nedelja, 25. avgust 2019.

Kruševac
nedelja
Bez padavina.
Bez padavina.
31°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 46%
Brzina vetra: 3 m/s SI
 

Moj komšija Rom (Mlo komšija Rom): Da se bolje razumemo

Moj komšija Rom (Mlo komšija Rom): Da se bolje razumemo

U prošlom nastavku našeg serijala objavili smo tekst o o prvoj knjizi na romskom i srpskom jeziku koja je izašla u Kruševcu. Romski jezik predstavljaju različiti dijalekti i narečja, često prilagođeni i jezičkom području gde se koristi. Drugim rečima, jezici  i narodi  u čijem okruženju žive Romi snažno su uticali na to da se ovaji jezik, u velikoj meri, izmeni u odnosu na  onaj koji je korišćen u vreme boravka u pradomovini. Znatne promene, pre svega, nastale su u stvaranju novih reči i u njihovim promenama. Zato se “romani čhib” se dalje kanalsiao na mnoštvo dijalekata i narečja koja su se vremenom među sobom toliko izdiferencirala da se pojedine grupe Roma teško mogu sporazumeti, tvrde neki istraživači romskog jezika, konstatuje Emanuela Stanković.

Serijal realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini Ministarstva  kulture i informisanja republike Srbije

U prošlom nastavku našeg serijala objavili smo tekst o o prvoj knjizi na romskom i srpskom jeziku koja je izašla u Kruševcu. U pitanju je pesnička zbirka Momira Dragićevića „Đak prvak – Angluno Sikavno“, koji je objasnio kako je njen cilj da se bolje upoznamo, deca romske i srpske nacionalnosti, da se razumemo i da budemo tolerantijiji jedni prema drugima.

– Prevod na romski jezik usklađen je sa osnovnim zakonitostima romskog jezika (e romani čib), poreklom iz novoindijske grupe indoevropskih jezika, sa narečjem pod uticajem jezičkih odlika sredine u kojoj žive, sa adekvatnom tonalnom i intonacionom strukturom, ne samo u jeziku već i u interpretiranju pesama i igara u muzici koja je u romskom narodu sveprisutna – objasnio je dr Milovan Gočmanac.

Ono što je zanimljivo je i da je knjiga opremljena i Srpsko-romskim mini rečnikom, koji je za ovu priliku pripremio mr Baja Lukin Saitović.

U međuvremenu je i Zavod za izdavanje udžbenika u Beogradu objavio četiri udžbenika za decu Rome. Knjige su pisane na romskom jeziku a namenjene su učenicima romske nacionalnosti koji žele da uče taj jezik. Udžbenike je odobrilo Ministarstvo prosvete. 

U pitanju su bukvar, slikovnica, čitanka sa elementima nacionalne kulture za treći i četvrti razred.

 – Naravno da je to od izuzetne važnosti jer zahvaljujući tim udžbenicima deca mogu da uoče razlike između srpskog i romskog jer notobene rosmko ima osam padeža. Imaju reči konkretne, konkretno gradivo i konkretni čas – rekao je autor knjige Rajko Rajić.

Podsećamo i da je od pre tri godine romski jezik sa elemntima romske kulture  izborni predmet. To nameće i  pitanje da li učenje romskog pomaže integraciji ili segregaciji?

Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, smatra:

– Nije ideja uvođenja manjinskih jezika sa elemetima nacionalne kulture da se jedni od drugih odvajamo i ne razumemo, naprotiv ideja je da i dalje izučavamo srpski jezik ali s druge strane nacionale manjine ne treba da zaborave svoju kulturu tradiciju a država im to omogućava.

Srbija se 2003. godine, kada je ušla u Savet Evrope, obavezala na poštovanje prava nacionalnih manjina. Učenje na maternjem jeziku samo je jedno od brojnih prava. Podaci Kancelarije za manjiska prava govore da sve više romske dece završi osnovnu školu, a rezultate počinju da daju i afirmativne akcije za srednju školu i fakultete uvedene 2005. godine. 

Oktobra 2005. godine objavljena je prva gramatika romskog jezika u Srbiji, koju je napisao lingvista Rajko Đurić pod naslovom „Gramatika e Rromane čhibaki – Gramatika romskog jezika“.

Godine 2011. godine Bajram Haliti je objavio „Srpsko-romski rečnik“ u izdanju Izdavačke kuđe Prometej, Novi Sad.

Slovo Fonema Primer
A a /a/ akana (sada)
B b /b/ barvalo (bogat)
C c /ts/ cirdel (vuče)
Č č /tʃ/ čačo (istina)
Čh čh /tʃʰ/ čhavo (dečak)
D d /d/ dorjav (reka)
Dž dž /dʒ/ džukel (pas)
E e /e/ ertimos (oproštaj)
F f /f/ foros (grad)
G g /ɡ/ gadže (stranac)
H h /h/ harmasari (pastuv)
I i /i/ ičarel (mrvi)
J j /j/ jag (vatra)
K k /k/ kaj (gde)
Kh kh /kʰ/ khamesko (sunčano)
L l /l/ lašo (dobro)
M m /m/ manuš (čovek)
N n /n/ nav (ime)
O o /o/ oxto (osam)
P p /p/ pekel (peče)
Ph ph /pʰ/ phabaj (jabuka)
R r /r/ rakli (devojka)
S s /s/ sunakaj (zlato)
Š š /ʃ/ šukar (slatko/lepo/dobro)
T t /t/ taxtaj (šolja)
Th th /tʰ/ them (zemlja)
U u /u/ voš (usna)
V v /ʋ/ voro (rođak)
X x /x/ xarano (mudar)
Z z /z/ zeleno (zeleno)
Ž ž /ʒ/ žoja (četvrtak)

Sam romski jezik je praktično sve do skora bio isključivo usmeni, čije se polazište kreće od Indije do Evrope i Afrike, a danas i do Amerike i australije. Romski jezik kao jedan od novoindisjkih pretpeo je pritopm mnoge uticaje, od perisjkog, jemrenskog, grčkog, turskog, rumunskog i slovesnkih jezika, sve do mađarskog, nemačkog, engleskog, italijanskog i španskog.

