nedelja, 8. septembar 2024.

Obaveštenje o neuspehu od provajdera:
Connection Error:http_request_failed

KNJIGA ZA VIKEND: „Kroz tamne krošnje“ Nikolaja Frobenijusa

KNJIGA ZA VIKEND: „Kroz tamne krošnje“ Nikolaja Frobenijusa

Ovonedeljna vikend preporuka stiže za knjigu „Kroz tamne krošnje“ u izdanju Derete. „Nešto prati svaki vaš pokret„. Već ova rečenica sa korica romana Nikolaja Frobenijusa  daće ponekom čitaocu priliku da nasluti da se radi o trileru, a ostali će to shvatiti već iz početnih stranica koje vrlo brzo uvode u zaplet koji se odvija kao na filmskoj traci. Nimalo slučajno, ako znamo da je Frobenijus, osim kao pisac, poznat i kao scenarsita, koji u tom svojstvu potpisuje i poznati film „Nesanica“.

ako je i ovaj roman ispisan filmskim rukopisom, što doprinosi dinamici i izbegavanju praznog hoda. Sve je, dakle, podredjeno zapletu (koji se tiče pisca koji upravo pred izlazak nove knjige biva uvučen u misteriju sa višestruko fatalnim ishodom), mada ne izostaju ni povremeni osvrti autora na sam čin pisanja i misteriju pisanja danas, pokrenuti složenim odnosom između pisca i junaka romana.

A Ju Uderman je pisac, čiji novi roman govori o njegovom prijatelju iz detinjstva, Georgu, čudnom dečaku koji je bio fasciniran smrću. Georgova mračna raspoloženja nisu predstavljala prepreku za prijateljstvo, sve dok nije zapalio školu zbog sukoba oko devojke u koju su obojica bili zaljubljeni.

Kada je, godinama kasnije, od majke ovog dečaka saznao da je on preminuo posle izlaska iz zatvora Uderman odlučuje da o ovom događaju napiše knjigu. Knjiga o „dečaku bez duše” pokrenuće talas nemilih događaja za Udermana − njegova ljubavnica je ubijena, brak mu je u krizi, a na telefon stalno pristižu uznemiravajuće poruke.

I tako dolazimo do tipičnog skandinavskog trilera, sa tradicionalnom nordijskom porodicu – otac, nevenčana supruga i ćerkica, brvnarom u šumi i mrtvim psom u dvorištu…

Knjigu „Kroz tamne krošnje“ objavila je beogradska Dereta u okviru biblioteke IN, a prevodilački posao sa norveškog jezika besprekorno je uradila Ratka Krsmanović Isailović.

„Dobar horor čini efekat šoka, tj. faktori koji su toliko neuobičajeni i sirovi da nas uplaše. Priča treba da bude jednostavna i uzbudljiva. Horor je privlačan tek kada u sebi sadrži klicu pozitivnog. Humor, bes i užas u isto vreme ─ to je jedna lepljiva i razuđena smesa.“ Nikolaj Frobenijus

Povezano