nedelja, 6. oktobar 2024.

Obaveštenje o neuspehu od provajdera:
Connection Error:http_request_failed

Priče iz „Sivog doma“ (4): Pomoći im da pronađu najbolje u sebi

Priče iz „Sivog doma“ (4): Pomoći im da pronađu najbolje u sebi

Od dolaska u Prijemno odeljenje Doma, preko vaspitnog rada, radionica, škole, sekcija, sportskih aktivnosti… „Cilj je da dokažu i sebi i drugima da postoji i drugačiji način da budu zapaženi i cenjeni“ – kaže organizatorka kulturno-zabavnih aktivnosti u Domu Radmila Živković.

Serijal realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini Ministarstva  kulture i informisanja republike Srbije

 

Šta je ono što prvo dočekuje štićenika po dolasku u Vaspitno popravni dom u Kruševcu?

PrijemnoMaloletnik napre dolazi u prijemno odeljnjene, gde se uvodi u matičnu evidenciju, utvrđuje njegovo zdravstveno stanje, ali i ispituje ličnost, što traje do 30 dana. Stručni tim VP doma nastoji da utvrdi sklonosti, interesovanja i sposobnosti maloletnika radi njegovog školovanja i kasnijeg zapošljavanja, kao i osobine njegove ličnosti, kako bi se odredio odgovarajući tretman u ustanovi.

Štićenik se zatim žalje na odeljnjenje, gde se klasifikuje u vaspitnu grupi, koja ima posebnog vaspitača. Vaspitanje se dalje ostvaruje preko ovih grupa, a raspoređivanje vrši komnisija, koja može izvršiti dalje premeštanje maloletnika, ako se predloženi tertman ne može ostvariti, ili postoje teškoće u realizaciji.

Vaspitač dalje prati svakodnevni život, ponašanje i rad svakog maloletnika, rezultate koje postiže u školi i izučavanju zanimanja.

– Prema individualnom planu tretmana, najpre se precizno određuje koji je to individualni cilj koji se postiže boravkom maloletnika ovde, naravno imajući u vidu i počinjeno krivično delo, i te osnovne smernice vaspitač dalje razrađuje i vodi maloletnika kroz vaspitnu meru do samog kraja. Maloletnici se upućuju u radionice koje pohađaju, pedagozi odlučuju o nastavku njihovog školovanja – zavisno i od prethodnog znanja, odnosno statusa u školovanju do kog već su stigli.

Tako je i radni dan štićenika potpuno isplaniran, bez mnogo „praznog hoda“ – škola, rad sa vaspitačima, radionice, naravno vreme za razne slobodne aktivnosti, uključujući sportske i sekcije. Uspostavljen je i svojevrstan bodovni sistem koji ima za cilj da ih motiviše da rade na sebi. Drugim rečima, kada ostvare ciljeve koje im zada vaspitač, dolaze do bodova na osnovu ponašanja u školi, radionici, na krugu, što im zatim donosi i konkretne privilegije… – objasnila nam je načelnica za tretman Radmila Zečević.

skolaSvakako da je bitno da štićenici nakon izlaska iz Doma imaju sve predsipozicije da se uključe u normalan život i da je potrebno pripremiti ih na to na sve načine. To podrazumeva i obrazovanje, odnosno škovanje, koje se ostvaruje u samom Domu.

– Imali smo i svoju školu, „Mladost“ koja je dosta dobro funkcionisala, još od 1961, ali je prestala sa radom 1. septembra prošle godine,  tako da nastavu sada realizuje Osnovna škola Vuk Karadžić iz Kruševca, kroz školski program za obrazovanje odraslih u izdvojenom odeljenju ovde, gde nastavnici dolaze.

Nastava se odvija u tri ciklusa. Prvi je namenjen osnovnom opismenjavanju, kao i sticanju osnovne funkcionalne pismenosti. Drugi ciklus je namenjen sticanju osnova opšteg osnovnog obrazovanja i uspostavljanju i razvoju bazičnih intelektualnih i socijalnih veština koje su neophodne za unapređenje kvaliteta ličnog, porodičnog i socijalnog života, kao i za nastavak učenja, socijalnu integraciju i postepenu tranziciju ka tržištu rada. Treći ciklus se odnosi na osnovno opšte obrazovanje i obuke za jednostavno zanimanje. Oblasti u kojima se u toku trećeg ciklusa obučavaju su poljoprivreda i ishrana, građevinarstvo i zanatske usluge, usluge i mašinskoelektričarski poslovi.

Nakon završenog trećeg ciklusa polaznici su osposobljeni za nastavak obrazovanja, kao i za zapošljavanje.

