nedelja, 21. april 2019.

Kruševac
nedelja
Bez padavina.
Bez padavina.
3°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 86%
Brzina vetra: 1 m/s ZSZ
 

Moj komšija Rom: Školovanjem i obrazovanjem do boljeg statusa i života

Moj komšija Rom: Školovanjem i obrazovanjem do boljeg statusa i života

Obrazovanje Roma je tema o kojoj se sve više govori u poslednjih nekoliko godina. Romi kao nacionalna manjina neintegrisana u društvo u kome živi imaju izrazito nepovoljnu obrazovnu strukturu, koja predstavlja prepreku za zapošljavanje, koje, opet, sa sobom povlači i produbljuje siromaštvo.

Serijal realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini Ministarstva  kulture i informisanja republike Srbije

Osnovni uslov za poboljšanje socio-ekonomskog i kulturnog statusa Roma, odnosno društveno-socijalne pokretljivost i integrisanosti u društvo jeste obrazovanje. S obzirom na to da je obrazovanje ključ za izlazak iz siromaštva, upravo je na ovom planu potrebno preduzeti određene mere, koje će doprineti poboljšanju sveukupnog položaja Roma.

– Država mora da shvati da jedino obrazovani i zaposleni Rom može sutra sebi i svojoj porodici da priušti pristojan dom i da školuje svoju decu – mišljenja je predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović. On kaže da su glavni problemi Roma u Srbiji obrazovanje i zaposlenje, i da su poboljšanja u ove dve oblasti ciljevi za koje se bori njihova zajednica, a kroz to se bore za veću ravnopravnost Roma u Srbiji.

U osnovnu školu se na vreme upiše 69 odsto dece iz romskih naselja u Srbiji, a 64 odsto je i završi, svako peto romsko dete pohađa srednju školu, dok je u poslednjih 10 godina skoro 3.000 Roma završilo fakultete, rečeno je prošle godine na predstavljanju rezultata projekta posvećenog unapređenju mogućnosti za obrazovanje i integraciju Roma i pospešivanje zapošljavanja.

54

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević pozvao je Rome da ne napuštaju sistem obrazovanja, ističući da nema kvalitetnog zapošljavaja bez kvalitetenog obrazovanja. Pitanje inkluzije nije pitanje Roma, nego celog društva, rekao je Ivanišević i istakao da je obrazovanje bitno za kvalitetno predstavljanje na tržištu rada.

Anamarija Viček iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je rekla da se jedan uloženi dinar u obrazovanje romske dece trostruko vraća, te da je obrazovanje ključna karika koja prekida krug siromaštva. Govoreći o merama za unapređenje položaja Roma u obrazovnom sistemu koje se u Srbiji sprovode već 15 godina, navela je da je stipendiranje jedna od karika za uspešno školovanje Roma. Viček je rekla da se mere koje se primenjuju odnose na olakšane procedure za upis u osnovne škole, podršku tokom školovanja, kao i afirmativne mere za upis u srednje škole, navodeći da je od 2005. godine do danas u srednje škole upisano 4.135 romskih učenika, od čega su 55 odsto devojčice.

 

SITUACIJA U KRUŠEVCU

Prema raspoloživim podacima korišćenim za izradu analize stanja strateškog dokumenta rađenog krajem oktobra i tokom novembra 2014. godine, ukupan broj romske dece u predškolskom programu na teritoriji grada Kruševca je 42, od toga 25 dečaka i 17 devojčica. Broj romske dece koja pohađaju pripremni predškolski program je 30, od toga 13 dečaka i 17 devojčica.

Mobilni tim za inkluziju Roma Grada Kruševca koji je imenovan od strane Gradskog veća grada Kruševca je vršio analizu broja dece koja treba da pohađaju pripremni predškolski program, a to je 36-oro dece. Pripremnim predškolskim programom je obuhvaćeno 30-oro dece, što ukazuje da je van sistema 6-oro dece. U pitanju su deca koja žive u naselju Panjevac i Čitluk. Osnovni razlozi su sezonski radovi i odlazak u inostranstvo.

