četvrtak, 21. novembar 2019.

Kruševac
četvrtak
Bez padavina.
Bez padavina.
5°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 100%
Brzina vetra: 1 m/s S
 

PROZOR SEĆANJA: Kruševljani su rođeni glumci

PROZOR SEĆANJA: Kruševljani su rođeni glumci

– Svaki od perioda u istoriji našeg pozorišta nosi neke osobenosti i vrednosti. Teško ih je meriti. Verovatno su podjednako važne i nagrade i premijere, kao i izgradnja i osnivanje pozorišta. Ipak, kvalitativno, period koji je došao devedesetih, nakon rekonstrukcije Pozorišta do danas, možemo smatrati najuspešnijim – ističe Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta.

Serijal realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2017. godini Ministarstva  kulture i informisanja republike Srbije

– Mi Kruševljani imamo običaj da kažemo da ukoliko bismo povukli naše glumce, beogradska pozorišta bi opustela! Mislim da je to pitanje nasleđa, jer kada se oformi određena grupa, uspešna u svom poslu, oni koji dolaze imaju odlične uzore na koje mogu da se ugledaju. E, sad što su baš u Kruševcu počeli da se rađaju glumci i to posebno komičari, to ne znam. Mada, činjenica je da smo uvek spremni za šalu – reči su upravnika Kruševačkog pozorišta Branislava Nedića, koje na najbolji način odslikavaju fenomen kruševačkog glumiša.

Uostalom, dovoljno je samo ispisati imena: Ljubinka Bobić, Miodrag Petrović Čkalja, Taško Načić, Milan Puzić, Bata Paskaljević, Radmila Živković, Nebojša Bradić, Zoran Karajić, Milija Vuković, Miroljub Aranđelović Rasinski, Toma, Sergej i Branislav Trifunović, Vojin Ćetković, Marko Živić, Nataša Marković, Nataša Tapušković…

– Svaki od perioda u istoriji našeg pozorišta nosi neke osobenosti i vrednosti. Teško ih je meriti. Verovatno su podjednako važne i nagrade i premijere, kao i izgradnja i osnivanje pozorišta. Ipak, kvalitativno, period koji je došao devedesetih, nakon rekonstrukcije Pozorišta do danas, možemo smatrati najuspešnijim – ističe Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta.

A pozorište su pre svega glumci. U mnogim pozorišnim predstavama, filmovima i u televizijskim serijama igralo je ili igra po nekoliko glumaca Kruševljana. U davno snimljenom filmu „Pop Ćira i pop Spira“ rediteljke Soje Jovanović, koji se još uvek rado gleda, igrali su Ljubinka Bobić i Đuza Stojiljković. U seriji „Zona Zamfirova“ igralo je troje Kruševljana, glavnu ulogu je igrao Vojin Ćetković, a efektne epizode imali su Radmila Živković i Bata Paskaljević. U čuvenoj televizijskoj seriji „Pozorište u kući“ nosioci glavnih uloga bili su Đuza Stojiljković i Rada Savićević…

– Svi glumci Kruševljani imaju neku vrstu slobode, pozitivnog inata. Imaju sposobnost preživljavanja u različitim vremenima i postojanost. A zašto je toliko glumaca iz Kruševca? Mislim da je to u genetici, u načinu života. U Kruševcu ima puno duha, obični ljudi su vrlo duhoviti, temperamentni. A gluma je vezana za višak mašte, emocija, energije. U Kruševcu je uvek vladala pozorišna i umetnička atmosfera. Poznati baletski igrač Boris Radak imao je svoj studio, ja sam tu učila balet. Osim oficijelnog pozorišta, paralelno je radio i „Teatar Za“ koji je imao uspeha i u Srbiji. Upravnik „Teatra Za“ Milovan Ćetković spremao me je za prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti – objasnila je u jednom novinskom razgovoru Nataša Tapušković.

U Kgradu pod bagdalom su proveli detinjstvo i odrasli Sergej i Branislav Trifunović. Iako nije rođen u Kruševcu, Sergej Trifunović je upravo u ovom gradu napravio svoje prve glumačke korake. Naime, pošto se otac Tomislav zbog svog poziva često selio, Sergej je deo osnovne škole završio u Kruševcu i počeo da se bavi glumom u Omladinskom pozorištu, zajedno sa Vojinom Ćetkovićem. Porodica je kasnije otišla u Užice, gde je Sergej postao član Užičkog pozorišta. Kasnije je veliku glumačku karijeru nastavio u Beogradu.