Romski jezik predstavljaju različiti dijalekti i narečja, često prilagođeni i jezičkom području gde se koristi. Drugim rečima, jezici  i narodi  u čijem okruženju žive Romi snažno su uticali na to da se ovaji jezik, u velikoj meri, izmeni u odnosu na  onaj koji je korišćen u vreme boravka u pradomovini. Znatne promene, pre svega, nastale su u stvaranju novih reči i u njihovim promenama. Zato se “romani čhib” se dalje kanalsiao na mnoštvo dijalekata i narečja koja su se vremenom među sobom toliko izdiferencirala da se pojedine grupe Roma teško mogu sporazumeti, tvrde neki istraživači romskog jezika, konstatuje Emanuela Stanković.

Osnovne karakteristike romskog jezika:

1. 38 slova
2. Jezik ima osam padeža (ablativ-od koga-čega?)
3. Nema infinitiv
4. Članovi za muški, ženski i množinu. Ne postoji srednji rod.
5. Aspirati KH, TH, PH, ĆH
6. Glas Rr
7. Imenice mogu biti u jednini i množini
8. Akcenat obično pada na poslednji slog .
9. Tip rečenice na romskom jeziku je subjekat , glagol i objekat.

( R. Đurić: Standardizaciju romskog, Sarajevo 2012; R. Đurić: Gramatika romskog jezika, Beograd 2005).

Ona zatim podseća da se koristi se Vukov princip „Piši kao što govoriš – čitaj kao što je napisano“, pri čemu su dijalekti zastupljeni u Srbiji su arlijski i gurbetski. U poređenju sa srpskim pismom u romskom se koriste svih trideset slova koja se koriste u srpskom jeziku, plus sedam a to su: Čh čh; Ćh ćh; Kh kh; Ph ph; Th th; Rr rr; î.

 

SRPSKO-ROMSKI MINI REČNIK

A

Avion – phakalo

Advokat – balamno

Ako – te, kaj

Amo, ovamo—akaring, akaringate, karing, karingate 

Armija – karnali

Auto – loko prno

Automobil – vordon

B

Baba—mami, phuri, purani

Bavim se – ićardivav

Baka – mami

Baš, zaista, upravo – čače, čačeh, čačimaha

Bašta – bar

Buba—guguj

Bumbar—bandavuno

Brod—bero

Budim—džungavav

Bog—Del, (reč del znači nebo)

Č

Čovek—manuš„dženo, rom,

Caknut, blesav—čalavdo, čalado, dilivanoro, degođako

D

Devojčica—rakli, čhej Dete—čhavoro Desno—čačo, čačal

G

Grudva zemlje—gružijica

H

Haljina—colja, kavađi, patave, šeja Hvalim—hašarav Hleb—mangro, maro

I

Izmerim—crdav, đinavav

J

Jabuka—phabaj

Jutros—akaja detharin, tharasin, javin

K

Kapa—stađi, stađik Kruška—ambrol Kuglice —kukuja

L

Levo—string, stingal Led—paho,phao,pavo

Lj

Ljubav—kamipe, jagdinipe, čumidipe, kamlipe

M

Marama—dikhlo

Mera—crdini

Med—avđin

Mlevenje—pišipe, užope

Most—phurd | Mrav—ćir

Muka —pharipe, pharimata

N

Nebo—ćeri, del

Nestaško—kanzavuri 

Nežan—rizgome, kovlo

Oko—jakh, jać,

Orah—akhor

Otežam—pharivav

P

Pahuljica—fulgo

Pokušam—zumarav

Promenim—paruvav

Pripremim se—gativ ma

R

Ravan—orta 

Radujem se—pherdol mo ilo, mo ilo tatol, bukuriv ma

Radan—bućamo, bućalo

Ruka—va, vas, musi

S

Signališem—čarundol

Signališem tajno—čarundav, čunrudav

Smetam—azbav, azbavav, ačhavav, bantujiv

Spor—pharo, bisigardino

Sito—ušando, sita

Stvar—bući,ćerdipe

Š

Šal—boldino

T

Talasanje—ćinope Traje— terdol

U

Ugruvam se —ićardijavav

V

Veseo—pherdineilesko, lošano

Vijuga se—banđol pe, banginajavol

Vodenica—ajsav, isav, asijav, asvaj, asav, jasav

Z

Zalogaj—buka

Zakon—kriš

Zbrka—hamimata

Zemlja —phuv

Zviždim— dav šil, šildav, šoljarav, šoldav

Zvono—kudini Zelja—mangipe, pofta

(prema mr mr. Baji Lukin Saitoviću)

Povezano