51

Takođe od navedenih 30-oro dece, 6-oro dece ne pohađa nastavu i to 2 dečaka i 4 devojčice. Osnovni uzrok osipanja dece je odlazak u inostranstvo.

Najveći broj romske dece pohađa OŠ Dragomior Marković koja ima 117 đaka romske nacionlnosti. Sledi OŠ „Nada Popović“ sa 57 i OŠ Branko Radićević sa 55 učenika.

Broj romskih učenika u Školi sa osnovno i srednje obrzovanje Veselin Nikolić, koja se bavi osnovnim i srednjim obrazovanjem dece sa smetnjama i poteškoćama u razvoju je 59, što procentualno u odnosu na ukupan broj učenika u ovoj školi koji pohađaju osnovno obrazovanje iznoi 59 odsto.

Na osnovu sitraživanja koje je 2009. radio Centar za interaktivnu pedagogiju, preko 80 odsto dece u ovoj školi su biola romska deca. Sada se ovaj procenat smanjuje što je pozitivan trend u odnosu na prethodne godine.

Činjenica je da roditelji romske decu svoju decu uspisuju u ovu školu zbog lakšeg završavanja, a dece aimaju i besplatnu užinu, udžbenike i druge beneficije.

Romska deca često napuštaju školovanje u ranoj fazi i prelaze u specijalne škole jer u običnim nemaju potrebnui pažnju i podršku nastavnika, zaštitu od ignorisanja, marginalizacije, uznemiravanja, pa i diskriminacije.

Ova deca doživljavaju neuspeh u školi i postaju demotivisana, što produbljuje neuspeh sce dok se ne steknu uslovi za premeštaj u specijalnu školu – saznanja su Zorane Pavlović, savetnice u Odeljenju za društvene delatnosti Gradske uprave Kruševac, zadužene za oblast socijalne zaštite i pitanja manjina.

Na osnovu podataka dobijenih od obrazovnih institucija, osnovni uzroci zbog kojih romska deca ne pohađaju ili napuštaju obrazovni sistem su sledeći teški materijalni položaj, oskudevanje u hrani, odeći, obući, priboru i udžbenicima, odlazak u inostranstvo, nemotivisanost za rad i učenje uz sklonost ka prošnji i životu bez obaveza, preseljenje u drugi grad, prelazak starosne granice za redovnu osnovnu školu, obavljanje sezonskih poslova, udaljenost od obrazovne ustanove, nemotivisanost roditelja za školovanje dece i nepridavanje važnosti obrazovanju dece, rano stupanje u brak, odavanje kriminalnim radnjama, smeštaj u druge ustanove socijalne zaštite, promena staragelja ili bolest dece i staratelja.

 

POZITIVNI POMACI

– Broj romske dece, posebno u srednjem obrazovanju se povećava, kao se i njihov uspeh i postignuća u obrazovnom sistemu. U kruševačkoj Gimnaziji, na primer, imamo učenika učenika koji je odličan, sa prosekom 4,5 i koji ostvaruje pravo na besplatan prevoz, slični su primeri u Medicinskoj, Ekonomskoj školi. Mi uvek stimulišemo tu decu, recimo kada dajemo pravo na besoplatan prevoz učenika koji putuju iz seoskih sredina. Naravno, cilj je da ostvaruju što bolja obrazovna postignuća, da sutra upisuju fakultete i da se tako gradi jedna populacija koja će biti kasnije konkurenta i na tržištu rada i koja će imati odgovarajuće profesionalne i stručne kompetencije neophodne, kako se ne bi zapošljavali samo kao lica na nekim izvršilačkim radnim mestima, što danas još uvek preovladava – kaže Zorana Pavlović.