– Ne znam kako da objasnim taj fenomen kruševačkog glumišta. Vojin Ćetković i ja smo studirali na istoj klasi i još tada, na fakultetu, raspravljali smo o tome. Zbilja ne znam kako da se to objasni.

Stvar, očigledno, nije lako objasniti, ali je Vojin Ćetković to pokušao:

– Kruševac živi sedam dana u nedelji, a mnogi gradovi u provinciji su učmali. To je grad koji ima dušu, tradiciju i ponos. U Kruševcu radi izuzetno profesionalno pozorište, izuzetna alterativna pozorišna scena, galerije, književni klub… Stalno smo imali dodira s kulturnim zbivanjima, s gostovanjima, mladi ljudi su imali umetnički izbor… U porodičnoj kući Bate Paskaljevića napravili smo pozorište, galeriju. I Bata Paskaljević je dolazio i glumio s nama u dve predstave: „Mušica“ i „Ludi od ljubavi“. Ta starija generacija glumaca Kruševljana imala je prema nama roditeljski odnos. Još dok sam bio student glume, Rada Savićević me je odvela kući, nahranila, vodila brigu o meni. Rada Savićević mi je pomogla da dobijem stipendiju iz Kruševca – priča Vojin Ćetković.

cetko

Vojin se u Kruševcu godinama amaterski bavio glumom. Njegov neizmerni talenat uočio je njegov brat, Milovan, koji je pozorišni reditelj.

– Ja ne bih bio glumac da nije bilo mog brata koji je tada živio i radio u Kruševcu. Ja sam bio amater punih deset godina. To su moji najlepši dani provedenih u pozorištu „Teatru Za“. Kada čovek postane profesionalac sve to bude drugačije – rekao je ranije Vojin Ćetković.

Kruševljanka je i Radmila Živković, filmska, pozorišna i televizijska glumica.

– Odrasla sam pored crkve Lazarice u Kruševcu, kao i moje dete. Igrale smo se u porti. Moj pokojni otac je imao običaj da se tamo zapriča sa prijateljima, pa čak na klupi da prenoći. Otac je imao avanturistički duh, osnovao je Udruženje književnika u Kruševcu – rekla je jednom prilikom Živkovićeva.

Radmila Živković scena iz filma Čovek u praznoj sobi iz rediteljeve lične dokumntacije

Karijeru je počela krajem šezdesetih, da bi otad igrala u nekoliko desetina filmova. Najpoznatiji među njima su Naivko, Sabirni centar, Mrtav ladan i Polažajnik. Poznata je i po ulogama Đilde u TV seriji Srećni ljudi, Jovanke Ljutić u Stižu dolari, ali i po Ulici lipa, gde je igrala glavnu ulogu. Živkovićeva je poznata i kao tetka Doka u velikom bioskopskom hitu Zona Zamfirova u kome je potvrdila izvanredne komičarske veštine i ostavila nezaboravnu repliku: „A ti kučko! Sk ćeš d’ izedeš golem ćutek!“. Važi za jednu od najboljih „Ministarki”, a ta uloga joj je donela i prestižnu nagradu „Žanka Stokić”. Na pitanje koliko joj je ta uloga promeila život, odgovorila je:

– Svaka uloga menja život. Uspeh u onome što radim daje mi sigurnost, ali se s tim povećava i odgovornost. Zato je svaka nova uloga još veća zamka. Jer, ne možeš samo da staneš i kažeš „e, tu sam bio super i sad mogu da prolazim tek onako”. Čovek nema pravo da se izvlači u životu. Poštenije je prestati da se baviš nečim, ako misliš da više ne možeš da daš – rekla je glumica. – „Ministarka” je moj veliki uspeh i važan zadatak koji sam obavila i na koji sam veoma ponosna. Taj ponos ne pripada samo meni, već svima koji su učestvovali u predstavi. Uspehe u profesiji ne treba pripisivati samo onome ko se njome bavi, jer u mnogim stvarima ne zavisimo sami od sebe.