– Srednjoškolci su upisani u naše gradske škole, kroz vanredno školovanje, koje podrazumeva pripremnu nastavu koju vode naši profesori i polaganje pred komisija koje obavljaju ispitivanje. Deci je škola obavezna i uglavnom je završavaju, neki i sa odličnim uspehom, ima i đaka koji se nekako provlače, kao i u svakoj školi, ali bi obrazovanje svakako trebao biti još jedan motiv u njihovom radu, jer taj uspeh takođe doprinosi napredovanju kroz naš bodovni sistem.    

Početkom septembra prošle godine počele su sa radom i edukativne radionice na zadatu temu koje se održavaju svakog radnog dana u tri termina. Najveći broj polaznika imale su radionice o prvenciji alkoholozma i narkomanije, ali i o kulturi stanovanja, ishrane i odevanja, ali su mlade štićenike Doma interesovale i ostale teme: umeće komuniciranja, kontrola besa, odupiranje negativnim pritiscima vršnjaka, polno prenosive bolesti i kontracepcija. Planirano je da svi štićenici prođu po nekoliko edukacija, koje se odabiraju u dogovoru sa vaspitačima i obavezan su deo tretmana.

kraetivne radionice

VP Dom, svakako, ne funkcioniše kao izolovana ustanova, već je snažno inkorporiran u deo šireg sistema, koji podrazumeva tesnu saradnju sa Centrom za socijalni rad, Ministarstvom unutrašnjih poslova, tužilaštvom, sudom, institucijama Grada. Ipak, bitno je da u čitav proces resocijalizacije maloletnika aktivno budu uključeni i njihovi roditelji.

– Tokom celog boravka maloletnika u VP domu neophodna je saradnja sa Centrom za socijalni rad, ali isto tako i roditeljima. Sa roditeljima prvenstveno, i ti kontakti su tokom vaspitne mere zapravo i najbitniji. Roditelji mogu svakodnevno da zovu i čuju svoje dete, dozvoljene su i posete jednom nedeljno, a i u paviljonima postoje govornice koje maloletnici mogu da koriste i budu u kontaktu sa porodicama. Jasno je da je u ovim njihovim godinama jako bitna podrška roditelja. Stvari se, svakako, ne mogu generalizovati, jer su porodice iz kojih stižu maloletnici često disfunkcionalne i u velikim problemima, sa razvedenim ili roditeljima koji nisu u dobrim odnosima, ima deivijatnog ponašanja i u samim porodicama – od alkoholizma do narkomanije i prostitucije, materijalno stanje je uglavnom loše, mada ne uvek. Ima porodica koje sarađuju, prihvataju naše sugestije, ali ima i roditelja koji ne pokazuju interesovanje i želju za tim, i to onda donosi probleme koji se manifestuju i u konkretnom ponašanju dece koja su ovde smeštena. Kao što problem može da predstavlja i to kada roditelji slepo veruju svojoj deci i njihovom negiranju krivice – iznosi svoja iskustva načelnica za tretman Radmila Zečević.

 

Problem postinstitucionalnog tretmana

Kao još uvek nedovoljno definisan ona ističe i problem postinstituicionalnog tretmana onih koji, pre ili kasnije, izađu iz Doma.

– To je zaista problem, jer ono što postignemo u dugom i strpljivom radu sa decom često traje do njihovog izlaska iz Doma. Jer, često ni kod roditelja situacija nije dobra, dešava se da u vreme povratka deteta bude i lošija nego što je bila. Odlazak u centre za socijalni rad se uglavnom svedu na dobijanje jednokratne pomoći čime se priča najčešće završava. Sećam se devojčice koja me je zvala stalno, u krizi, bez roditelja, sa lošim smeštajem, koja je prosto molila za pomoć, ali je činjenica da tu mi više nemamo mogućnsoti nikakvih daljih ingerencija. Dakle, ostaje kao evidentan problem postinstitucionalnog tretmana, kao i toga što deci koja odu iz Doma kasnije retko ko pruži pravu šansu. Deca ovde završe, recimo, pekarski zanat, postanu pravi majstori u tome, ali kada se sazna gde su boravili postanu žrtva predrasuda kojih se, očigledno, teško osloboditi. Mnogi maloletnici se ovde prosto vežu, često i za vaspitače, pa im bude i teško kada odlaze, posebno ako znaju da ih po izlasku čeka neizvesnost i često povratak problemima, koji su možda baš i doveli do toga da urade nešto zbog čega su upućeni u Dom. U poslednje vreme javljaju se neke nevladine organizacije, kao što je Centar za prvenciju kriminala i postpenalnu pomoć Neostart, sa programom koji je namenjen mladima koji napuštaju VPD i KPZ za maloletnike, ali još uvek nemaju smeštaj za njih. Ono su prepoznali značaj rada sa njima i prevazilaženja početnih problema, kroz psihološko savetovalište, podršku porodici, podršku u traženju zaposlenja, struktruisanju slobodnog vremena, komunikaciji sa institucijama…

