubaca i nestajanja. Iz Antićevih stihova naučićemo da je naša duša sastavni deo kosmičke vejavice i da vreme živi u nama, sputano i bezgranično, a ne mi u njemu. Pesme su date prema poslednjim, autorskim verzijama, u ciklusima koji su, najčešće, i naslovi samostalnih zbirki, ne hronološki, već onako kako ih je sam pesnik rasporedio.
Često je istican autobiografski element u poeziji Miroslava Antića. Slobodno unošenje ličnih podataka u sopstvenu poeziju, uklanjanje distance između lirskog subjekta i ličnosti pesnika, između pesnika i njegovih čitalaca (vrlo često i slušalaca, jer je Antić rado i mnogo govorio svoje stihove uživo, pred publikom, od kafanskog stola do fudbalskog stadiona, podjednako).
Miroslav Mika Antić je verovatno najčitaniji i najpopularniji savremeni srpski pesnik. Rođen je 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde je išao i u osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu.
Pripada prvoj generaciji posleratnih pesnika. Poezija subjektivnog lirizma u tom periodu postepeno je preplavila listove i časopise. Nasuprot programiranome kolektivnom optimizmu javila se elegičnost, melanholija, bolna rezignacija, potreba za alkoholičarskim zanosom, boemstvo. Takav je bio Antić – boemski raspevan, sa širokim rasponom, od prisnog lirizma do estradne poezije, izvanredan u dečjoj lirici.
Dobitnik je brojnih nagrada uključujući dve nagrade „Neven“, od kojih jednu za životno delo u poeziji za decu, „Nagrade Sterijinog pozorišta“ i mnogih drugih.
A zašto toliko volimo Miku Antića? Zato što dok izgovaramo njegove stihove u svojoj glavi osećamo kako skupljamo hrabrost da priznamo ono što smo sebi prećutali.