DUG SPISAK ZASLUŽNIH

Pored popularnih i priznatih glumaca koji vode životno ili profesionalno poreklo poput Radmile Živković, Vojina Ćetkovića, porodice Trifunović (braća Sergej i Branislav i otac Tomislav), Nataše Šolak Tapušković, Radoša Bajića, Marka Živića, Milije Vukovića i mnogih drugih, ceo Rasinski okrug doneo je umetnosti značajne reditelje, scenografe, scenariste, kompozitore, pisce… Nebojša Bradić, Novak Novak, Miomir Miki Stamenović, Miodrag Tabački, Miroljub Ranđelović Rasinski, Vlastimir Radovanović, Stanislav Binički, Dobrica Ćosić…

Iz centralnog grada Rasinskog okruga su i glumci srednje generacije – Marko Živić, Katarina Marković, Nataša Marković i Nataša Šolak.

– Svi mi se šalimo da ćeš po pravilu biti primljen na Akademiju ako si iz Kruševca – prokomentarisala je Katarina, i dodajla: – Mislim da nijedan drugi grad nema toliko poznatih glumaca. Smatram da je ovde u pitanju to što se stvarno dobro radi i od malena imaš mogućnost da, ako te zanima gluma, ostvariš glumački san. Zgrada pozorišta je divna, često dovode reditelje iz drugih gradova i stvarno se dobro radi.

Specifični duh grada u kojem je rođena, uprkos ekstremnom talentu i interesovanju koje je iskazivala prema sportu, uzeo je pod svoje i Natašu Marković, koja poslednjih godina daje značajan doprinos dugovečnosti kruševačkog glumačkog fenomena. Posle beogradske pozorišne publike, pažnju šire javnosti na sebe je skrenula u filmovima „Ringeraja“, „Sivi kamion crvene boje“ i „Sedam i po“, da bi pravu slavu stekla u veoma popularnim TV serijalima „Lisice“ i „Ono kao ljubav“.

– Kruševac je divan grad za odrastanje. Miran je, ali možeš biti veoma aktivan ako želiš. Uporedo s osnovnom, išla sam i u muzičku školu. Taj deo odrastanja pamtim kao najlepši. Moji sugrađani su ljudi puni duha, vole da se šale kako na svoj, tako i na tuđi račun, pa verovatno u toj činjenici leži deo objašnjenja zašto smo tako talentovani za glumu – objasnila je Nataša Marković. – Moram da otkrijem kako je moja prva želja bila da kad porastem postanem kasirka. Kao devojčica bila sam potpuno oduševljena kasama sa onim velikim dugmićima, a-ha-ha… I onda, u drugoj godini srednje škole donela sam odluku da postanem glumica. Otišla sam u Beograd na prijemni, s čvrstom namerom da pokušam ponovo ukoliko mi taj prvi izlazak pred komisiju ne bude uspešan. Srećom, uspela sam odmah.

Posle nekoliko godina od pokretanja inicijative da prostor kod Kruševačkog pozorišta dobije ime Trg glumaca, prvi korak je načinjen: na bočnoj fasadi zgrade Kruševačkog pozorišta osvanuli su panoi s fotografijama devetoro velikih umetnika.

Prepoznatljive slike Vlastimira Đuze Stojiljkovića, Bate Paskaljevića, Milana Puzića, Taška Načića, Radmile Savićević, Miodraga Petrovića Čkalje, Borisava Mihailovića, Ljubinke Bobić i Dragoslava Vasiljevića Fige postavljene su u „otvore“ zgrade kroz stalnu izložbu koja  se simbolično zove – baš kao i što je i naziv ovog našeg serojala tekstova – „Prozori sećanja“.

 – Ovo je skroman početak. Odužili smo se samo nekima od njih, ali biće vremena, a nadam se i sredstava da ambicioznije osmislimo prostor – rekao je Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta

Krušeljani vole svoje glumce. Otuda u šali kažu da je njihovo pozorište jedino „preduzeće“ koje je preživelo tranziciju u nekada velikom industrijskom gradu. Osim što se na redovno ide na predstave i premijere, festivale, mlađe generacije rado upisuju studije glume.

– Samo je od 1997. do 2012. godine čak 116 kruševačkih maturanata upisalo neki smer na Akademiji – rekao  je jednom prilikom kruševački dramaturg Spasoje Ž. Milovanović.

Eto zbog čega priča o velikanima kruševačkog glumišta nema kraja. Onima koji su se etablirali na sceni pridružuju se nove, mlade zvezde, a one buduće stasavaju na akademiji, već zadojene ljubavlju prema profesiji po kojoj je ovaj grad prepoznatljiv.

Ili, kao što već rekosmo u naslovu ovog teksta – Kruševljani su rođeni glumci!

 

 

Povezano