Kada je u pitanju obuhvat dece obrazovanjem situacija se takođe bitno poboljšava:

– Generalno, možemo da kažemo da je solidan obuhvat romske dece. Znamo da je osnovno obrazovanje obaveza i veliki deo dece je obuhvaćen. Po nekim mojim analizama, broj onih koji nisu obuhvaćeni ovim obrzovanjem je zaoravo neznatan. Obrazovanje se ranije svodilo uglavnom na osnovno, posebno kada je u pitanju ženska populacija, ali se sada već svest menja. Postoje određene afirmativne mere koje se koriste za upis u sednju školu, ali i kada je u pitanju upis na više škole i fakultete. Različiti su mehanizmi na koje država želi da stimuliše romsku populaciju, s obzirom da njene startne pozicije nisu na istom nivou u odnosu na većinsku populaciju.

52

 

Grad Kruševac je od 2011. godine bio uključen u realizaciju trogodišnjeg projekta „Jednake šanse u srednjoškolskom obrazovanju“. U okviru projekta su realizovane dve sertifikovane obuke. Seminar „Ni crno ni belo“, akreditovan od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koji je bio namenjen predstavnicima obrazovnih institucija i organizacijama civilnog društva. Po završetku modula dve navedene obuke održano je osam radionica u osnovnim i srednjim školama. Na inicijativu Odeljenja za društvene delatnosti formiran je Lokalni tim za unapređivanje položaja manjinskih i marginalizovanih grupa. Osnovna uloga Lokalnog Tima podrazumeva mapiranje problema i potreba u lokalnoj zajednici vezanih za obrazovanje manjinskih i marginalizovanih grupa i definisanje prioriteta, definisanje preporuka za unapređenje obrazovanja, kao i praćenje sprovođenja operativnih planova i postignutih rezulatata u obrazovanju manjinskih i marginalizovanih grupa. Lokalni tim je skromnim sredstvima donatora finansirao dve podele paketa, kao i aktivnost „Bogatstvo je u različitostima“, a u saradnji sa srednjim strukovnim školama.

Cilj navedenih manifestacija je bio da se javnost senzibiliše za razvijanje interkulturalnosti u funkciji investicija grada.

Po završetku projekta Lokalni tim za unapređivanje obraz manjinskih i marginalizovanih grupa je imenovan od strane Save implementaciju Strategije za unapređivanje položaja Roma grada Kruševca radno telo značajno za implementaciju strateškog dokumenta. Lokalni  tim čine predstavnici srednjih škola, pedagoški asistenti, predstavnici Školske uprave, Gradske uprave i Policijske uprave, kao i predstavnici organizacija civilnog društva.

Grad Kruševac je februara 2014. godine potpisao Memorand razumevanju između Misije OEBS u Srbiji i grada Kruševca, a povodom realizacije projekta „Ovde smo zajedno“ – Evropska podrška za inkluziju I koji finansira EU. U okviru projekta je u oblasti obrazovanja predviđena podela stipendija romskim učenicima, a takođe je formiran Mobilni tim za inkluziju Roma Grada Kruševca koji je imenovan od strane Gradskog veća, a koji se bavi problematikom obrazovanja.

Na teritoriji grada, postoje i udruženja građana koja se bave problemima romske populacije, pa samim tim imaju značajnu ulogu i u oblasti obrazovanja, kroz pružanje različitih vidova podrške romskoj populaciji u ovoj oblasti, ali u narednom periodu je potrebno osnaživanje romskih organizacija kroz obuke i sticanje znanja i veština, obezbeđivanje adekvatnog prostora i opreme za rad u cilju stvaranja servisa za pružanje pomoći romskoj populaciji u ostvarivanju njihovih prava u saradnji sa institucijama sistema.

Detalji o svemu tome sadržani su u Strategiji za unapređivanje položaja Roma Grada Kruševcu za period do 2020. godine, koja nam je poslužila i kao izvor dragocenih informacija u tretiranju ovog problema.

 

Povezano