nedelja, 25. avgust 2019.

Kruševac
nedelja
Uglavnom bez padavina.
Uglavnom bez padavina.
28°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 52%
Brzina vetra: 2 m/s SI
 

Mlo komšija o Rom: Kaj rano udajinenpe thaj ki sila venčinenpe te ačovelpe ko drom sa adava te obrazuvinenpe o terne

Mlo komšija o Rom: Kaj rano udajinenpe thaj ki sila venčinenpe te ačovelpe ko drom sa adava te obrazuvinenpe o terne

Ani Kruševca akava nilaj ko jek lokalno internet portali najavimo jlo jek romano bijav a o mladencija sine tharo 10 thaj 11 breš. I objava cidija i pažnja tharo amare medije, save mahom zaključije kaj jle o čavengere brakoja retke ani opšto populacija ani Srbija,ali nane i ko Roma. Ano but slučaja pokažimo jlo kaj sa adava kaj stupinen ano maloletničke brakoja nane adava te ikljoven andaro začarimo krugo siromaštva,nego baš suprotno. Sar mislinamo kaj jlo o rado ki adava te poboljšinelpe o rado ko obrazovno nivo i celo zajednica majlaćo način za i integracija o Roma thaj o Romnja ani amaro društvo thaj adava te ikljoven andaro začarimo krugo siromaštva-sar vakerdja o Nenad Ivanišević o savetniko ministarke za o pitanje i romani nacionalno zajednica ani Srbija.

O serijali realizuvinamo ano okviri ko osnovu Konkursa za sufinansiranje i proizvodnja o medijske sadržaija andaro oblast tharo javno informisanje ano 2018.breš tharo Ministarstvo kulture thaj informisanje Republike Srbije.

Ko područje thari čaršija Kruševac prema o istraživanje o maloletničke romane brakoja jlo oko 80 odsto a ani većinsko populacija jlo 8 odsto.O poslednje istraživanje otkrija o podatko kaj 70 odsto o Romnja ani Kruševca bijandja pre o punoletstvo.

I institucija savi bavinelpe sa o rane brakoja jlo o Centar za socijalno rado.

I reakcija institucije sistema nane ujednjačimi ani akava delo,pa jlo neophodno te povezinenpe,sago so sinamen situacija ano okviri kaj pojavijape nasilje ani porodica-kroz o dogovor sa i policija,tužilaštvo,sa o zdravstveno sistemi,sa o školstvo-sar istaknija i Irena Zarić andaro Centar za socijalno rado ani Kruševca.

O roditeljija ugovorinen o brakoja tharo čave pre o punoletstvo.Svako dujto čhaj udainelpe pre 18.breš,a skoro svako panđto pre navršime 15.breš.

O aktivistkinje udruženja Romani cikna brešenca beležinen o ispovestija tharo Romnja save moraje rano te udainenpe.Jek thari lende vakerel.

– Živijum sa mi daj thaj trin phenja.Sina dive kaj na sinamen so te hamo.Sina dive i kad smrzojamen,ali uvek sijamo zajedno,bahtale sa okova so simen.Sa djo o dive kad mli daj odlučija te udainel man.Me vredijum 700 evrija thaj bokso cigare.Tad sinama 12. Ili  breš,nasijum sigurno.

I Snežana Živković sociolog thaj jek tharo osnivačija i romani-djuvljani organizacija i Romani cikna vakerel:

– Amen nane razradine mehanizmija te reaguvinamo thaj deluvinamo ano adala kritične situacije.I policija retko sinala o situacije kaj reaguvija ko anonimne prijave,ani nasina svedokoja.Problemi jlo ani adava kaj niko neće te svedočinel jer daran tharo posledice.

I Živković navedinel kaj o udruženje alo djo poražavajuće rezultatija kroz o istraživanje ko uzorko tharo 200 romnja tharo 18 djo 50. breš andaro romano naselje ani Kruševca.Iako veruvinelpe kaj adava te kinelpe i bori si manje,on još uvek bikinenpe za pare,zlato thaj stoka.

I aktivistkinja tharo akava udruženje i Milica Petrović izjavija kad djan tharo romane naselja dobinen o odgovor kaj o brakoja izmedju o čave nane više.

O opšte utisko te za akala brakoja šaj te ačovelpe ko drom jlo adava te sikavenpe o cikne čave.O vršnjačko edukatori i Tamara Asković radija šov masek ki akaja tema sa 20 Roma andari Kruševca purane tharo 12. Djo 18.breš:

– O čave sine upoznaime sa o pojmo o rano brako,jek silen komšije thaj rođakoja save nakle thari adava iskustvo,ali o mišljenje tharo čave razlikuvinenpe a sa zavisinel thari adava da li jle uključime ano školsko sistemi ili nane.O druženje thaj o kontakt sa o čave sa aver stavoja,sa o vreme utičinel ki adava so mislinen.I škola thaj o sport jlo adava te ikljovelpe andaro začarimo krugo.O detinjstvo tharo romane čave save na djan ani škola,kaskere roditeljija bizi posla,našti te akaramo detinjstvo.O stručnjakoja smatrinen kaj o položaj thari romani zajednica neće te avel majlaćo dok na promeninelpe i praksa maloletničke zajednice,save jle tesno povezime sa i trgovina o manuša i soj jlo krivično delo ko više osnova.

mal venc

O udruženje Romani cikna pre duj breš predstavija o rezultatija istraživanja tharo rano thaj ugovorime brakoja ani romani zajednica,a sa adava sine obuhvatime 200 romnja thari i teritorija i Čaršija Kruševac i savo pokažija kaj o ispitanice ano vreme kad udaijepe ano prosek sinalel 16 a lengere partnerija 19.breš,a među okola save bijanđe,oko 70 odsto o prve čave bijanđe pre o punoletstvo.Među okola save bijanđe pre o punoletstvo trin ispitanice sinalen 13.breš,ano 14.breš on 12 postanije daja,dok ano 15.breš e čaven bijanđe 25 ispitanice.