Na generalni problem nepostojanja postepenalnog prihvata ukazao je i dr Janko Međedović, psiholog koji je zaposlen u Institutu za kriminološka istraživanja. Kako je objasnio, „ne može se očekivati rehabilitacija kada ta lica najčešće potiču iz sredina sa oštećenim interpersonalnim odnosima, u kojima su već stigmatiyovani od strane svih, osim krininalne grupe“.

Stigmatizacija im onemogućava da se po povratku uklope u društvo, a jedan od najvećih problema je nalaženje zaposlenja. Ključ je u postpenalnom prihvatu, odnosno obezbeđivanju adekvatnih programa rehabilitacije, koji podrazumevaju podršku i prihvatanje od strane zajednice.

 

Najteže je decu motivisati

Ali, vratimo se svakodnevnom životu štićenika Doma, dok su još u njemu. Jer, upravo ih tu treba pripremiti za sve što ih čeka kada iz njega izađu, ali možda i sa nekim potpuno novim kvalitetima i strananama ličnosti. Pa i talentima, zašto da ne…

Najpre, možemo slobodno reći kako je njihov radni dan potpuno isplaniran, bez mnogo „praznog hoda“ – škola, rad sa vaspitačima, radionice, vreme za razne slobodne aktivnosti, uključujući sportske i sekcije.

Neke od tih sekcija vodi upravo organizatorka kulturno-zabavnih aktivnosti u Domu Radmila Živković:

tin fest

– U Domu rade atelje, muzička sekcija, dramska, literarna i recitatorska. Samo kada je dramska sekcija u pitanju, u protekloj godini, koja nam se ispostavila kao dosad najuspežnija, izveli smo čak pet pozorišnih premijera – postavili smo na scenu „Kneževu večeru“, „Dva lopova“, „Led“, novogodišnju i svetosavsku predstavu… Najteže je decu motivisati, tim pre jer ove sekcije nisu obavezne i održavaju se u njihovo slobodno vreme. Jednostavno, morate u njima probuditi i održavati interesovanje za ovakve stvari. Recimo, dramska sekcija podrazumeva stabilnost i upornost, a mnogi od štićenika ne nose u sebi tu vrstu odgovornosti i samodicipline, zbog čega su česta odustajanja. A motivišem ih tako što stalno u njima budim želju da se isprobavaju, da se kreativno izražavaju, da daju sve što mogu od sebe.

Želim da im pokažem kako je poenta u radu, u tome da se bave nečim čime se u životu nikad nisu bavili i da se tako dokazuju. Dakle, da otkriju sklonost prema nečem drugom i da se u tome pokažu i istaknu, da pokažu i sebi i drugima da postoji i drugačiji način da budeš zapažen i cenjen – kaže naša sagovornica.

 

Iz Kusturičinog filma – u Dom!

glumacNaša sagovornica izdvaja priču o U.M, koji je u Dom došao sa 12 godina – kao glumac.  Imao je, naime, iza sebe glavnu ulogu u Kusturičinom filmu „Plavo Ciganče”, omnibusu koji je sniman za potrebe UNICEF-a i obrađuje temu o pravima i ugroženosti dece širom sveta. Snimanje je trajalo oko mesec i po dana, u krugu VP Doma, a jedan broj tadašnjih štićenika se pridružio Kusturičinoj filmskoj ekipi u ulozi statista. Glavni junak, plavi dečačić, glumio je štićenika, dete koje želi drugačiji život.

Nakon ovog iskustva, nastavlja se rad U.M. na filmu, jer ubrzo dobija angažman u novom Kusturičinom filmu, „Zavet”. Sa tim filmom odlazi na Kanski festival. Ubrzo potom dobija ponudu da snimi film u produkciji Luka Besona. Bio je na pragu uspešne filmske karijere.

Umesto toga, život mu je krenuo u sunovrat. Loše društvo i koketiranje sa narkoticima dovode ga u situaciju kada gubi kontrolu nad sobom, naročito nakon gubitka majke, i on pravi nekoliko „grešaka”.

I onda, onako kako ni vrhunski režiser ne bi mogao da osmisli, život mu je formatirao kadar i spustio klapu. Upućen je u kruševački VP Dom. I tu je, u predstavi, kao štićenik Doma glumio – princa.

