četvrtak, 21. mart 2019.

Kruševac
četvrtak
Bez padavina.
Bez padavina.
7°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 73%
Brzina vetra: 1 m/s ZSZ
 

Priče iz „Sivog doma“ (1): Štićenici – humanitarci

Priče iz „Sivog doma“ (1): Štićenici – humanitarci

– Nama je trajni zadatak, pored obaveze sprovođenja vaspitne mere prema štićenicima, i taj da zajedno sa njima pružamo i pomoć sugrađanima i da štićenike na taj način približimo društvu, kao i društvo njima. Dobar primer da su oni na dobrom putu jeste i, pre dve godine, u vreme velikih poplava, odlazak naših štićenika u Šabac da pomognu tamošnjem stamnovništvu, jeste i spremanje ogreva za sugrađane koji su teškog imovinskog stanja, naša nova humanitarna pozorišna  Ja se nadam da će naši štićenici i kroz ovaj način moći da prepoznaju najbolji put za sebe i svoju prodicu, kako bi bili korisni i uspešni u daljem životu – kaže upravnik Vaspitno popravnog doma u Kruševcu Ivan Manojlović.

Serijal realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini Ministarstva  kulture i informisanja republike Srbije

Radeći na serijalu tekstova o Vaspitno popravnom domu u Kruševcu, prva priča nam se nametnula sama. Upravo su, naime, tekle poslednje pripreme za predstojeću premijeru monodrame „Led“, koja se intenzivno pripremala u Dramskoj sekciji ove Ustanove. Sekcija, kako smo saznali, postoji pet godina, mada su i pre 2011. pripremane predstava povodom Savindana. Sada se tokom godine izvede nekoliko predstava, a talenata među štićenicima Doma, kao i onih koji su spremni da ih i na ovaj način iskažu, ima – kaže Radmila Živković, organizatorka kulturno vaspitnih aktivnosti:

– Članstvo se menja, pošto ovde kod nas maloletnici dolaze i odlaze. Uglavnom, upoznajemo se sa maloletnicima, predstavljamo im sekciju, oni se oprobavaju, vide da li im se to dopada. Jako je bitno da decu privučemo ovakvim stvarima, da u njima probudimo, ali i održimo interesovanje, da shvate da postoji i nešto ovakvo gde se takođe mnogu dokazivati, isticati. Drugim rečima, da u sebi pronađu i onu stranu svoje ličnosti koja je kod njih uglavnom bila zaspostavljena i da shvate da je ona vrednovana – kaže Radmila Živković, dodajući kako je upravo ove godine Dramska sekcija Doma po prvi put učestvovala i na TIN FEST-u, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac.

Tako se stiglo i do monodrame Led, autora Radoša Bajića, koja je izvedena premijerno u Amfiteatru Doma povodom početka nove školske godine, a kruševačka publika mogla je nedugo zatim da je pogleda u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac. Predstava je tako i fizički izašla iz okvira samog Doma, što je, procenjuje se, veoma značajno za sve koji su na njoj, na bilo kakav, način radili.

led_4

– Maloletnik koji izvodi monodramu je već učestvovao u našim pretgodnim predstavama, ima izuzetan talenat, a sada već i iskustvo u ovome… – kaže Radmila Živković.

M.Š, štićenik Doma koji igra lik Milivoja, tri godine je u Vaspitno popravnom domu u Kruševcu. Osim što voli glumu, bavi se i sportom.

– S obzirom da je Milivoje, koga u predstavi igram, neko ko nosi mentalitet čoveka sa sela, treba ući u takvu specifičnu ulogu, uživeti se u nju i probati da se kroz nju doživi čitav taj život, njegovo odrastanje, muke sa seoskim poslovima. Ima i dosta teksta, svestan sam da može sve ovo da se uradi i mnogo bolje, ali mislim da u okviru mojih mogućnosti dobro – kaže akter monodrame, štićenik Doma.

I, zatim, dodaje da planira, kada uskoro napusti Dom, bolji i lepši život, a gluma će biti makar hobi. Rad u dramskoj sekciji mu je, kaže, pomogao da pronađe i neke nove kvalitete i mogućnosti u sebi.

