nedelja, 21. april 2019.

Kruševac
nedelja
Bez padavina.
Bez padavina.
1°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 100%
Brzina vetra: 1 m/s ZSZ
 

Moj komšija Rom (Mlo komšija Rom): Ranim i prisilnim venčanjima stati na put obrazovanjem mladih

Moj komšija Rom (Mlo komšija Rom):  Ranim i prisilnim venčanjima stati na put obrazovanjem mladih

U Kruševcu je ovog leta na jednom lokalnom internet portalu najavljena romska svadba mladenaca od 10 i 11 godina. Objava je privukla priličnu pažnju naših medija, koji su mahom zaključili kako su tzv. dečji brakovi retki u opštoj populaciji u Srbiji, ali ne i kod Roma. – U vеćini slučajеva pokazalo sе da stupanjеm u malolеtničkе brakovе nеma izlaska iz začaranog kruga siromaštva, nеgo upravo suprotno. Mišljеnja smo da jе rad na poboljšanju obrazovnog nivoa cеlе zajеdnicе najbolji način za potpunu intеgraciju Roma i Romkinja u našе društvo i izlazak iz tog začaranog kruga siromaštva – rеkao jе Nеnad Ivanišеvić, savеtnik ministarkе za pitanja romskе nacionalnе zajеdnicе u Srbiji.

Serijal realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini Ministarstva  kulture i informisanja republike Srbije

Na području grada Kruševca prema istraživanjima, maloletničkih romskih brakova je blizu 80 procenata, poređenja radi, u većinskoj populaciji ih je osam odsto. Poslednja istraživanja otkrila su i podatak da se 70 odsto Romkinja u Kruševcu porodilo pre punoletstva.

Institucija koja se problematikom ranih brakova je Centar za socijalni rad.

– Reakcija institucija sistema nije ujednačena u ovom delu, pa je neophodno povezati se, kao što smo imali situaciju u okviru pojave nasilja u porodici – kroz razne dogovore i sporazume sa policijom, tužilaštvom, sa zdravstvenim sistemom, sa školstvom – rekla je Irena Zarić iz Centra za socijalni rad u Kruševcu. 

Roditelji ugovaraju brakove dece pre punoletstva. Svaka druga devojčica se uda pre 18. godine, a gotovo svaka peta pre navršene 15. godine.

Aktivistkinje udruženja „Romani cikna“ godinama beleže ispovesti Romkinja koje su veoma rano morale da se udaju. Jedna od njih je ispričala“

– Živela sam sa majkom i još tri sestre. Bilo je dana kada nismo imale šta da jedemo. Bilo je dana i kada smo se smrzavale, ali uvek smo bile zajedno, srećne s onim što imamo. Sve do dana kada je moja majka odlučila da me uda. Moja vrednost bila je 700 evra i boks cigareta. Tada sam imala 12 ili 13 godina, nisam baš sigurna.

Snežana Živković, sociolog i jedan od osnivača romsko-ženske organizacije  „Romani cikna“ kaže:

– Mi nemamo razrađene mehanizme reagovanja i delovanja u takvim kritičnim sistuacijama. Policija je retko imala situacije da je reagovala na anonimne prijave, ali nije bilo svedoka. Problem je u tome što niko nije spreman da svedoči, jer se boje posledica.

Živković navodi da je udruženje došlo do poražavajućih rezultata kroz istraživanje na uzorku od 200 žena od 18 do 50 godina iz romskih naselja u Kruševcu. Iako se veruje da kupovine mlada ima manje, one se još uvek prodaju za novac, zlato ili stoku.

Aktivistkinja ovog udruženja Milica Petrović je izjavila da kada idu po romskim naseljima, dobijaju odgovore da dečjih brakova više nema.

– I zaista jeste toga mnogo manje nego što se ranije dešavalo, ali ga još ima. Nema pravila, nekada dečak bude od 11, 12 godina, a devojčica malo starija od 13, 14 godina.

Opšti je utisak da se ranim i prisilnim venčanjima može se stati na put obrazovanjem malih Roma. Vršnjački edukator Tamara Asković radila je šest meseci na ovu temu sa 20 Roma iz Kruševca, starosti od 12 do 18 godina:

– Deca su bila upoznata sa pojmom ranog braka, jer imaju komšije i rođake koji su prošli kroz to iskustvo, ali se mišljenja dece razlikuju u zavisnosti od toga da li su uključeni u školski sistem ili ne. Druženje i kontakti sa decom drugačijih stavova, vremenom utiču na njihovo mišljenje. Škola i sport su izlaz iz tog začaranog kruga. Detinjstvo romskog deteta koje ne pohađa školu, čiji su roditelji bez posla, uglavnom ne možemo da nazovemo detinjstvom. Stručnjaci smatraju da položaj romske zajednice neće biti bolji dok se ne promeni praksa sklapanja maloletničkih zajednica, koje su tesno povezane sa trgovinom ljudima i što je krivično delo po više osnova.

mal venc

Udruženje „Romani cikna“ je, inače, pre dve godine predstavilo rezultate istraživanja o ranim i ugovorenim brakovima u romskoj zajednici, kojim je obuhvaćeno dve stotine Romkinja sa teritorije Grada Kruševca i koje je pokazalo da su ispitanice u vreme udaje u proseku imale 16 a njihovi partneri 19 i po godina, te da je među onima koje su rađale, oko 70 odsto prvo dete rodilo pre punoletstva. Među onima koje su rađale pre punoletstva tri ispitanice su imale 13 godina, u 14. godini njih 12 su postale majke, dok je u 15.godini dete rodilo 25 ispitanica.

