sreda, 23. oktobar 2019.

Kruševac
sreda
Bez padavina.
Bez padavina.
16°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 55%
Brzina vetra: 1 m/s JJI
 

ZAVIČAJNIK: Vidovdansko sećanje na „Svečanosti slobode“

ZAVIČAJNIK: Vidovdansko sećanje na „Svečanosti slobode“

Prošlo je vše od pola veka od kako su na Slobodištu počele da se obeležavaju “Svečanosti slobode“, preteča današnjih „Vidovdanskih svečanosti“. Sve je počelo 1965. godine, kada je grupa kruševačkih intelektualaca, na čelu sa akademikom Dobricom Ćosićem, osmislila jedinstven kulturni događaj po uzoru na antičke manifestacije koje su se organizovale u staroj Grčkoj…

Projekat  pomaže Grad Kruševac, po Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja interesa u oblasti javnog interesa za 2017. godinu

 

Na Vidovdan 1943. godine na Stratištu, pokraj današnjeg Vaspitno-popravnog doma, u znak odmazde fašisti su streljali 324 rodoljuba. To su bili uglavnom mladi ljudi iz kruševačkog kraja, pokupljeni kao taoci. Taj drgađaj i značaj Kosovske bitke u našoj tradiciji, bili su povod da se ustanove „Svečanosti slobode“. Smisao manifestacije je da se oda pošta onima koji su ginuli za slobodu, ali ne samo onima koji su stradali u Kruševcu, već svim žrtvama u svetu koje su žrtvovale svoje živote za progres čovečanstva. Tu je nastala simbolika da se pale partizanske i prometejske vatre, odnosno vatre života u kojima su sagoreli oni koJi su ginuli za slobodu podsetio je, puno godina kasnije, Momir Bradić, dramski umetnik i bivši direktor RO „Slobodište“.

Slobodiste 1

Program manifestacije počinjao je kod Spomenika kosovskim junacima, u strogom centru Kruževca, gde bi najčešće bila svirana kompozicija „Kosovski boj“ Davorina Jenka. Onda bi se formirala svečana povorka koja bi u miru hodala tri kilometra do Slobodišta, gde bi se obavilo paljenje prometejskih vatri, izgovorio tekst iz Eshilovog “Prometeja” i tako počele „Svečanosti Slobode“.

Spomenik na Slobodištu je, kako piše građen sa sledećim natpisom: “Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se. Hleb i sloboda isto su nama“. Osnovni elementi spomenika su: humke, „kapija smrti“, „dolina pošte“ sa 12 kamenih ptica i „dolina živih“, amfiteatar sa pozornicom i gledalištem. Suštinski element i povod Kompleksa predstavlja „Stratište“.

Slobodiste 7

 

Moram da kažem da je to bila vrlo smela ideja, jer u to vreme skoro da je bilo zabranjeno čitati narodnu poeziju. Osim toga išlo se na to da se skrajne srednjevekovna literatura i sve što je ukazivalo na srpski nacion. Još jednom kažem – bila je to vrlo smela ideja iza koje je stao ceo grad, vojska, kao i znameniti Kruševljani koJi žive u Beogradu.

 „Svečanosti slobodesu imale široki značaj jer se nije proslavljao samo Vidovdan već SLOBODA kao najveća tekovina ljudskoga roda. U tom smislu, svake godine bi bila oformljena posebna komisija za osmišljavanje programa. Tekstovi koji su birani da budu deo profama na Slobodištu, morali su da budu opšte-rodojubivi tekstovi humanitarne sadržine koji afirmišu ideju slobode. To su u početku uglavnom bili tekstovi antičke literature, i mislim da nigde u Jugoslaviji nije odigrano toliko antičkih drama kao što Je to bilo na Slobodištu. Nešto kasnije dominirape su Šekspirove drame, a potom i dela drugih autora koja afirmišu tu veliku ideju slobode.

Slobodiste 1

 

Svečanosti slobode su trajale od 28. juna do 7. jula, povezujući tako dva značajna datuma: Dan kosovskog boja i streljanja na Stratištu, i Dan ustanka naroda Srbije protiv fašizma.

Poseban značaj manifestaciji davape su pozorišne predstave veoma afirmisanih kuća iz bivše Jugoslavije, poput Narodnog pozorišta, JDP-a, BDP-a, Hrvatskog narodnog kazališta i Gavele iz Zagreba, Osiječkog i Splitskog kazalište, Novosadskog pozorišta, Horskog ansambla Ljubljane i mnogi drugih.

– Sam prostor Slobodišta Je pružao velike mogućnosti, pa su ansambli dolazili i po nekoliko dana ranije da bi se prilagodili novom ambijentu i iskoristili efekte koje ne mogu naći na pozorišnoj sceni. Jednostavno, sve te vrhunske predstave sa Dubrovačkih igara i Splitskog leta, na Slobodištu su dobijale sasvim novu dimenziju, što je za njih, a i za sve nas, bila posebna premijera. Gotovo sva elitna pozorišta iz zemlje, u skpopu godišnjeg programa, uvrstila bi i Slobodište, sa željom da ih pozovemo i da neku novu predstavu izvedu u ovom ambijentu pred 20.000 ljudi. Lično bih izdvojio velikog zafebačkog glumca Tonka Lonza koJi Je na Slobodištu igrao kralja Edipa, kreaciju koju (kako je sam rekao) u Zagrebu nikada nije ostvario. Slično je bilo kada je Mira Stupica izvodila ‘Zimsku bajku“, kada se okupilo preko 25.000 gledalaca. Zamislite koju energiJu treba uložiti da biste komunicirali sa svim tim ljudima. To je bila velika šansa Kruševca, i tu šansu smo mi koristili – podsećanje je Bradića, koji je pored ostalog bio i član komisije koja je birala program.

Slobodiste 6

U sklopu „Svečanosti slo bode“ na Spobodištu su obeležena i dva velika jubileja –  šest vekova fada Kruševca, kada je Jovan Bata Putnik priredio „Jastru“ (u kojoj je bilo angažovano preko 300 učesnika) i šest vekova Kosovskog boja, kada je izvedena predstava ‘Lazar veliki knez“ po tekstu Zvonimira Kostića.

 

U stvaranju manifestacije je bio angažovan ogroman broj ljudi. Pored Dobrice Ćosića i Bogdana Bogdanovića (autora spomenika), veliki doprinos manifestaciji dali su Dobri Dimitrijević, Dragomir Lazić Đurica, Antonije Marinković, Nebojša Bradić i veliki broj intetektualaca koji su sa velikim oduševljenjem volonterski radili da se to izvede. U vreme održavanja Svečanosti slobode grad je ostajao prazan, a narod se selio na Slobodište.

– Mogu da kažem da je Slobodište veoma uticalo na duhovni rast građana. Ono što publika nije mogla da vidi u Beogradu i Novom Sadu, imala je priliku da vidi u Kruševcu, na „Svečanostima slobode. Osnovni cilj manifestacije bio je da se afirmiše ideja onih koji su poginuli za slobodu. Osim toga, trudili smo se da pro- gram bude u cilju nacionalnog pomirenja, jer dok se mrtvi ne pomire nema nam napretka.

 

Povezano