                                                         TV prilog o predstavi

Zanimljivo je da je prihod sa izvođenja monodrame namenjen u humanitarne svrhe. Novcem koji je prikupljen od prodaje ulaznica za predstavu i donacijama kruševačkih preduzeća kupljeni su laptop računari za četvoro slepe i slabovide dece koja pohađaju osnovne škole „Vasa Pelagić“ u Padežu i „Vuk Karadžić“ u Kruševcu.

led_3

Štićenici Vaspitno – popravnog doma iz Kruševca, zajedno sa Domom učenika PTT škole u Beogradu i Prihvatilišta za decu,  u Ustanovi kulture Palilula organizovali su zatim i humanitarnu priredbu, koja je imala za cilj prikupljanje sredstava za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta“.

– Pre dve godine sam u Beogradu video film o problemima dece sa ulice koja spas traže u prihvatilištu. Film i sudbine te dece su na mene ostavili jak utisak i sve vreme sam tražio način kako da im pomognemo. Vaspitno-popravni dom iz Kruševca često organizuje humanitarne akcije tako da smo i sada našli način da pomognemo – objasnio je Ivan Mijajlović, upravnik VP Doma u Kruševcu.

Na humanitarnoj priredbi „Sivi dom“ se predstavio upravo monodramom „Led“, oproštajnom predstava štićenika M.Š, pred njegov povratak kući. Nakon priredbe svi zainteresovani su mogli da kupe rukotvorine na izložbenim štandovima, koje su napravila deca iz kruševačkog Doma, i da na taj način doprinesu akciji.

 

Naravno da sve to dopruinsoi i da se štićenici osete kao deo jedne šire priče, kroz stvaralašto koji im omogućuje da svoju svakodnevicu oplemene kretaivnošću, tako potrebnom njihovom uzrastu, ali i spoznajom da su implementirani u zajednicu, da su korisni, da su humani.

Tako su ove godine izveli i humanitarnu predstavu „Kneževa večera“ u okviru Božićnog festivala pozorišnih predstava za decu KRUŠKA, u Kruševačkom pozorištu, sa prihodom namenjenim korisnicima Centra za osobe sa invaliditetom, kao što su i tokom zime čistili sneg ispred Službe za zaštitu predškolske dece Doma zdravlja, ali i učestvovali u pošumljavanju brda Koznica u blizini Aleksandrovca…

VP-DOM-I-SLEPI00003106-57-15

Pri kraju godine su,  povodom predstojećih praznika, uručili  novogodišnje paketiće najmlađim članovima Saveza slepih i slabovidih osoba Kruševca. A saradnja ove dve ustanove traje, na obostrano zadovoljstvo, više godina. VP Dom donirao je komijutere sa posebnim dodacima, kako bi članovi Saveza mogli da ih koriste.

IM

– Nama je kao trajni zadatak, pored obaveze sprovođenja vaspitne mere prema šićenicima, i taj da zajedno sa njima pružamo i pomoć sugrađanima i da štićenike na taj način približimo društvu, kao i društvo njima. Dobar primer da su oni na dobrom putu jeste i, pre dve godine, u vreme velikih poplava, odlazak naših štićenika u Šabac da pomognu tamošnjem stamnovništvu, jeste i spremanje ogreva za sugrađane koji su teškog imovinskog stanja… Ja se nadam da će naši štićenici i kroz ovaj način naći najbolji put za sebe i svoju prodicu, kako bi bili uspešni u daljem životu – kaže upravnik Vaspitno popravnog doma u Kruševcu Ivan Manojlović.

 

Pomoć – kada je najpotrebnija

Primer spremnosti da pomognu kada je i gde je to najpotrebnije, štićenici Doma pokazali su i 2014. godine. Posle poruke premijera Aleksandra Vučića na sednici republičkog Štaba za vanredne situacije da Šabac treba da se odbrani od izlivanja Save, u taj grad su se uputili dobrovoljci iz svih krajeva Srbije. Iz Vaspitno-popravnog doma krenula je organizovana grupa od pedesetak zaposlenih radnika, osuđenika i maloletnika da se stave na raspolaganje u cilju pružanja pomoći ugroženom stanovništvu.