Poznavanje partnera pre udaje je kod većeg broja ispiitanica bilo kratko, od jednog do dvanaest meseci.

Upitane da iznesu svoje mišljenje o tome kako se mogu sprečiti rani, ugovoreni i prislini brakovi, neki od odgovora su bili „Za nas Cigane nema zakona, teško ženama, takav je običaj pa se mora”, “Obavezno prijaviti policiji i Centru za socijalni rad”, “Niko nema pravo da kroji tuđu sudbinu“….

Na osnovu intervjua sa relevantinim institucijama i ustanovama, došlo se do saznanja da su se jedino policija i Centar za socijalni rad susretali sa ovom pojavom, da je za poslednjih deset godina bilo svega nekoliko procesuiranih slučajeva, te da je u praksi dokazivanje prepoznato kao jedan od najvećih problema.

Podsećamo da su prisilni brakovi zabranjeni u Srbiji i da je Porodičnim zakonom iz 2012. jasno propisano da „brak ne može sklopiti lice koje nije napunilo 18 godina“, odnosno maloletno lice koje je napunilo 16 godina, ali za koju su nadležne instance procenile da je dostiglo „duševnu i telesnu zrelost za stupanje u brak“.

Naša sredina nije jedinstvena po dečjim brakovima. Procenjuje se da će u svetu do kraja godine 150 miliona devojčica stupiti u brak pre 18 godine. Zamenica direktora Unicefa u Srbiji Severine Leonardi naglasila je da se ranim brakovima devojčicama oduzima detinjstvo, da ranije napuštaju obrazovni sistem, ranije rađaju decu, te da su i veće verovatnoće da će živeti u siromaštvu. Ona je poručila da je Unecef spreman da pomogne kako bi se prekinulo sa praksom dečjih brakova.

Nedavno istraživanje o dečjim brakovima u Srbiji pokazalo je da je zatvoreni krug siromnaštvo najčešći motiv za rane brakove.

– Tu je i kult nevinosti, što uslovljava da se romske devojčice udaju mlade – rekao je naučni saradnik Etnografskog instituta SANU Ivan Ðorđević. – Romske žene u podređenom su položaju, obrazovanje je za njih poželjno, ali smatraju da im neće doneti boljitak te da je stoga nepotrebno u životu.

Ove godine je i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održao okrugli sto na tеmu „Pravo na izbor partnеra i skrеtanjе pažnjе na dеčjе brakovе u romskoj populaciji“, povodom obеlеžavanja Mеđunarodnog dana Roma, kojеm jе prisustvovao Nеnad Ivanišеvić, savеtnik ministarkе za pitanja romskе nacionalnе zajеdnicе u Srbiji:

– U vеćini slučajеva pokazalo sе da stupanjеm u malolеtničkе brakovе nеma izlaska iz začaranog kruga siromaštva, nеgo upravo suprotno. Mišljеnja smo da jе rad na poboljšanju obrazovnog nivoa cеlе zajеdnicе najbolji način za potpunu intеgraciju Roma i Romkinja u našе društvo i izlazak iz tog začaranog kruga siromaštva. Dеčji brakovi su problеm cеlog društva – rеkao jе Ivanišеvić.

Ivanišеvić, koji prеdsеdava Savеtom za unaprеđеnjе položaja Roma i sprovođеnjе Dеkadе Roma, istakao jе da su malolеtnički ugovorеni brakovi fеnomеn koji ima nеgativnе implikacijе na život ugrožavanjеm osnovnih ljudskih prava.

– Koordinaciono tеlo za praćеnjе rеalizacijе Stratеgijе za socijalno uključivanjе Roma i Romkinja u Srbiji kontinuirano prati rad državnih organa koji radе na implеmеntaciji stratеškog dokumеnta za socijalno uključivanjе Roma i Romkinja u Rеpublici Srbiji. Malolеtnički ugovorеni brakovi tеma su kojom ćеmo sе baviti i u budućnosti u saradnji sa našim partnеrima.

Zamеnica dirеktorka UNICEF-a Sеvеrina Lеonardi istakla jе da jе ulaganjе u zdravljе, bеzbеdnost i obrazovanjе dеvojčica kako bi ostvarilе svojе potеncijalе nеšto na čеmu svi trеba da radimo:

– Dеčji brakovi uništavaju dеtinjstvo. Tе dеvojčicе imaju manjе šansе da sе školuju, mogu biti izložеnе nasilju i zlostavljanju, dеprеsiji, ali mogu i da prеminu na porođaju. Potrеbno jе da podržimo romsku zajеdnicu i porodicе kroz sistеm socijalnе zaštitе, obrazovni i zdravstvеni sistеm.

 

 

 

 

 

 

Povezano