Adava te pinđaren ple partnerija pre adava kad udainenpe jlo ko baro brojo tharo ispitanice sina kratko,tharo jek đo 12 masek.

Kad len pućen te vakeren so mislinen thari adava sar šaj te sprečinenpe o rane,ugovorime thaj prisilne brakoja,nesave tharo odgovorija sine:Amenge e Romenge nane zakoni,pare jlo e romnjenge,akasavko jlo o običaj pa mora,ili Obavezno te prijavinelpe ani policija thaj o Centar za socijalno rado,ili Nikas nane pravo te kroinel avereskeri sudbina.

Ko osnovu intervjua sa o relevantne institucije thaj ustanove,alope đi adava kaj jedino i policija thaj o Centar za socijalno rado susretijepe sa akaja pojava,kaj za poslednje 10 breš sina samo nekobor procesuirime slučaja,a ani praksa o dokazivanje pinđardo sago jek tharo majbare problemija.

Te podsetinamo kaj o brakoja ki sila jle zabranime ani Srbija i kaj jlo sa o Porodično zakon andaro 2012.breš jasno propisimo kaj o brako našti te sklopinel manuš savo na perđa 18.breš,odnosno o maloletno lice savo perđa 16.breš,ali za save o nadležne instance procenije kaj dostignija i duševno thaj telesno zrelost te uđinel ano brako.

Amari sredina nane jedinstveno ko čavergere brakoja.Proceninelpe kaj ano sveto đo krajo o breš 150 milionija čaja uđija ano brako pre 18.breš.I zamenica direktora Unicefa ani Srbija i Severine Leonardi naglasija kaj sa o rane brakoja e čajenge oduzminelpe o detinjstvo,kaj rano meken o obrazovno sistemi,pre bijanen e čaven i but jlo verovatno kaj ka živinen ano siromaštvo.Oj poručija kaj o Unicef jlo spremno te pomogninel sar bi prekininelpe sa i praksa o brakoja između o čave.

O istraživanje tharo o čavengere brakoja ani Srbija pokažija kaj o pandlo krugo tharo siromaštvo o motivi za o rane brakoja.

Adate jlo o kulto nevinosti,so uslovinel kaj o romane čaja udainenpe terne-sar vakerđa o naučno saradniko Etnografskog instituta SANU o Ivan Đorđević.

– O romane romnja jle ano podređeno položaj,o obrazovanje za lenge jlo poželjno,ali mislinen kaj neće te avel lenge majlaće i sa adava nepotrebno ano životo.

Akava breš i o Odbor za ljudska thaj manjinska prava thaj ravnopravnost o poloja ikerđa o okruglo astali ki tema Pravo ko izbor partnera thaj te skreninelpe i pažnja ko čavengere brakoja ani romani populacija,sa o povod kaj obeležijape o Međunarodno dive tharo Roma,ki savo sina prisutno o savetniko ministarke za o pitanja i romani nacionalno zajednica ani Srbija.

Ano but slučaja pokažijape kaj uđinen ano maloletničke brakoja nane adava te ikljoven andaro začarimo krugo siromaštva,nego baš suprotno.Mislinamo kaj jlo o rado te pobiljšinelpe o obrazovno nivo thari celo zajednica majlaćo način za i potpuno integracija o Roma thaj o Romnja ani amaro društvo thaj te ikljovelpe andaro adava začarimo krugo siromaštva.O čavengere brakoja jle problemi tharo celo društvo sar vakerel o Ivanišević.

O Ivanišević savo predsedninel sa o Savet te unapredinelpe o položaj tharo Roma thaj kaj sprovedinelpe i Dekada tharo Roma,istaknija kaj jle o maloletničke ugovorime brakoja fenomeni sao sile negativne implikacije ko životi kaj ugrožinenpe o osnovne ljudske pravija.

O Koordinaciono telo kaj pratinel i realizacija Strategije za socijalno uključivanje o Roma thaj o Romnja ani Srbija kontinuirano pratinel o rado tharo državne organija save radinen ki implementacija o strateško dokumenti za o socijalno uključivanje o Roma thaj o Romnja ani Republika Srbija.O maloletničke ugovorime brakoja i tema jli sa savi ka bavinamen ani budućnost ani saradnja sa o amare partnerija.

I zamenica direktora Unicefa i Severina Leonardi istaknija kaj jlo ulaganje ano sastipe,bezbednost thaj obrazovanje o čaja sar bi ostvarinena ple potencijalija nešto ki savo treba sare te radinamo:

– O čavengere brakoja uništinen o detinjstvo.Adala čaja silen majcikni šansa te školuvinenpe,šaj te aven izložime za o nasilje thaj zlostavaljanje,depresija,ali šaj i te meren ko porođaj.Treba te podržinamo i romani zajednica thaj o porodice kroz o sistemi soicjalne zaštite,obrazovno thaj zdratvstveno sistemi.

Povezano