pop

Trebalo je podići nasip u dužini od oko dva kilometra kako bi se utvrdila obala tamo gde je bilo najkritičnije jer, kako su objasnili nadležni iz Policijske uprave Šabac, ako Sava probije nasipe kod silosa, onda je Šabac zaista ugrožen. Ubrzo im se pridružila grupa od oko 200 osuđenika iz KPZ Niš, a potom i osuđenici iz OZ Padinska Skela i pripadnici Vojske Srbije koji su angažovali i svoju mehanizaciju. Odmah se krenulo sa punjenjem džakova peskom, tovarenje na kamione, a zatim istovar i pravljenje bedema. Kiša koja je neprestano padala otežavala je posao. Radilo se neprestano od ranih jutarnjih do poslepodnevnih časova, kada je bedem podignut i spojen sa ostalim bedemima koji su formirali spoljni zaštitni prsten oko grada. Upravnik Ivan Mijailović javno je pohvalio i odao priznanje svima koji su učestvovali u ovoj akciji i pokazali požrtvovanost i nesebičnost u ovoj kritičnoj situaciji za našu zemlju.

pop2

 

Na isti način razmišlja i načelnica Službe za tretman Radmila Zečević, koja kaže da su štićnici koji učestvuju u ovakvim aktivnostima – kulturnim, sportskim i humanitarnim – ohrabreni da istrajavanjem na njima prevaziđu trenutnu situaciju:

– U Domu ima talentovane dece i treba raditi na negovanju i stimulisanju tih njihovih talenata. Dakle, njihovo interesovanje postoji i jako je bitno da se uključe u ovakve aktivnosti i motivišu na dalje napredovanje. Takođe je značajno i što oni ostalim drugovima daju lep, pozitivan primer, dakle postaju svojevrstan model ponašanja koji bi trebao da bude uzor i ostalima.

Dragocena saradnja sa lokalnom zajednicom se produbljuje u cilju što bolje resocijalizacije. Školska slava Sveti Sava obeležava se svake godine svečano uz prisustvo brojnih gostiju. Izložbom „Dometi“ u Kruševačkom pozorištu, Ustanova se predstavila Gradu Kruševcu svojim umetničkim i zanatskim radovima, Dom je učestvao na Eko sajmu u okviru Vidovdanskih svečanosti, svake godine povodom Dana Doma sa članovima Udruženja likovnih umetnika organizuje se – već gotovo dve i po decenije – likovna kolonija, svakog 23. aprila u saradnji sa Narodnom bibliotekom Kruševac i ovde se obeležava Svetski dan knjige.

 

I doslovno drugi dom

Brojnim aktivnostima svakako se doprinosi socijalizaciji i poželjnom uključivanju štićenika Doma u socijalno-društvene tokove okruženja, čega nije bilo u njihovoj ranijoj fazi, kada je između ostalog i njihova marginalizacija i društveno izopštavanje imalo uticaj na oblike kriminogenom ponašanja zbog čega su im i izrečene mere upućivana u vaspitno-popravnu ustanovu. U svetu se zato sve više insisitira na oblicima resocijaliyacije mladih koji su sticajem životnih okolnosti, ili čineći greške, upali u krug onih koji društvu nisu prioritet.

Primer takvog delovanja je i organizacija Paris-Montagne Ecole normale superieure iz Pariza koja je uočila postojanje problema mladih koji često napuštaju školovanje i vreme ubijaju besciljnim lutanjem ulicama, što vodi i do ulaska u krinimalne vode, pokrenuvši obrayovne radionice sa ciljem da priivuče mlade koje je moguće na ovaj način odvojiti od ulica, a njihovo interesovanje iskoristi da ponešto nauče, nadoknade propušteno i ponovo ih socijalizuje. Šire o tome rad je nedavno objavio Nikola Božić („Elementi“), naučni novinar i urednik časopisa Popular Science, koji radi u Istraživačkoj stanici Petnica.

Ustanove poput vaspitnog popravnih domova u svakom slučaju nastupaju kao nova prilika, nadoknađujući ono što je u procesu socijalizacije propušteno, možda najpre u porodici i školi, a zatim i širem društvenom okruženju.

– Ako porodica u domu, kao primarnom staništu svojih članova, ne ostvaruje ulogu u socijalizaciji svjih članova, onda pomoć stiže od društva koje podiže domove za prevaspitavanje – preneo je iskustva Milan Božić iz Kazneno-popravnog doma u Valjevu, dodajući kako Dom kao društvena institucija nastoji da postane drugi dom, koji omogućuje razvoj ličnosti i promenu ponašanja uprkos njegovom omeđenom fizičko prostoru i ograničenjima u delovanju i ponašanju.