– S njim sam spremala „Pevaj brate“, „Analfabetu“, pred njegov odlazak iz Doma i  monodramu „Reče mi jedan čo’ek“. Imao je izuzetnu memoriju i moć prilagođavanja, bio je neverovatno dete…

 

Bolji i od Benfike!

Štićenici Doma u Kruševcu su u godinama u kojima se, prirodno, razvijaju interesovanja i za sport. Rekrativno se njime ovde mnogi od njih bave, ali

5

Dom takođe ima i svoju fudbalsku ekipu, Mladost, za koju zajedno igraju štićenici i čuvari. U prošloj sezoni ovaj tim je osvojio šampionat radske lie (grupa Rasina) sa čak 30 uzastopnih pobeda, oborivši na taj način i rekord Benfike iz Lisabona, uz neverovatnu gol razliku od 112:25!

trener– Ispunjavali su svaki svoj zadatak, sve obaveze, tako da smo napravili sjajan rezultat i, prvi put u istoriji Vaspitno popravnog doma izborili plasman u viši rang takmičenja. Veliko mi je zadovojstvo da radim sa ovim momcima, mada to meni kao treneru sigurno ne znači koliko ovoj deci i puno mi je srce kada vidim kako se raduju. Pre početka prvenstva rekao sam da nam rezultat nije u prvom planu, već da te momke izvedemo na pravi put, da se bave sportom. I na svakom trenungu su davali sve od sebe. Imali su po tri treninga nedeljno, a tražili su da treniraju svaki dan. Uz moju i pomoć kolega napravili smo jedan dobar tim – prokomentarisao je nakon zvršene šampionske sezone trener FK Mladost, Darko Rasinac.

Upravnik Vaspitno popravnog doma u Kruševcu Ivan Mijailović kaže da je ovaj Fudbalski klub od neprocenjivog značaja, kako za štićenike, tako i za samu ustanovu.

upravnik– Da bi igrali u Fudbalskom klubu moraju da budu dobri učenici, da se primerno ponašaju. Oni su u ovom Klubu pokazali dobru igru, sportski duh i najbolji deo sebe. Serijom od 30 uzastopnih pobeda u protekloj sezoni prevazišli smo i jednu Benfiku, a da su naši igrači, što je posebno za čast i ponos, toliko pobeda postigli bez ijednog incidenta i povrede – kaže Mijailović.

Upravnik VP doma, Ivan Mijailović, napominje da je drastično smanjen broj prekršaja u krugu ustanove od kako je obnovljen FK Mladost. Osim što su se „smirili“ i postali dobri učenici, fudbaleri su pozitivno uticali i na ostale štićenike, zbližili se sa čuvarima, jer sa njima zajedno igraju.

Pritom, na uslove za treninge štićenicima i čuvarima mogu da pozavide i mnogi profesionalni klubovi. Pre tri godine je obnovljen teren i ceo sportski kompleks sređen je uz pomoć donatora.

2

Igranje fudbala u Vaspitno popravnom domu, inače, ima dugu tradiciju. Godine 1950. osnovan je FK Polet, da bi deceniju kasnije Klub bio preregistrovan u FK Mladost. Nažalost, kako je teren ovog kluba u međuvremenu uništen, 2007. zamiru i aktivnosti Mladosti. Godine 2011. počelo je renoviranje fudbalskog terena, a tri godine kasnije FK Mladost ponovo je počeo sa radom i takmičenjem. Ekipa se u međuvremenu stabilizovala i rezultat nije izostao…

Pre dve godine Vaspitno popravni dom od Ministarstva sporta dobio je i opremu za boks, renovirana je sporska sala, tako da će verovatno biti formiran i taj klub, koji je u Domu svojevremeno već postojao.

 

Donacija japanske Vlade

Upravo pred zaključenje ovog serijala, upravnik kruševačkog Vaspitno popravnog doma Ivan Mijailović potpisao je u ambasadi Japana u Beogradu ugovor o donaciji za nabavku opreme za stručno usavršavanje vrednosti preko 60 hiljada evra.

– Ova donacija od izuzetene je koristi za štićenike Vaspitno popravnog doma kako bi usavršili stečeno znanje koje će im omogućiti, da se nakon izlaska iz naše ustanove integrišu u socijlno – poslovnom okruženju, rekao je Mijailović, zahvalivši se na donaciji.

Reč je o jednom od sedam projekata lokalnih organizacija koje finansira Vlada Japana, a ukupna vrednost je blizu 425 hiljada evra. Donacije su u oblasti zdravstvene, socijalne i zaštite životne sredine kao i obrazovanja.

Povezano