Kevin Vorner je rekao: „Važno je sagledati ih onavkim kakvi jesu: kao ljude koji kao i svako od nas imaju mane, ali i bogatstvo ličnosti i nerazvijeni potencijal; drugim rečima, kao celovitu ličnost; umesto samo kao učinioce krivičnih dela“.

I to, zapravo, i jeste prioritetni zadatak svih koji rade u vaspitno-popravnim ustanovama. Svesni su toga i u kruševačkoj, gde se trude uravo u tome da daju na značaju mladim ljudima, uključujući ih ponovo, koliko je god to moguće, u društveno okruženje koje ih u jednom trenutku nije prihvatilo…

 

 

Neuporedivo bolji uslovi života i rada

Tokom prethodnih decenija, Vaspitno popravi dom u Kruševcu je nastajao, dobijao obrise svoje arhitekture i funkcije, razvijao i obogaćivao delatnost sarađujući sa mnogim ustanovama, isntitucijama i organizacijama, od upravnih, pravosudnih, školskih, kulturnih, pedagoških i socijalnih, do visokoobrazovnih i naučno-istraživačkih.

Dom, kao Ustanova za prevaspitavanje maloletnika u sukobu sa Zakonom, formiran je neposredno posle Drugog svetskog rata. Započeo je da radom maja 1947, a prvi štićenici su tigli su u Kruševac 11. juna sa Ade Ciganlije. Dugi niz godina posle toga, u Dom su prihvatana maloletna lica iz cele tadašnje Jugoslavije, jer je bio jedinstvena ustanova te vrste u zemlji, što je ostao i do danas.

VP dom 2

Useljavanjem u nove paviljone, čija je izgradnja započeta u martu 2011. godine, počelo je novo poglavlje u istoriji Ustanove. Izuzetno vredna investicija je obezbeđena iz pretpristupnog fonda Evropske unije. Modera i funkcionalan objekat  projektovan je u skladu sa najvišim evropskim standardima i potpuno prilagođen nameni, površine od pet hiljada kvadrata sa 240 ležaja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama sa kupatilima.

Polovinom oktobra 2013. godine usledilo je useljavanje štićenika u nove paviljone u kojima su uslovi života i rada neuporedivo bolji.

 

„Ovo mesto je kao mali grad“

Život štićenika Vaspitnog doma oduvek je, očigledno, bio zanimljiv i za one „sa strane“. Filmski režiser Jovan Todorović, autor „Beogradskog fantoma“, filma koji je oživeo sećanja na junaka beogradskih ulica sedamdesetih godina prošlog veka, krenuo je prošle godine sa svojom ekipom u svoj novi poduhvat – dokumentarni film o životu u VP Domu.

dok

– Došli smo potpuno otvoreni za istraživanje, bez predstave šta ćemo zateći, čik ni konkretne ideje kako bi projekat trebalo da izgleda. Ali inspiracija je nadošla sama. Sreli smo puno interesantnih ljudi i uočili zanimljiv mesta, zahvalna za konstruisanje filma.

Na pitanje kako su štićenici reagovali u kontaktu sa ekipom filma, Todorović je odgovorio:

– Prvo su bili uzdržani, rezervisani… hteli su da vide šta mi to u stvari hoćemo… naročito su bili distancirani kada smo bili naestima gde ih ima više, ali kada smo ih molili za samostalne razgovore postajali su opušteniji. Neki su bili potpuno prirodni, a pojedini su želeli da pred kamerama glume pa su delovali prilično izveštačeno. Naša namera je bila da saznamo šta čini njihov svakodnevni život… i kakvim emocijama je sve to protkano. Ovo mesto je kao mali grad – u nekoj paralelnoj dimenziji, potpuno nezavisan. Ovde postoji smeštaj, organizovana ishrana, škola, radionice i proizvodna hala, ekonomija, kulturni i sportski život…  Meni su mnoge stvari i odnosi potpuno novi, po prvi put se sa njima susrećem, ali ono što je impresivno je ta neka specifična energija i tenzija koja postoji na ovom mestu. Zanimljivo mi je, na primer, bilo da propra tim vikend jednog maloletnika koji je tada imao posetu… koliko značaja pridaje tom susretu sa rođacima, kako teku opsežne, višečasovne pripreme za nešto što je napolju potpuno uobičajena stvar.

Povezano